DAN SRPSKOG JEDINSTVA Vučić: Možemo da živimo u mnogo zemalja, ali imamo jednu jedinu nacionalnu zastavu (FOTO)

19:00 Obraćanje predsednika Srbije

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je teško govoriti posle patrijarha i predsednika Republike Srpske.

- Bolje za vas, za nas i našu zemlju da mnoge stvari koje znam i prećutim jer našu zemlju moramo da čuvamo i moramo da mislimo i na ono što dolazi. Ponosan sam na praznik koji danas svetkujemo. Zajednički smo odluku o tom prazniku doneli Republika Srpska i mi. Doneli smo tu odluku jer mi Srbi smo uvek umeli da se razjedinjujemo i da sebi pogrde izmišljamo ili da lako tuđe uvrede i pogrde prihvatamo. Zamislite da kažu da postoje "hrvatski Srbi", "crnogorski Srbi"... Ako je to već tako, a ja ne mislim da je moguće da tako nešto postoji, a što onda nikad nije postojao "srpski Hrvat", "srpski Bošnjak", "srpski Slovenac", "srpski Crnogorac"... Nikada to niste mogli da čujete. Samo ste mogli da čujete da postoje "neki drugi Srbi" - rekao je Vučić.

On je izjavio da u Crnoj Gori Srbi ne mogu da budu u vlasti jer nisu dovoljno uverljivi u zaklinjanju da će se boriti protiv omraženog Beograda i još omraženije Moskve.

- Nisu dovoljno uverljivi u tome da i dalje ne vole Kosovo i Metohiju, da i dalje ne smatraju Kosovo i Metohiju delom Republike Srbije... Pa, pošto nisu dovoljno uverljivi , onda nema ni potrebe da budu u Vladi makar ih bilo i više od 30 procenata jer šta će Srbi u Vladi? Nisu oni koji nešto znaju. Oni mogu da budu samo remetilački faktor. Tako vam je svuda. Kažu da vole Srbe, ali one koji ne vole Beograd i Srbiju. To su nam radili i od Pavelića i pre Pavelića. Imali smo i doktora Besarovića, potpredsednika ustaške Vlade koji je u Paveliću Boga video. To je bio tobožnji predstavnik srpskog naroda. Danas bi da nam izmišljaju takve predstavnike svuda po regionu. Samo je važno da taj Srbin ne bude Srbin, da se jasno odriče svog Beograda i srpstva i da govori da je u stvari pravi Srbin onaj koji mrzi Beograd, mrzi Srbiju i srpsku ujedinjujuću politiku. Možemo da živimo u mnogo zemalja, ali imamo jednu jedinu nacionalnu zastavu - crveno-plavo-belu trobojku, imamo svoje srpsko ime i prezime, imamo svoj rod kojeg se ne stidimo - kazao je Vučić.

On je pozvao sve građane koji nisu Srbi da budu ponosni pripadnici svog naroda, ali da našem narodu ne oduzimaju pravo da se zovu Srbima, ponosnim na svoju prošlost, sadašnjost i budućnost.

- Ništa više od toga ne tražimo - rekao je Vučić.

Kaže i da zadugo pravde za Srbe neće biti.

- Nas optužuju da pravimo Veliku Srbiju, a lažu... - kazao je Vučić. On je rekao da na Kosovu i Metohiji nema ranjenih Albanaca, ali zato ima sedmorica ranjenih Srba, od toga dvoje dece.

- I ko je kriv? Ili obe strane ili Srbi. To se neće uskoro promeniti. Nećemo da se odreknemo Kosova i Metohije i nema te cene za koju bismo to uradili - kazao je on.

Kaže da sada vlast ispunjava naloge svojih građana.

- Danas nije važno ko je odakle. Kad me pitaju odakle sam, ne znam šta bih rekao. Otac je preko Drine, majka je starosedelac iz Vojvodine... Ja sam pomalo iz Niša, iz Leskovca, Valjeva, Čačka, Banjaluke, Berana, Pljevalja, Herceg Novog... Od svuda sam gde ima srpskog roda - rekao je Vučić.

Kaže da je dobro da u Srbiji imamo različita mišljenja po mnogim pitanjima, ali da uvek moramo da čuvamo svoju otadžbinu.

- Sramota me je bilo kad sam video da ima onih koji su na strani Kurtija, ali sam znao da su naši ljudi na strani svoje zemlje, da žele da sačuvaju mir, ali da neće dati da naš narod bude proteran sa svojih vekovnih ognjišta - reao je Vučić.

Ističe da je u svakom ratu najveća čast i ponos bila čuvati srpsku zastavu.

- Ona je naša dika. Naša trobojna zastava je naš ponos. Iza nje stojimo, uz nju se radujemo. Voleli smo Jugoslaviju i bila je čuvena pesma da "Igra rokenrol igra cela Jugoslavija", a danas sam ponosan što svi pevamo "Veseli se srpski rode", "Lazaricu", što pamtimo junake sa Košara - kazao je Vučić.

18:42 - Obraćanje predsednika Republike Srpske

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je pre četiri godine doneta odluka da se ovaj dan obeležava jer nismo obeležavali dan proboja Solunskog fronta. Dodik ističe da je to bila ideja predsednika Vučića i da Vučić ima državnički pogled na stvari.

- Ja pripadam srpskom narodu i ne pripadam "bosanskim Srbima". Uvek žele da razbiju naše nacionalno jedinstvo, da mi priznamo i damo sve ono što imamo da bismo se nekome dopali - izjavio je Dodik.

Kaže da Nemci ne daju da Srbi na ovim prostorima ostvare ono što danas obeležavaju - srpsko jedinstvo, slobodu i nacionalnu zastavu. Ističe da nam je potreban mir, kao i da ne smemo da se odreknemo onoga što smo.

- Srbi moraju da budu jedinstveni, oko svojih institucija, oko Vučića. Ja svedočim ovde da je Vučić učinio sve da Srbiju postavi na pravo mesto. Mi želimo da živimo sa drugima u miru - rekao je Dodik.

18.14 - Obraćanje patrijarha Porfirija

- Radujem se što sam ponovo sa vama ovde u Nišu, drage Nišlije, žitelji carskog Konstantinovog grada, martiriopolisa, grada mučenika, grada koji je stameni kamen hrišćanstva i Crkve Božje u našem  narodu. Ovde je svetlost Hristovog učenja zasjala još u najranijim vekovima Crkve potvrđena vernošću, junaštvom, žrtvom i čuvanjem vere pravoslavne u svakom narednom veku do dana današnjeg. Od čitave slavne istorije ovog grada pomenuo bih samo Čegar i Ćele-kulu. Te dve istorijske epizode najrečitije svedoče da srpski narod ovog kraja nepogrešivo jasno razume šta je to jedinstvo i šta je to sloboda, isto kao što je i svim srcem dokazao da je vredan jedinstva i vredan slobode. Zato mi je posebno drago što zajedno sa vama upućujem čestitku celom našem narodu gde god se nalazio. jer po rečima pesnika: I svuda gdje je srpska duša koja, tamo je meni Otadžbina moja, moj dom i moje rođeno ognjište!  Zato radošću ustreptale duše odavde, iz ponosnog hrišćanskog i pravoslavnog Niša, čestitamo svim našim sunarodnicima Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave želeći da se odjek ovog pozdrava razlegne i dopre i do najudaljenijih geografskih krajeva, gde god da svetosavsko srce bije. U psalmima, najlepšim stihovima koje svet svakodnevno na različite načine već tri hiljade godina ponavlja, besmrtni pesnik, Sveti car David, kliče: Radovaćemo se za spasenje tvoje i u ime Boga svojega dignućemo zastavu. Isto tako i mi danas dižemo našu zastavu trobojnicu u ime Boga i za spasenje naše, za spas našeg, ali i svih naroda koji sa nama žive što jemči dvoglavi krstonosni orao sa štitom. Tako Bogu poveravamo sopstevnu zaštitu, opstanak i napredak u slobodi, ali uvek i neodvojivo od svih naših sugrađana bez obzira na veru i narodnost. Zato ovaj praznik jedinstva i slobode proslavljamo mi koji danas živimo u Republici Srbiji i Republici Srpskoj sa drugim našim saplemenicima u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji i drugde, gde god da žive širom zemljinog šara. To znači da jedinstvo o kojem govorimo jeste jedinstvo Srba Republike Srpske i Republike Srbije, ali se ne ograničava samo na ove geografske međe i prostorne granice. Ono nema ni vremenske okvire, jer nije ograničeno samo savremenim trenutkom, nego je dijahrono, proteže se kroz istoriju. Jer mi, pravoslavni hrišćani, kroz molitvu i ljubav, kroz našu kulturnu baštinu i divnu tradiciju, u jedinstvu smo sa svim našim precima koji su imali bezgraničnu samožrtvenu ljubav prema svom narodu, njegovoj Crkvi i državi, prema istini, pravdi i slobodi - kazao je patrijarh.

Na sličan način i mi nastojimo da čestitim radom idemo napred moleći se pritom Gospodu za mir u sebi i gradeći mir oko sebe, dodao je on.

- U jedinstvu smo i sa onima koji dolaze, sa decom naše dece, sa budućim pokolenjima. Stoga naše jedinstvo nikad nije bilo niti sme biti uskogrudo, nije i ne sme biti ideološko jedinstvo koje deli i isključivo. Ono čak nikada nije bilo zatvoreno samo u okvire našeg naciona. Naprotiv, kroz čitavu istoriju bili smo gostoljubiv narod, otvoren, bez prizemnih kompleksa i stoga su se među nas naseljavali i bivali prihvatani kao svoji, kao braća i sestre, pripadnici mnogih drugih naroda. Neki od tih ljudi su kroz istoriju išli dotle da su i sami sebe nazivali Srbima i ne samo doprinosili razvoju i napretku našeg naroda, nego se borili i polagali svoje živote za njihovu i našu jedinu Otadžbinu. Hoću da i ovom prilikom naglasim, braćo i sestre, da nije svako jedinstvo od Boga blagosloveno. To svi dobro znamo. Nije svako jedinstvo na korist, a pogotovo ukoliko se ujedinjujemo da bismo bili isključivi ili ukoliko se ujedinjujemo da bismo protiv nekog drugog. Od Boga je blagosloveno samo jedinstvo u dobru, u vrlini, u ljubavi, u jedinstvo ljudi koji teže dobru, dobru za sebe  i  za svoje bližnje, ali i dobru za sve druge zajednice. Svetosavsko i svetolazarevsko iskustvo nam svedoči da naše jedinstvo mora biti u znaku Hrista, u znaku krsta. Ono je dijahrono, istorijsko, ima svoju horizontalu, ali da bi imalo smisao, da bi bilo moguće, ono mora imati i svoju vertikalu, svoj stub oko koga se sve organizuje i gradi. Vekovi postojanja srpskog naroda su pokazali da je taj stub, ta vertikala – pravoslavna vera, Pravoslavna Crkva i jevanđelske vrednosti Hristove. Zar nije pravoslavna vera i Crkva Pravoslavna kroz svu istoriju oblikovala naš narod, davala smernice i negovala upravo jedinstvo bez obzira na prilike i neprilike koje su ga snalazile. I kad nije bilo srpske države bilo je jedinstva srpskog naroda, a hvala Bogu, danas ima srpske države i Republike Srpske. Ali i kada toga nije bilo postojala je Pravoslavna Crkva u Srba. Zar i danas nije slična situacija, kad nas ima ne samo u vekovnim zavičajima širom Balkanskog poluostrva, nego i kad smo kao narod rasejani danas širom sveta i po svim kontinentima? Zar i danas nije upravo sveta vera pravoslavna i Crkva Hristova u našem narodu roditeljka i čuvarka tog neotuđivog jedinstva, naravno podržana jedinstvom nas u državi Srbiji i Republici Srpskoj? Sagledavajući prošlost, u želji da pronađemo rešenja za današnje generacije, kao jedinu zvezdu vodilju kroz scile i haribde našeg vremena, ali i jedini garant trajnog i istinskog jedinstva u budućnosti vidimo pravoslavnu veru i našu Crkvu Svetosavsku. Samo nas je, kako poručuju genaracije Srba koje dolaze za njim i Sveti vladika Nikolaj, vera koja volju snaži srce blaži, ko još bolju od nje traži održala do danas i može sačuvati za budućnost. To naravno ni u kom slučaju ne znači da ne treba da se čitavim svojim bićem staramo za ono što je na zemlji, što obezbeđuje privredni i ekonomski napredak, bolji život, sigurnije puteve, bolje bolnice, bržu železnicu, savremenije škole, sve kvalitetnije, bezbednost... Naprtoiv, sve su to nasušne potrebe. U svemu tome, hvala Bogu, svedoci smo svi, postoji evidentni napredak i razvoj i biće ga, verujemo, još više. Međutim, ukoliko se odreknemo svog identiteta, sebe i osveštanog načina života onda smo kao prazna orahova ljuska. Tad jednostavno neće biti moguće odoleti destruktivnim uticajima iz uvoza koji sistematski i programski razaraju i naše škole i porodice. Zato je naša sveta obaveza da ne žmurimo, nego smelo izobličavamo promociju nasilja i nemorala zbog čega duhovno i fizički stradamo i mi i naša deca. Ni po koju cenu ne smemo dopustiti programsko obesmišljavanje tradiconalne porodice kao gnezda sigurnosti i duhovnog zdravlja. Ukoliko naša lična i kolektivna odgovornost učini da nastavimo svoj istorijski hod utrtim stazama naših predaka, naše jedinstvo ima budućnost i šansu da ne bude zatočenik frazeologije prazne, nego živi život koji nas kroz Hrista povezuje u neraskidivo krstoliko jed instvo sa Bogom i međusobno. Zato je odgonetka svih srpskih nedoumica u sadašnjosti i rešenje za opstanak u budućnosti, pored svih legitimnih i dobrih trudova i napora, kako kaže Sveti vladika Nikolaj: Vera večna, vera slavna, vera naša pravoslavna! Živeli! Srećan i blagosloven nam Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave! - poručio je patrijarh Porfirije.

18.08. - Predsednik Vučić i patrijarh Porfirije su u hali Čair. Intonirana je himna Srbije.

18.07 - Građani se okupili u velikom broju da proslave Dan srpskog jedinstva.

Foto: J.Ćosin