NITI GLEDAMO KROZ PRSTE, NITI HAPSIMO: Dejan Damnjanović, direktor Agencije za sprečavanje korupcije

Mi nemamo nadležnost ni da hapsi­mo, niti da presuđujemo javnim funkcionerima.

Nadležnosti su jasno de­finisane Zakonom o spre­čavanju korupcije, kao i naša prava i obaveze.

Ovako Dejan Damnjano­vić, direktor Agencije za sprečavanje korupcije, za "Novosti", komentariše to što deo javnosti od in­stitucije na čijem je če­lu očekuje da bude oštra prema funkcionerima, da ih hapsi i presuđuje ako zatreba. Damnjano­vić objašnjava i da je 1. septembra 2020. tadašnja Agencija za borbu protiv korupcije promenila na­ziv, pa je sad jasno da se bavi - prevencijom:

- To znači da kada utvr­dimo da se radi o krivič­nim delima mi se obra­ćamo tužilaštvu koje dalje radi svoj posao.

Ima i onih koji su stekli utisak da je Agencija spremna i da progleda kroz prste predstavnicima vlasti koji kriju imovinu?

- Strogo poštovanje zakona i apsolutna objek­tivnost su glavne karak­teristike prepoznate kod Agencije. Dozvolite da pitam - zbog čega bismo bilo kome gledali kroz prste kada smo samosta­lan i nezavisan državni organ? Upravo ta neza­visnost je ključna da, bez razlike, primenjujemo Zakon o sprečavanju ko­rupcije prema svim jav­nim funkcionerima u Srbiji. Takođe, nama je u interesu da postignemo cilj i ostvarimo misiju nulte tolerancije prema korupciji u našem dru­štvu. Želimo da svojoj deci ostavimo društvo u kome su prave vrednosti na ceni, a ne opterećenja loših društvenih poja­va, konkretno kriminala i korupcije.

Imate li na raspolaganju sve mehanizme neophodne za obavljanje dužnosti?

- Naravno. U Agenciji sam od njenog osnivanja tako da sam svedok i sa­vremenik njenog razvoja, stručnog osnaživanja i infrastrukturne opre­mljenosti koja je neop­hodna radi ostvarivanja nadležnosti propisanih Zakonom o sprečavanju korupcije, ali i drugim koji se primenjuju u radu Agencije (zakonima o fi­nansiranju političkih aktivnosti, o lobiranju, upravnom postupku...), kao i primene strate­ških dokumenata u ovoj oblasti.

Agencija se u prethodnim godinama etablirala kao pouzdan partner relevantnim institucijama čiji je cilj izgradnja zdravog dru­štva, ali svesni smo da je neophodno da se i dalje izgrađujemo i kao poje­dinci i kao nezavisno telo da bismo u svakom momentu bili spremni da odgovorimo na nove izazove.

Koliko se u ovom trenutku vodi postupaka protiv funkcionera koji nisu prijavili imovinu ili su dali netačne podatke?

- U Sektoru za prove­ru imovine, u postupku redovne i vanredne kon­trole, nalaze se 102 javna funkcionera. Trenutno se vodi postupak protiv 10 javnih funkcionera zbog povrede članova 68 i 69 Zakona o sprečavanju korupcije, a koji se odno­se na redovno i vanredno prijavljivanje imovine i prihoda. Reč je o javnim funkcionerima koji su u redovnoj kontroli po planu za ovu godinu. U Sektoru za registre i evidencije se vodi 69 postupaka protiv javnih funkcionera i lica ko­jima je prestala javna funkcija zato što u za­konom propisanom roku nisu podneli Izveštaj o imovini i prihodima na­kon izbora, postavljenja ili imenovanja na javnu funkciju (što uključuje i reizbor) odnosno nakon prestanka javne funkci­je. Protiv javnih funk­cionera i lica kojima je prestala javna funkcija na republičkom nivou trenutno se vodi 37 po­stupaka, dok se na pokra­jinskom i lokalnom ni­vou vodi 32 postupka.

U toku je procedura izmene Zakona o sprečavanju korupcije. Šta ste predložili?

- Agencija je Ministar­stvu pravde podnela ini­cijativu u kojoj je, pored ostalog, a uzimajući u obzir preporuke Grupe država za borbu protiv korupcije (GRECO), pre­dložila da se pojam jav­ni funkcioner proširi tako da obuhvati sva lica na najvišim izvršnim funkcijama, uključujući šefove kabineta, pred­sednika i potpredsedni­ka Vlade, kao i specijal­ne i vladine savetnike. Osim toga, a imajući u vidu i preporuke Kance­larije za demokratske in­stitucije i ljudska prava pri OEBS (ODIHR/OEBS) i Venecijanske komisije, Agencija je predložila da se preciznije defini­še pojam prijave, kao i da kada Agencija, postupaju­ći na osnovu podnete pri­jave, utvrdi da nema osno­va za vođenje postupka za odlučivanje o postojanju povrede Zakona, direktor Agencije donosi rešenje kojim se prijava odbacuje kao neosnovana. Protiv navedenog rešenja može se izjaviti žalba Veću Agencije, u roku od 15 dana od dana prijema re­šenja. Predložili smo i izmene i dopune koje se odnose na oblast prijave imovine, preciziranja obaveza Agencije u pogle­du rokova o izjašnjenju na nacrte zakona, kao i izja­šnjenja nadležnih organa na mišljenje Agencije.

Kolika i kakva je uloga Agencije u izradi Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije?

- Agencija je zadužena i za vršenje nadzora nad sprovođenjem strateških dokumenata Republike Srbije u oblasti borbe protiv korupcije. S tim u vezi, vršimo nadzor nad sprovođenjem Akci­onog plana za Poglavlje 23 - potpoglavlje borba protiv korupcije. Dosad smo Narodnoj skupštini podneli tri Izveštaja o sprovođenju ovog potpo­glavlja, zajedno sa Izve­štajem o radu Agencije (za 2020, 2021 i 2022). Osim toga, iako nije član radne grupe za izradu Nacionalne strategije za borbu protiv korup­cije, Agencija aktivno prati proces njene izra­de i pruža savetodavnu pomoć. Članovima radne grupe održali smo dve obuke o primeni metodo­logije za procenu rizika od korupcije u oblastima koje su predmet strate­ških dokumenata. Izu­zetno smo zadovoljni što su prihvaćene sve naše sugestije jer to potvrđu­je da Agencija svoj posao obavlja stručno, odgovor­no i kvalitetno.

Imate li dovoljno prostora i kadrova za obavljanje svih poslova?

- Agencija koristi sve raspoložive kapacite­te da realizuje zahteve, ali ima prostora da se kadrovski i tehnički unapredi njen rad. Naša namera je da racional­nije iskoristimo posto­jeće mogućnosti, ali i pružimo šansu mladima koji se školuju za posao u državnim organima, posebno u ovakvo važnoj oblasti. Pripremili smo izmenu sistemati­zacije Agencije koja bi uštedela sredstva iz budžeta RS, ali se ne bi odrazila na kvalitet ra­da, već naprotiv - omo­gućila bi našu veću efikasnost i kvalitet. U najskorijem periodu očekuje nas otvaranje tri područne kancelarije Agencije u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Ti­me postižemo mogućnost snažnijeg sprovođenja naših nadležnosti, ali se i približavamo gra­đanima van Beograda. Jedna od mojih želja je otvaranje kancelarije u Novom Pazaru, da i tom delu naše zemlje pokaže­mo koliko nam je bitan.

Mogućnost otkupa poklona

A JEDNA od predloženih izmena zakona predviđa i mogućnost da funkci­oneri otkupe poklone...

- Upravo je to bila jedna od tema koju smo kao Agencija predložili u okviru izmena i dopuna novog Zakona o sprečavanju korupcije. Dakle, naš predlog je da ukoliko javni funkcioner ili član porodice želi da zadrži prigo­dan ili protokolarni poklon koji prelazi 10 odsto prosečene mesečne za­rade bez poreza i doprinosa u Republici, a koji nije od posebnog značaja za Srbiju, autonomnu pokrajinu ili lokalnu samoupravu, može ga otkupiti po tržišnoj vrednosti. Procenu vrednosti poklona obavljala bi Republička direkcija za imovinu, pre nego što odluči o otkupu.

Bez saradnje nema uspeha

A OTKAD ste na funkciji potpisali ste više sporazuma o saradnji sa va­žnim institucijama.

- Bez saradnje Agencije sa drugim institucijama, državnim organima i nezavisnim telima nema uspeha u ovom važnom poslu za našu državu. U prvih šest meseci od imenovanja sreo sam se sa najznačajnijim predstav­nicima domaćih i stranih organizacija i organa koji u okviru delatnosti mogu da pruže podršku našem nastojanju da se korupcija suzbije. Svi su se rado odazvali našem pozivu, tako da beležimo 20 sastanaka na najvišem nivou (nacionalni akteri), šest sastanaka sa međunarodnim akterima i sedam zaključenih sporazuma o saradnji.