KURTI MI DOŽIVOTNO ZABRANIO DA IDEM NA KiM: Francuski politikolog Pol Antoan za "Novosti" - Već dve godine ne mogu da uđem u pokrajinu

To, u razgovoru za "No­vosti", ističe francu­ski politički anali­tičar i aktivista Pol Antoan.

Na koliko dugo vam je zabranjen ulazak?

- Doživotno! Ne mogu tamo više da se vratim. Tako su mi rekli. Dali su mi neki papir, koji je bio na albanskom jeziku, pa sam odbio da ga potpi­šem. Dodali su i da imam dve nedelje da se žalim "ambasadi Kosova" u Pa­rizu, što, naravno, nisam učinio, jer za mene ona ne postoji.

Kako se osećate zbog ove zabrane?

- Vrlo neprijatno, jer sam veoma voleo tamo da odem. Imam puno prijate­lja i poznanika, nije lako suočiti se sa činjenicom da više ne mogu da ih vi­dim.

Jesu li vam tada objasnili zbog čega su vam zabranili ulazak?

- Nisu ulazili u deta­lje. Kratko su me obave­stili da su me upisali na "crvenu listu" zbog ugrožavanja bezbednosti "države Kosovo" i "među­narodnih odnosa Kosova". Odgovorio sam im da bi tu vrstu informacija treba­lo da mi da sudija, ali mi je službenik na admini­strativnom prelazu pre, evo već dve godine, odgo­vorio da "nismo u Fran­cuskoj, već na Kosovu".

Šta ste to uradili što im je toliko zasmetalo?

- To je jednostavno. Reč je o svim putovanjima na Kosovo koje sam organizo­vao, intervjuima koje sam dao, konferencijama koje sam održao. Albanci s Kosova vole da se o Koso­vu priča samo pozitivno. Ne sviđa im se kada neko govori istinu.

Šta ste sve organizovali?

- Na primer, odlazak na Kosovo u srpske enklave francuskog senatora Se­bastijana Merana, koji je posle toga mnogo govorio u Senatu o teškom polo­žaju Srba. Zbog toga je u Senat više puta pozvan da pruži objašnjenja i "am­basador" Kosova. Takođe, i bivšeg predsedničkog kandidata i poslanika Žan-Frederika Poasona. Organizovao sam i susret Srba s Kosova sa francu­skom senatorkom Valeri Boaje i senatorom Ste­fanom Ravijeom, i nekim drugim zvaničnicima u Parizu.

Šta vas je navelo da se angažujete?

- Zanima me situacija u regionu. Reagujem zato što smatram da nije nor­malno to što se događa. Donekle razumem da Ne­mačka, SAD ili Engle­ska priznaju tzv. Kosovo. Kuća moje porodice sta­rija je od američke isto­rije. Ali, žao mi je što to radi Francuska. Kao Francuz, to ne mogu da shvatim.

Imate li novosti u vezi s vašom zabranom?

- Ne. Razočaran sam što nema pomaka. Postojao je dogovor iz Brisela od prošle godine u vezi sa zabranama, ali se on oči­gledno ne poštuje. Nisam jedini u ovoj situaciji. Možda su mislili da ću ovako biti tiši. Ali, prevarili su se.

Jeste li se žalili francuskim vlastima?

- Jesam, ali to nije ima­lo mnogo uspeha. Francu­ska smatra da je to pro­blem običnog građanina s "državom" koju priznaju.

Imali ste i anonimne pretnje s albanske strane?

- Bilo ih je. Sada su se malo smanjile. Ali, i da­lje postoje. Zvali su me telefonom, slali poruke.

Imate li nadu da ćete se jednoga dana vratiti na Kosovo, da se ponovo susretnete sa srpskim prijateljima?

- Iskreno, nemam mno­go. Situacija na Kosovu je sve gora po Srbe. Mala nada da ću ponovo putova­ti uvek postoji. Ali, ne u godinama koje dolaze.

Pratite li na daljinu šta se dešava na KiM?

- Naravno. Vidim da je stanje po Srbe teško. Postoji veliki priti­sak Amerikanaca i EU na srpske vlasti. Nije lako. Evropsku politiku vo­de Nemci. Srbi ne mogu da očekuju mnogo od njih. Stvari će se vremenom me­njati, stav Marin le Pen u Francuskoj je drugačiji. U Italiji, već nekoliko godina postoji vlada koja razume šta se događa. To treba iskoristiti. Više puta sam se sreo s Mate­om Salvinijem i govorio sam mu o problemu Kosova. Složili smo se.

Kako će se sve ovo završiti?

- Nastaviće se, pretpo­stavljam, ovako još godi­nama. Situacija po Srbe će se pogoršavati. Kurti je izabran iz dva razloga: zbog projekta "velike Albanije" i ukidanja viza za EU. Al­bance s Kosova, koji imaju samo "državljanstvo" Ko­sova, ne zanima da ostanu tamo, žele samo da se do­kopaju EU. Odlaze, a tamo zidaju kuće. Pogledajte koliko ih živi u Nemač­koj, Švajcarskoj, Belgiji, Italiji... Ne znam kada, ali doći će trenutak, kada će Kosovo ponovo defakto postati deo Srbije. Turci su tamo bili petsto godi­na, pa je ponovo postalo srpsko. Tako će biti opet.

Kako održavate kontakt s vašim prijateljima...?

- Telefonom, mejlovima, organizovanjem događaja u Francuskoj. Priredili smo sastanak u Opštini pari­skog šesnaestog arondisma­na, u francuskom Senatu, kolokvijum u mestu Blan­menil, nastup folklornih društava i prodaju srpskih proizvoda s KiM...

Kako uspevate sve to da postignete?

- Najteže ide s obez­beđivanjem sredstava. Da imamo više novca, naš kolektiv "Francuska-Sr­bija" bi bio još aktiv­niji. Snalazimo se sami, ali uspevamo da opstane­mo.

Potrebno nam je i ma­lo više vizibiliteta, da ljudi čuju za nas.