ZA RADOVANA NI LAMPA, A ALBANCI SAMO BROJE GOSTE: Hag potvrdio dvostruke aršine, Tači i društvo prošle godine imali čak 880 poseta
UPRAVA za pritvorske jedinice Specijalizovanog suda za ratne zločine na Kosovu i Metohiji organizovala je tokom prošle godine više od 880 poseta članova porodice i drugih osoba optuženima među kojima je i nekadašnji predsednik lažne države Hašim Tači.
Foto Specijalizovanih veca Kosova
U zatvoru u Hagu, trenutno se nalazi osam stanovnika. Osim Tačija, tu su i Redžep Seljimi, Jakup Krasnići, Kadri Veselji, Pjeter Šalja, Saljih Mustafa, Hisni Gucati i Nasim Haradinaj i njima su tokom 2022. godine u proseku dnevno dolazila dva posetioca.
Iako sud nije prihvatio zahteve o puštanju na privremenu slobodu nijednog od optuženika, prvenstveno zbog klime zastrašivanja svedoka koja vlada na tzv. Kosovu, život u zatvoru vode po "Mandelinim pravilima". Ukoliko prekrše norme ponašanja (potuku se, vređaju službenika zatvora, kockaju se, budu na mestima gde ne smeju...) izriču im se samo opomena, novčana kazna ili im ukidaju privilegije - pristup televiziji, radiju, obrazovnim programima i rekreativnim aktivnostima. Izolacija je krajnja mera, kada se "ispucaju" ostale i ne sme premašiti 14 dana u sopstvenoj ćeliji, a i za to vreme imaju pravo na posete, telefonske razgovore, druženje sa "komšijama"...
Sa druge strane, veliki broj Srba koji su posle izricanja presuda pred Tribunalom u Hagu za zločine u bivšoj Jugoslaviji, prebačeni u zatvore širom Evrope žale se na uslove u ćelijama. Tako je nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić koji se nalazi u engleskom zatvoru "Vajt", prema rečima njegove ćerke "pravio policu od kartonskih kutija, a nije mogao da dobije ni lampu, a osvetljenje je loše".
Katastrofalni uslovi su i u estonskom zatvoru gde kazne izdržavaju Milan Martić, nekadašnji predsednik Republike Srpske Krajine i Dragomir Milošević, general Vojske Republike Srpske. Oni su već godinama izolovani i imaju kontakt samo sa stražarima i nekoliko zatvorenika. Mnogo puta su slate zamerke na uslove u zatvoru, ali niko nije reagovao. Među najčešćim primedbama su i one da ne mogu da dobiju lekarsku pomoć.
Prema rečima Zorana Živanovića, advokata koji je učestvovao u procesima pred Tribunalom u Hagu, zatvori u različitim državama imaju drugačije uslove.
- Danska, Norveška i Finska imaju najbolje zatvore i različite privilegije. Recimo, da zatvorenici idu u obilazak gradova, da porodične posete mogu da budu u hotelu. Sa druge strane, na primer general Radoslav Krstić je najpre bio u zatvoru u Engleskoj gde su pokušali da ga ubiju i to dva puta. Zatim je prebačen u Poljsku - objasnio je Živanović.
Inače, Albanci koji se nalaze u Hagu imaju pravo na teretanu, biblioteku, molitvu u posebnim prostorijama, šetnju po dvorištu i u određenim delovima objekta, a na računu mogu da imaju maksimalno po 1.500 evra.
Gotovina ne sme da bude kod pritvorenika, pa novcem, preko namenskog računa, mogu da kupuju u zatvorskoj prodavnici, ali u i onima van objekta ukoliko dobiju dozvolu, ali i plaćaju hemijsko čišćenje i telefonske pozive. Posetioci mogu vršiti uplate u gotovini, a za one veće od 500 evra potrebna je pismena dozvola upravnika. Ukoliko pritvorenik želi da preda gotovinu sa svog računa supruzi, detetu, ili roditelju koji je došao u posetu, mora da podnese pisanu molbu. Pritvorenik može uplatiti novac "cimeru" i to najviše 150 evra po transakciji.
Ađijus im ne da napolje
OSIM toga što srpski osuđenici imaju problem sa uslovima u zatvorima, ne puštaju ih na slobodu ni posle dve trećine odslužene kazne. Živanović ukazuje da je ta praksa da ostaju u zatvoru uvedena 2018. godine kada je na mesto presdednika Mehanizma u Hagu, koji je naslednik Tribunala, došao sudija Karmel Ađijus. Prethodno su svi koji su u zatvorima proveli veći deo kazne, puštani na slobodu. Molbe su odbijene Vlastimiru Đorđeviću, bivšem načelniku Resora javne bezbdenosti, Radivoju Miletiću, generalu Vojske RS, a čeka se rasplet za generala Radislava Krstića.