MALI ODGOVORIO ĐILASU: Preteška su to podsećanja za ljude koji su kao Vi preživeli političke brodolome

 - Teško je za Dragana Đilasa prihvatljiva činjenica da se Srbija promenila. To, srećom, nije više ista zemlja u odnosu na period kada je on u njoj donosio odluke. 
Pa i one o zaduživanju kada se, dok je tada država uzimala kredite i zaduživala se, na račune njegovih firmi slilo 619 miliona evra, rekao je ministar Siniša Mali. Vreme dok ste upravljali Beogradom sa pozicije gradonačelnika je bilo najprosperitetnije vreme, ali samo za Vaše firme. Vi i Vaši pajtosi za Beograd i Srbiju niste uradili ni kilometar auto-puta, pruga, nijednu bolnicu, samo jedno veliko ništa. Sva državna zaduživanja bila su trasirana ka Vašim i džepovima Vaših saradnika, uključujući i Dušana Nikezića. 

A slika Srbije danas je slika zemlje koja se razvila – samo od 2012. godine izgrađeno je 415 kilometara auto-puta, u ovom trenutku se radi još 466,3 kilometra, građani na relaciji Beograd - Novi Sad putuju vozom koji ide brzinom od 200 kilometara na sat, izgrađen je Beograd na vodi, završen auto-put Miloš Veliki, otvorene su brojne fabrike…

To je spisak koji Vas frustrira i kojim je pametnije da se bavite. Jer, na spisku iz „Vašeg vremena” imamo listu od 450.000 ljudi koji su ostali bez posla, a oni koji su ga sačuvali su prosečno zarađivali 331 evro. U maju ove godine prosečna plata u Srbiji iznosi 735 evra, u decembru ove godine će dostići 840 evra. Rast plata svih ovih godina je pratio i rast zaposlenosti pa je tako, u odnosu na 2012. godinu, danas zaposleno 500.000 ljudi više. 

Da Vas još malo podučim ekonomskim veštinama. Kada se država zadužuje, to jeste i za infrastrukturu i za vraćanje starih, Vaših dugova, a kada je reč o potrošnji, u nju je novac odlazio za vreme pandemije koronavirusa, kada je bila potrebna pomoć srpskoj privredi i građanima. Bojim se pomisli da se korona desila za vreme ljudi kao što ste Vi. Odgovorni ljudi su teret krize prebacili na državu, nisu ostavili svoje građane na cedilu.

O razložnosti Vašeg upravljanja ekonomijom i finansijama sasvim dovoljno sam za sebe govori podatak da ste 2012. Srbiju ostavili sa osam milijardi dinara na računu, što nije bilo dovoljno ni za isplatu penzija, a da sada imamo više od 500 milijardi dinara na tom istom računu. Naš javni dug danas je 50,5%, dakle, nismo prešli crvenu liniju zaduženosti od 60 odsto, ali zato ću Vas podsetiti da je dug evrozone, prema najnovijem izveštaju Evrostata, 91,2 odsto BDP-a. 

Dalje, reći ću vam i da javni dug Nemačke iznosi 2,5 hiljada milijardi evra, Francuske tri hiljade milijardi evra, Italije 2,8 hiljada milijardi evra, Španije 1,5 hiljada milijardi evra….

Ogromne cifre, zar ne? Zato, ponoviću vam – javni dug se nikad ne izražava u apsolutnim iznosima, već u odnosu na BDP.

Jačina naše ekonomije se ogleda u stabilnom deviznom kursu, uz rast deviznih rezervi, koje su danas na istorijskom maksimumu. Naime, Srbija u deviznim rezervama ima 22,6 mlrd evra, čak 7,8 mlrd evra više nego prošle godine, a imamo i rekordne rezerve zlata. Vi, sa druge strane, ne znate šta je stabilan devizni kurs, niste dobacili dotle jer ste se borili sa dvocifrenom inflacijom, iako krize nigde nije bilo. 

Reći ću Vam i da pomoć građanima i privredi za vreme pandemije koronavirusa nije isparila, kao što vi kažete, nego spasava našu privredu, pomoć majkama od 10.000 dinara ne isparava, takođe, niti se preliva na Vaše račune što ste navikli. 

Reći ću vam i da se pukim nabrajanjem kredita ne objašnjava fiskalna pozicija zemlje. Finansiranje svih funkcija države, kako tokom zdravstvene krize, tako i tokom energetske krize, obezbedilo je stabilno funkcionisanje privrednog sistema, očuvanje radnih mesta, značajan priliv investicija u realni sektor, a pre svega povećalo poverenje građana i privrednika u privredni ambijent i državu.

Matematiku je možda jednostavnije razumeti, ako Vam ekonomija zadaje teškoće. Srbija danas beleži visok rast investicija, više od 4,4 milijarde evra prošle godine, a tokom ove godine beleži se rast od oko 60 odsto. Matematika kaže da je i BDP više nego dupliran u odnosu na 2012 - sa 33,7 milijardi evra u 2012. na 69 milijardi evra u 2023.

Možda najbolji pokazatelj ulaganja države jesu kapitalni rashodi, koji su 2012. godine iznosili samo 126,3 milijarde dinara ili 3,3 odsto BDP–a, a 2022. godine iznos kapitalnih rashoda je višestruko povećan na 526 milijardi dinara, odnosno na 7,4 odsto BDP-a.

Preteška su to podsećanja za ljude koji su kao Vi preživeli političke brodolome, rekao je ministar Mali.