VUČIĆ SA PENDAROVSKIM U PROHORU PČINJSKOM: "Imamo bratske odnose, verujem da će se oni razvijati" (VIDEO)

"Nemamo otvorenih pitanja, sve dok ne dođe do razgovora o tome čije je vino bolje"

Dvojica predsednika posetila su vinariju Aleksić.

- Sa Severnom Makedonijom nemamo otvorenih pitanja, sve dok ne dođe do razgovora o tome čije je vino bolje. Doveo sam našeg gosta u vinariju Aleksić u nadi da ćemo jednom zauvek da zatvorimo i ovo pitanje - objavio je predsednik na svom Instagramu.

"Na putu za Vranje - prelećemo neke od najlepših delova naše zemlje"

Predsednik Vučić objavio je fotografiju sa predsednikom Severne Makedonije Stevom Pendarovskim na putu ka Vranju.

- Sa Stevom Pendarovskim na putu za Vranje gde ćemo ga ugostiti, kako dolikuje, srpskim specijalitetima i našim najboljim vinima - napisao je Vučić na Instagram profilu.

Usput, dodao je, "prelećemo neke od najlepših delova naše zemlje i pravimo planove za dalje povezivanje i razvoj naših sestrinskih država i naroda".

- Živelo prijateljstvo Srbije i Severne Makedonije - poručio je Vučić.
 

Obraćanje predsednika Vučića

- Mnogo sam srećan što danas možemo da budemo gosti u prelepom manastiru, da potvrdimo izuzetne odnose koji postoje među nama. Ja sam stvarno bio oduševljen kada sam jutros video ovde ljude iz Makedonije. Nemam problem da kažem - mi smo ne samo prijatelji, već kao narodi imamo bratske odnose, ili sestrinske, pošto je još lepše tako reći, ali verujem da će se ti odnosi i dalje razvijati. Nemamo otvorenih pitanja. Verujem da ćemo uvek pričati o važnim stvarima i jačati ekonomsku saradnju i jačati životni standard. Naša trgovinska razmena je 1, 5 milijardi evra na godišnjem nivou. Mnogo toga zajednički radimo da poboljšamo životni standard građana obe zemlje. Sada razgovaramo i o spajanju kada su u pitanju železnice. Hoću da se zahvalim i na istorijskim odlukama koje je srpska crkva donela na dobrobit naših naroda - kazao je Vučić, koji je čestitao veliki praznik Ilindan građanima u Srbiji, a građanima Severne Makedonije Ilinden - Dan Republike.

- Mi Srbi volimo Makedonce i Severnu Makedoniju, ništa ne tražimo, ništa nam nije potrebno osim da sarađujemo još bolje i više. Nemamo mi te začkoljice ko je šta i kome ispred ili unutra rekao ili nije. Dobrodošli ste u našu zemlju - rekao je Vučić.

Obraćanje Pendarovskog

Predsednik Pendarovski rekao je da se nada da će opstati dobra tradicija proslave Ilindena, najvećeg državnog praznika te zemlje. On je naveo da se nada da će se sledeće godine na istom mestu ponovo proslaviti Ilinden, kako bi se odala pošta najvećim nacionalnim velikanima Severne Makedonije.

Pendarovski je zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na njegovom ličnom zalaganju da Severna Makedonija svoj najveći državni praznik slavi na mestu na kojem je formirana, kao i na tome što on lično ove godine predvodi srpsku delegaciju.

- Prva makedonska republika je formirana u ovom manastiru koji se sada nalazi na teritoriji Srbije. Kada je formirana, to je bila jedna državna zajednica - rekao je Pendarovski.

On je dodao da, i pored toga što se manastir nalazi u drugoj državi, to ne znači da Makedonci ne treba da dolaze u Prohor Pčinjski i da odaju poštu onima koji su osnovali makedonsku republiku.

Obilazak manastira Sveti Prohor Pčinjski

Dvojica zvaničnika obišli su manastir Sveti Prohor Pčinjski.

Vučića i Pendarovskog su u manastiru dočekali vladika vranjski Pahomije i arhimandrit Metodije, koji je iguman manastira. Pendarovski je položio venac kod spomen česme u porti manastira.

Vučić dočekao Pendarovskog

Predsednik Vučić dočekao je predsednika Severne Makedonije Stevu Pendarovskog.

Na dočeku delegacije iz Severne Makedonije su i ministri Nikola Selaković i Bratislav Gašić.

Pendarovski je u radnu posetu Srbiji došao na dan kada Severna Makedonija obeležava Ilindan - Dan Republike.

Predsednika sačekao veliki broj građana

Predsednika Vučića je kod Prohora Pčinjskog sačekao veliki broj građana iz okolnih mesta, sa kojima je porazgovarao. Građani su izneli svoje lokalne probleme, vezane za put i vodu. Više njih mu je uručilo pismene molbe.

Vučić je preneo da su meštani sela Jablanica tražili put i to s pravom, jer ga nemaju 80 godina, i preneo da će od ponedeljka mašine stići i da će početi da se radi na poboljšanju uslova u tom delu Srbije.

Vučić je konstatovao i da je u Jablanici prvi put posle 35 godina rođeno dete.

Manastir Prohor Pčinjski: Istorija duža od devet i po vekova

Manastir Svetog Prohora Pčinjskog ima istoriju dužu od devet i po vekova, a važan je i kao kulturo prosvetni centar toga kraja.

Između ostalog u ovom manastiru održano je i prvo zasedanje ASNOM-a - Antifašističkog sobranja narodnog oslobođenja Makedonije, 2. avgusta 1944. godine, što se smatra mestom gde je formirana savremena makedonska država, koja danas obeležava Dan Republike.

Manastir se nalazi 30 kilometara južno od Vranja, a sredinom 2021. godine obeležio je 950 godina postojanja i sedam vekova od upokojenja kralja Milutina, koji ga je u 14. veku obnovio.

Nalazi se na šumovitim obroncima planine Kozjak, na levoj obali reke Pčinje, u ataru sela Starac. U sklopu manastira radi bogoslovska škola, prepisivačko-iluminatorska radionica, a organizovano se uči ikonopisački zanat.

Prema predanju, podigao ga je u 11. veku, odnosno 1070. godine, vizantijski car Roman Diogen u znak zahvalnosti Svetom Prohoru Pčinjskom "Mirotočivom", koji mu je prorekao da će postati car.

U sastavu srpske države je od kada je Stefan Nemanja u ratovima sa Vizantijom između 1180. i 1190. godine osvojio oblast Vranja.

Dolaskom Osmanskog carstva u Srbiju završava se razdoblje prosperiteta za manastir, u kome je bio i snažan duhovni i kulturni centar srednjovekovne srpske države.

Prema nekim izvorima, knez Lazar Hrebeljanović podigao je spoljnu pripratu, ispred Milutinove crkve, isto kao i u Hilandaru, a predanje kaže i da je knez, na putu za Kosovo Polje tu pričestio i vojsku.

Postoji nekoliko zapisa koji svedoče o velikom stradanju manastira 1817. godine, kao i o tome da je u srpsko-turskim ratovima 1876 - 1878. godine, manastir bio jedan od važnih centara ustanka.

Na meti Bugara našao se tokom oba svetska rata i 1915. i 1941. godine.

Stavljen je pod zaštitu zakona, kao spomenik kulture 1950. godine, a 1979. godine proglašen je kulturnim dobrom od izuzetnog značaja.

Sveobuhvatna revitalizacija manastira, čiji je kompleks drugi po veličini u SPC, počela je 1986. godine.

Pored potpune obnove Vranjanskog konaka, tada su realizovani i najneophodniji radovi na hramu i ostalim objektima u kompleksu, uljučujuci i staru vodenicu.

Uređeni su porta i veliki prostor ispred manastira, kao i mini hidroelektrana sa akumulacijom kako bi se izbegla svaka vrsta zagađenja.

Poslednji je rekonsturisan Kraljev konak, koji je izgoreo u požaru 2014. godine.

Tokom ratnih sukoba na tlu SFRJ bio je utočište izbeglica iz Hrvatske i sa Kosova i Metohije.

U manastriru se nalaze i mošti Sv. Prohora i to u maloj pokloničkoj kapeli, a iz njih već skoro ceo milenijum izvire čudotvorno miro.