ORLIĆ PORUČIO ĐILASU: Ovaj narod se takvih štetočina i njihovih nedela već jednom rešio
"DRAGAN Đilas bi svoju privatnu firmu, koju lažno naziva strankom, umesto pokličima „Pravac Evropa“ trebalo da zakiti parolom „Pravac – amnezija!“ To bi bilo najprikladnije. Jer sve što on govori danas može da ima bilo kakvog dodira sa smislom tek uz puko nadanje: da će svi u Srbiji naprasno da izgube sećanje na sve što je bilo – ne samo u vreme kad su Đilas i njegov režim rasturali Beograd i Srbiju, već i šta je bilo juče, navodi predsednik Narodne skupštine Vladimir Orlić u svom novom saopštenju.
Foto: Tanjug/Sava Radovanović/Vladimir Sporčić
"Bukvalno juče ponovio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ono što govori i svakog drugog dana: mi smo za izbore spremni, možemo da ih imamo kad god to samozvana „opozicija“ poželi. Ti izbori, što se nas tiče, mogu da budu i – sutra. Ali je problem, izgleda, u tome što bezbroj stranaka i strančica, filijala i poslovnica bivšeg režima - ne može oko toga da se dogovori nikako. Naprotiv, upravo to im je jedna od omiljenih tema za beskrajne međusobne obračune i optužbe. Pa čak i sama Đilasova firma u tom smislu ne predstavlja izuzetak. Ne zna se ko je više puta među njima izgovorio „nećemo izbore, nego hoćemo... neke naše zahteve“ – skrivajući iza praznih parola koliko su svesni da na izborima nemaju šta da traže. Da li je Dragan Đilas to zaboravio, ili se nada da bi nekim čudom to mogli da zaborave svi ostali?
Kad govori o kriminalu i korupciji, tu se već sigurno ni sam ne nada previše - da zaborav može da mu bude od pomoći. Jer je nemoguće zaboraviti dimenzije katastrofe u koju su on i njegova bulumenta gurnuli svojevremeno Beograd i Srbiju, bezobalnom korupcijom i kriminalom epskih razmera. Teško da tu ima goreg od njega, bilo gde. Đilasove autobiografske priloge, nezaboravne ispovesti rečima: „Te 2005. godine sam pravio ozbiljne pare, jer sam reklamne sekunde plaćao samo 20%, pa sam zaradio puta 20 i nešto... A 2004. sam, uz uzdah, ušao u politiku...“ - pamtiće generacije.
Ako je već zaboravio kako je lagao sopstvene pristalice pričama o procentima i rejtinzima pred izbore – Srbija nije zaboravila. Ako se ne seća nasilja i primitivizma koje su on i njegova firma primenjivali godinama – mi se sećamo. Ako mu je izbledelo sećanje na „vrednosti“ i „normalnosti“, pojam o „duši grada“ – neka pogleda prilog britanskog Ekonomista, koji kaže da je Beograd sve to dobio tek nakon što se rešio Đilasa, pa danas spada u top 5 gradova koji najbrže napreduju. A na priču o platama i životu dostojnom čoveka već će da ga podseti onih pola miliona ljudi koje je bivši režim, sa sve Đilasom, ostavio bez posla i bilo kakvih primanja.
Ovaj narod se takvih štetočina i njihovih nedela već jednom rešio. I nema nameru da se u njihov mrak vraća, nikada više. To je opredeljenje koje su slobodni i ponosni ljudi spremni da potvrde na izborima kad god bili, odvažili se ili ne da na njih da izađu politički marginalci iz bivšeg režima. Tu nikakvo jalovo nadanje da masovna amnezija može da pomogne – ne vredi, zaključuje Orlić.