ŠANSA DA KiM OPET BUDE TEMA NA IST RIVERU: Analiza "Novosti" - šta Beograd može da dobije raspravom u Savetu bezbednosti UN
NAJAVA predsednika Aleksandra Vučića da će Srbija zbog terora nad našim narodom i etničkog čišćenja na Kosovu i Metohiji tražiti sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, mogla bi biti pokušaj da se kosovsko pitanje vrati pod okrilje "kuće sveta", na Ist River, odakle je 2010. godine prebačeno u evropsko dvorište.
FOTO: Tanjug/AP
Poslednji događaji na severu KiM, nametanje albanskih gradonačelnika u srpskim sredinama, stalna hapšenja, upadi specijalaca i tolerisanje jednostranih poteza premijera privremenih prištinskih institucija, pokazali su da Brisel nema kapaciteta, a ni želje da se dođe do kompromisa. U prilog tome idu u izjave nemačkog i francuskog ambasadora u Prištini, Jurna Rodea i Olivijea Geroa, da Srbija "na kraju mora da prizna nezavisnost Kosova".
S obzirom na to da naša zemlja nije članica SB UN, inicijativu da se održi polemika treba da podnese neka od zemalja članica. Rusija je preko ambasadora u Beogradu Aleksandra Bocana Harčenka već poručila da postoje razlozi za zasedanje Saveta kako bi se okončao progon Srba.
Bivši ambasador Srbije pri UN Branko Branković objasnio je da se zahtev za održavanje sednicu SB upućuje predsedniku za taj mesec i on je dužan da je zakaže. Trenutno predsedava Velika Britanija, a u avgustu Sjedinjene Američke Države.
- Predsednik SB ne sme da odugovlači sa sazivanjem sednice, već je dužan da je odmah zakaže posle konsultacija sa članicama. Država koja nije članica SB, mora da traži od bilo koje članice da u njeno ime zatraži sednicu, a onaj ko je zakaže predlaže i tačku dnevnog reda. O usvajanju dnevnog reda glasa se na samoj sednici. Dovoljno je devet glasova "za" od 15 članica SB, a pravo veta ovde ne postoji - istakao je Branković.
O tome kada će se sednica zakazati zavisi od dogovora, ali i od teme. Ako se zakazuje zbog rata i sukoba sve ide po hitnom postupku, a ukoliko to nije povod, onda se primenjuje redovna procedura. U raspravi, bez prava glasa, može da učestvuje i zemlja koja nije članica ovog radnog tela, a pod određenim uslovima SB UN, čak i nečlanica Ujedinjenih nacija.
Šesta članica ne priznaje
SAVET bezbednosti ima 15 članica. Pet su stalne - SAD, Velika Britanija, Francuska, Kina i Rusija. Među deset nestalnih država trenutno su Albanija, Brazil, Ekvador, Gabon, Gana, Japan, Malta, Mozambik, Švajcarska i Ujedinjeni Arapski Emirati. Od trenutnog sastava SB UN, devet država je priznalo tzv. Kosovo (SAD, Velika Britanija, Francuska, Albanija, Gabon, Japan, Malta, Švajcarska i UAE). Gana je povukla priznavanje 2019. godine, a lažnu državnu ne priznaje još pet članica SB UN - Rusija, Kina, Brazil, Ekvador i Mozambik.
Nekadašnji ministar spoljnih poslova Živadin Jovanović duboko je uveren da nema rešenja za Kosovo i Metohiju bez SB UN, koji je "svojom rezolucijom 1244 još 10. juna 1999. ponudio osnovni kompropis koji pretpostavlja interese Srbije, ali i članica SB".
- Taj dokumet je opšteobavezujući za sve članice UN, kao i one koje su članice EU i NATO. Niko na svetu nije izuzet od odluka jedinog svetskog foruma koji ima ovlašćenja da se bavi pitanjima mira i bezbednosti - istakao je Jovanović, za "Novosti". - Rezolucijom 1244 je utvrđena obaveza da se konkretizacija kompromisa izvrši uz puno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, povelje UN i međunarodnog prava. Suštinska odredba ovog dokumenta je i ona koja predviđa vraćanje određenih kontingenata vojske i policije Srbije radi obavljanja raznih dužnosti, uključujući i njihovo raspoređivanje na granične prelaze prema Albaniji, Crnoj Gori i Makedoniji. Tu postoji puna sinhronizacija stavova čiji je osnovni smisao integritet Srbije. U Rezoluciji 1244 se predviđa isključivo autonomija za Kosovo u okviru Srbije. Ona može biti široka, suštinska, ali nema ništa sa separatizmom.
Jovanović ističe da ne vidi nijedan razlog zašto se pred SB UN ne pokreće pitanje povratka ljudi na KiM, uključujući 250.000 Srba i drugih naelbanaca, navodeći i da valjda nikome nije u interesu da ozakoni separatizam:
- To pravo na povratak ne može niko da osporava, i to je pitanje odnosa EU i NATO prema našem narodu. A to što govore strani ambasadori - da Srbija treba da prizna tzv. Kosovo - treba okarakterisati kao aroganciju i nedopustivo korišćenje jezika ultimatuma. To nikakve veze nema sa ovlašćenjem koje je Generalna skupština UN dala EU da olakša dijalog. Neka spreme izveštaj za UN šta su uradili povodom toga.
KLjUČNE TAČKE REZOLUCIJE 1244 KOJE DOSAD NISU PRIMENjENE
Omogućiti povratak prognanih i našeg osoblja
PREDSEDNIK Vučić je istakao da će pred SB UN biti zatraženo da se ispune članovi Rezolucije 1244 - devet i 15, kao i tri i četiri u Aneksu 2.
o Član 9 - Bavi se odgovornošću međunarodnog bezbednosnog prisustva koje će biti raspoređeno i delovati na tzv. Kosovu i, između ostalog, uključivati - odvraćanje od obnove neprijateljstava, demilitarizaciju tzv. OVK i drugih naoružanih grupa kosovskih Albanaca, uspostavljanje bezbednog okruženja u kome izbeglice i raseljena lica mogu da se vrate svojim kućama u bezbednosti, osiguranje javne bezbednosti... Navodi se i da će na osnovu Aneksa dva, stav šest, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja biti dozvoljeno da se vrati.
o Član 15 - Zahteva se od tzv. OVK i drugih naoružanih grupa kosovskih Albanaca da odmah prekinu sa svim ofanzivnim akcijama i da se povinuju zahtevima za demilitarizaciju kako to traži šef međunarodnog civilnog prisustva.
o Aneks dva, u stavovima tri i četiri - Podrazumeva da međunarodno bezbednosno prisustvo garantuje postizanje ciljeva u skladu sa Poveljom UN, kao i da mora da bude raspoređeno pod jedinstvenom komandom Kfora i kontrolom i ovlašćeno da uspostavi bezbedno okruženje za sve ljude na tzv. Kosovu, kao i da olakša bezbedan povratak svih raseljenih lica i izbeglica njihovim domovima.