NE MOŽE U SRBIJI DA SE PONOVI 5. OKTOBAR Intervju - Stanislav Olegovič Bišok: Pozicija vašeg predsednika nije ista kao pre 23 godine
NE verujem da se Srbiji danas može dogoditi revolucija bilo koje boje. Položaj predsednika Vučića i Srbije kao suverene države, sada izgleda mnogo stabilnije nego što je bio položaj Miloševića pre 23 godine. Srbija se može smatrati prvom nacijom koja je doživela obojenu revoluciju još oktobra 2000. godine, iako je sam termin skovan nekoliko godina kasnije, u vezi sa ukrajinskom "narandžastom revolucijom". Glavna pokretačka snaga revolucije, ma koje boje, jeste prisustvo unutrašnjih protivrečnosti u jednom društvu. Nijedan projekat promene režima, ma koliko da se nameće sa strane, ne može biti uspešan ako taj režim podržava stanovništvo dotične države.
Foto: Privatna arhiva
Ovako u intervjuu "Novostima" govori dr Stanislav Bišok, profesor Fakulteta političkih
nauka Moskovskog državnog univerziteta, autor publikacija i stručnih izveštaja o aktuelnoj ruskoj, ukrajinskoj, beloruskoj i evropskoj politici.
Najpre ste bili zagovornik podele Kosmeta, a kasnije ste isticali da bi to bilo loše po srpski narod koji živi na celoj teritoriji KiM. Šta mislite danas?
- Zloglasna intervencija NATO 1999. zaustavila je vojnu operaciju Beograda protiv kosovsko-albanskih snaga, ali nije rešila sam problem Kosova. To je odlika većine NATO intervencija na globalnom nivou: umešanost bez ikakvog fundamentalnog rešenja. Istovremeno, neke sukobe je lakše držati poluzamrznutim nego rešiti. Ipak, zamrznuti status ima svojih mana - može se relativno lako prebaciti u "vrući" režim. Primer je nagorno-karabaški rat u Azerbejdžanu, koji je buknuo tridesettak godina nakon što je bio poluzamrznut. Ako se slučaj Kosova posmatra kao problem stanovništva a ne teritorije, rešenje bi moglo biti unekoliko lakše. Na kraju krajeva, šanse da Beograd povrati kontrolu nad celom teritorijom KiM sa oko 90 odsto etnički nesrpskog i navodno nelojalnog stanovništva nisu velike. Foto: Privatna arhiva
Znate li da u svesti srpskog naroda Kosovo nije obično političko pitanje na geopolitičkom terenu i da razna "solomonska rešenja" do sada nisu imala prođu?
- Znam da je ovaj scenario nepopularan jer većina Srba doživljava Kosmet kao da su im srce zaplenili neprijatelji. Solomonsko rešenje? Možda bi to mogla da bude defakto podela bez potpisivanja završnih dokumenata kojima se (ostatku) daje formalna nezavisnost Kosova.
Evropa Ameriku napravila moćnom
DA li je Evropa propustila sve šanse da se oslobodi podređenog položaja prema Americi?
- To je komplikovano pitanje jer su same SAD evropska, tačnije britanska kolonija koja je uspela da se oslobodi metropole, a zatim postala moćnija nego što je metropola ikada bila. Otuda su sadašnji odnosi između novog i starog sveta bliži povratku kući. Kao evropski projekat, kulturno i politički, Amerika se vratila u Evropu nakon Drugog svetskog rata i tu je ostala. Neki stari evropski projekti su realizovani samo zahvaljujući aktivnom angažovanju SAD. Na primer, sveevropska armija je bila san mnogih evropskih državnika još od doba krstaških ratova, ali je ostvarena tek mnogo vekova kasnije u obliku NATO. Ideje poput Makronove o uspostavljanju zasebne vojske Evrope ne izgledaju realne sve dok postoji NATO.
Kakvu realnu pomoć Srbija može da očekuje od Rusije i Kine u jeku rata u Ukrajini i globalne svetske krize?
- Ni Rusija ni Kina nisu spremne da priznaju nezavisnost Kosova i iznova ponavljaju da teritorijalni integritet Srbije ne treba dovoditi u pitanje ili menjati bez saglasnosti Beograda. Nekadašnji ruski predsednik Boris Jeljcin je 1999. godine uoči intervencije NATO, nagovestio mogućnost da Rusija vojno podrži Srbiju ako bude napadnuta. Pitanje je da li je ovaj scenario uopšte bio tada moguć. Danas, u ratnom kontekstu koji ste naveli, nema nagoveštaja o nediplomatskim načinima na koje bi Moskva mogla da pomogne Beogradu. Foto: Privatna arhiva
Koliko insistiranje zapadnih sila da Srbija uvede sankcije Rusiji ima stvarne veze sa njihovom eventualnom podrškom da se reši status Kosova i Metohije?
- Zapadne sile su po ovom pitanju sasvim jasne i nekarakteristično direktne: ako se Srbija pridruži režimu antiruskih sankcija, Zapad će biti naklonjeniji Beogradu. Međutim, čini se da to ima više veze sa perspektivom Srbije u Evropskoj uniji, nego sa problemom Kosova.
Kako tumačite iznenadnu, nedvosmislenu podršku diplomatije SAD Srbiji, prvi put od 1999, a posle nedavnog napada Kurtijeve policije na srpsko stanovništvo na KiM? Koliko u toj podršci ima strategije da se Srbija što više udalji od uticaja Rusije?
- Eksperti za međunarodne odnose u Rusiji upravo ovako tumače tu situaciju. Dodao bih ovome još jedno objašnjenje: u američkom Stejt departmentu, kao i u svakoj birokratskoj strukturi širom sveta, postoji stalna rotacija kadrova. Većina pridošlica radije sledi politiku koju su vodili njihovi prethodnici, a to se naziva "zavisnost od putanje". Međutim, s vremena na vreme stižu kreativniji službenici, koji ne žele da slede istu logiku kao i njihovi prethodnici - neki, u slučaju za koji pitate, koji odbijaju da prihvate nametnutu logiku "loši Srbi protiv dobrih Albanaca" što je bio slučaj više decenija na kosovskom koloseku.
Kina se sporo kreće
A KOJI naredni politički potezi Kine mogu da se očekuju na globalnom nivou?
- Kina kao da se uopšte ne kreće, tačnije, njeni potezi su toliko spori da ih oko laika jedva prepoznaje. Mirovni plan za Ukrajinu koji je predložio Peking nije mapa puta, već skup širokih principa koje svako može lako da prihvati, ali koji ne vode nikakvim promenama u stvarnom životu. Ipak, čini se da je Kina dovoljno mudra da uči iz iskustva drugih zemalja. Stoga, zbog ruskih akcija protiv Ukrajine invazija na Tajvan, čini se, sada izgleda manje verovatna.
Da li je realno očekivati da se ratni sukob u Ukrajini okonča u bliskoj budućnosti?
- Rat se može završiti danas ako se strane u sukobu slože da prestanu da pucaju jedna na drugu. Što duže bude trajao sukob, to će se položaj svih strana u tom ratu pogoršavati u odnosu na njihovu predratnu poziciju. Foto: Privatna arhiva
Nazire li se "solomonsko rešenje" primenjivo na ovaj sukob?
- Nijedan realan kompromis ne zasniva se na maksimalnim zahtevima, na "sve ili ništa", za neku od zaraćenih strana. Jer, malo je verovatno da će bilo koja strana ostvariti odlučujuću pobedu koja će garantovati bezuslovnu predaju i prihvatanje svih uslova od strane gubitnika. Čini mi se da je najslikovitije američki istoričar i analitičar Stiven Kotkin opisao mogući kompromis između Moskve i Kijeva: "Za Moskvu bi gubitak Krima bio poraz, a za Ukrajinu bi dobijanje članstva u EU ili NATO bilo ravno pobedi".
Da li su u pravu oni koji misle da je Rusija koristila pogrešnu taktiku na početku vojne intervencije u Ukrajini?
- Uveren sam da nije reč o vojnoj taktici, već o pogrešnim procenama obe strane koje su se desile u prvim danima rata. Pogrešnu procenu napravila je Moskva, koja je pokrenula 24. februara 2022. specijalnu vojnu operaciju protiv Kijeva, verovatno verujući da će postići brzu i odlučujuću pobedu. Drugu grešku napravio je sam Kijev koji je odlučio da prekine mirovne pregovore, započete trećeg dana sukoba i da nastavi otpor, uz sve veću spoljnu podršku. Da je Zelenski prihvatio mirovne ponude Rusije, zaustavio bi rat - ali, s druge strane, mnogi bi ga verovatno smatrali izdajnikom. Foto: Privatna arhiva
Zašto je pobeda Erdogana na predsedničkim izborima u Turskoj okarakterisana i kao dobra vest za Rusiju?
- Erdogan zauzima jedinstvenu poziciju u rusko-ukrajinskom sukobu kupujući oružje od Rusije, prodajući oružje Ukrajini (verovatno ne isto ono koje Turska kupuje od Rusije), a i dalje mu kao posredniku veruju i Putin i Zelenski. U današnjem svetu mirotvorci se više slave nego osvajači, a čak su i neuspeli mirotvorci više poštovani od neuspešnih osvajača. Dakle, Erdogan ne rizikuje ništa kada ponavlja da je spreman da bude domaćin mirovnih pregovora Rusije i Ukrajine.