PRIŠTINA NE MOŽE DA OTME SRPSKO NASLEĐE: Reno Žirar, francuski novinar i geopolitikolog, za "Novosti"

To, u razgovoru za "Novosti", ističe poznati novinar "Figaroa" i francuski geopolitikolog Reno Žirar, čovek koji je svojevremeno prvi svedočio o događanjima u Račku.

- Oko Kosova je učinjeno mnogo grešaka. Trebalo ga je uključiti u Dejtonski sporazum. Realno, nije moglo da se očekuje da bude kao i ostatak Srbije. Teško je zamisliti da Albanci sa Kosova to prihvate. Trebalo je utvrditi poseban status, određenu autonomiju i povezanost sa Srbijom. Ali, to nije urađeno. Danas treba biti realan.

Šta podrazumeva ta realnost?

- Ne treba biti previše nostalgičan. Jasno je da je Kosovo kolevka srpske crkve. To je istorijska činjenica. U srednjem veku oko Dečana bili su samo Srbi. Ali, u međuvremenu demografska slika je promenjena. Sada treba učiniti maksimalno što se može i prihvatiti stvarnost. Francuzi i Nemci su ratovali, ali danas žive u miru. Mogu to i Srbi i Albanci. Interes Srbije je u tome.

Mnogo smo propatili poslednjih decenija kao nacija, a onda su nam se nedavno desili i strašni masakri...

- To što se dogodilo u Beogradu, velika je tragedija. Sve to je negativni uticaj koji sa sobom donose mondijalizacija i globalizacija. Takvi masovni zločini se veoma često događaju u SAD. Ne ostaju lokalni fenomen, jer su sve informacije sada dostupne na celoj planeti, sat vremena pošto se dogode. To stvara želju za imitiranjem. I, to je, nažalost, nekima dalo ideje. Stravični masakr u Beogradu je bio direktna imitacija onoga što se dešava u SAD. Postoji ta fascinacija američkim televizijskim serijama u kojima ima mnogo nasilja. Ogroman broj prikazanih serija na TV su iz SAD. Ono što se dogodilo je prava kopija onoga što može da se vidi u tim serijama.

Ostalo je i dosta oružja iz rata...

- Suludo je da se to oružje i dalje slobodno nalazi kod ljudi. Potiče iz ratova u bivšoj Jugoslaviji devedesetih. Ali, dosta ga je stiglo i iz Albanije, prilikom rušenja tamošnjih piramidalnih banaka 1997, prvo na Kosovo, a kasnije i na ceo Balkan. Bio sam tamo i video sam to. Vlada Srbije je preduzela veoma dobru meru, amnestiju za sve koji ga dobrovoljno predaju. Možda bi, čak, mogli da razmisle i o tome da ga otkupe od ljudi. Verujem da bi tako sakupili još više oružja.

Kako su Francuzi reagovali povodom nedavne tragedije koja je zadesila Srbiju?

- Veze između Francuske i Srbije su veoma dobre. Zato nisu mogli da veruju da tako nešto danas može da se dogodi u Srbiji. Bilo je mnogo tuge zbog te strašne drame.

U svetu je danas sve više nasilja?

- Možda u odnosu na vreme od pre trideset ili četrdeset godina danas ima više nasilja na ulicama. Ali, realnost govori da se u suštini nasilje smanjuje. Moj deda je ratovao u

Prvom svetskom ratu, sa Srbima, na Solunskom frontu protiv Bugara i Austrougara. Na njegovom fakultetu izginuo je svaki drugi student! U Drugom svetskom ratu bilo je mnogo nemačkog i američkog bombardovanja, nasilja u ratovima na sve strane. Mi smo otada imali i kolonijalne ratove u Alžiru, vi ste doživeli raspad Jugoslavije, ali generalno ranije je u Evropi bilo mnogo više nasilja.

Kako gledate na sukob u Ukrajini?

- Mislili smo da se nasilni raspad dogodio samo u Jugoslaviji. Bili smo iznenađeni da se Sovjetski Savez raspao mirno. Ali, mrtvi dolaze danas. U suštini, kriza razdvajanja SSSR i prolivanje krvi su samo bili odloženi.

Kako će se sve to završiti?

- Realnost je takva da nijedna od dve strane ne može da dobije ovaj rat. Da je mogla, Rusija bi ga već dobila. Putin je potcenio hrabrost, snagu i moral ukrajinskih trupa i istovremeno precenio kvalitet sopstvene vojske. Potcenio je i solidarnost evropskih zemalja prema Ukrajini. Ne može da pobedi i zato što su Evropljani isporučili ogromne količine oružja Kijevu. Ali, ni Ukrajina ne može da pobedi, zbog strateške snage Rusije.

Rusi su u istoriji pokazali da su gubili bitke, ali ne i ratove.

Gde je onda izlaz?

- U jednoj od mojih kolumni još početkom godine sam pokrenuo ideju da bi Kina trebalo da bude iskreni posrednik. Nije realno da Putin učini ustupke Zelenskom koga vidi kao neprijatelja i ne shvata ga ozbiljno. Ali, može da ih učini svom prijatelju Si Đinpingu, uz poruku da želi da spase mir u svetu. Jedino Kina može da reši rusko-ukrajinski konflikt. Nadajmo se da će to biti što pre. Ali, pregovori će uvek biti odjek situacije na terenu.

Razumete li stav Srbije koja je potvrdila poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali nije uvela sankcije Rusiji?

- Razumem u potpunosti da ne prihvata secesiju delova Ukrajine, jer je Srbija takođe patila zbog dvostrukog nelegalnog rata NATO: napad Severnoatlantske alijanse 1999. na Srbiju nije dobio saglasnost UN, niti je Srbija napala drugu članicu NATO. Alijansa je navodila ljudska prava kao pretekst za rat u korist secesionista, albanofonog stanovištva s Kosova. Takođe, može da se razume i to što se Srbi nisu priključili sankcijama protiv Rusije, iz više razloga. I sami su preživeli embargo i dobro znaju da se time kažnjava narod, a ne vlast. Znaju i da su sankcije često kontraproduktivne. Treba imati na umu i čvrsto tradicionalno prijateljstvo Srba i Rusa.

Je li nam mesto u EU, imajući u vidu te osobenosti?

- Srbija ima dobre odnose sa velikim zapadnim nacijama, kao što je Francuska. Sa SAD takođe. I, to je veoma važno. Istina je da je Srbija pravoslavna, da je slovenska zemlja, da ima privrženost prema Rusiji. Ali, istina je i da su srpska civilizacija i način života zapadni. Srbi se dobro osećaju na Zapadu. Zalažu se za slobodnu štampu i demokratiju. Žive u Francuskoj, Čikagu, Nemačkoj, Švajcarskoj, dok Rusi dolaze da žive u Srbiji.