ŽIVIM SAMO DA IM ODEM NA GROB: Potresne reči majke Marije (15) i Nikole (17) koji su stradali od NATO bombi
DVADESET i četiri godine su prošle kao dvadeset i četiri dana. I kako koji dan odmiče sve je teže i teže. Više nemamo snage ni da pričamo, ali moramo da pričamo da se ne zaboravi, svake godine ćemo da ih posećujemo, da ih obilazimo da pokažemo da nisu sami i da ćemo biti uz njih sve dok nas drži snaga.
FOTO D.Z.
Reči Dragiše Petrovića (64) oca dvoje mladih stradalih od NATO bombi u bombardovanju autobusa Niš-ekspresa na mostu u Lužanu kod Podujeva danas povodom 24 godine od tragedije parale su srca okupljenih koji ne zaboravljaju Mariju (15) i Nikolu (17) ali ni njihovu baku Smiljanu koja je bila sa njima u autobusu koji su pogodile Nato bombe.
- Eto šta su uradili okupatori, zlikovci, ubice... Ne znam kako se oseća onaj ko je to učinio? Da li zna da je autobus bio pun putnika i kako je nama porodicama stradalih ?
Pitanja bez odgovora a Zorica Petrović (59) Marijina i Nikolina majka kaže da i dalje živi samo kako bi izašla na groblje i zapalila im sveće.
- Tog prvog maja kada sam čula na radiju da je pogođen autobus Niš-ekspresa u kojem su bila moja deca i svekrva mislila sam da sebi oduzmem život. Ali sam u toj borbi sa tugom i bolom nastavila da živim, da odlazimo na groblje ja i suprug, da im palimo sveće, da ih se sećamo... I zato hvala svima i njihovim drugarima iz škole ali i ostalima koji ih spominju i koji ih nisu zaboravili - kroz suze je govorila Zorica danas kraj spomen ploče postavljene u Osnovnoj školi Kralj Miluitin u Gračanici koju su pohađala njena deca a gde su se okupili njihovi drugari i drugarice.
- Postavljnjem ove spomen ploče želeli smo da pokažemo da se sećamo Nikole i Marije ali i da neke buduće generacije učenike vide da su ovde učili i živeli brat i sestra stradali od agresorskih Nato bombi. Kome su i zašta oni bili krivi. A tek je život bio pred njima - govorili su nekadašnji drugari brata i sestre sada već zreli ljudi a koji su pre par godina u školskom dvorištu postavili spomen ploču u znak sećanja na dvoje nedužno nastradale dece, učenika ove škole.
Inače, Marija (15) i Nikola (17) Petrović iz Gračanice poginulima su 1. maja 1999. godine kada su NATO projektili bombardovali most u selu Lužane kod Podujeva i na njemu autobus "Niš-ekspresa". U tom bestijalnom činu agresor je ubio i njihovu baku Smiljanu a nastradalo je ukupno 46 putnika, i Srba i Albanaca, među njima i 14 dece.
Petrovići, brat i sestra, kao i baka Smiljana, vraćali su se autobusom, koji je saobraćao na relaciji Niš-Priština, od rođaka u Prokuplju. Svedoci tog monstuoznog čina NATO agresora posle nesreće govorili su da je autobus Niš ekspresa tada bombardovan zbog dojave da je u njemu bilo srpskih vojnika međutim,u njemu je budući da je autobus stajao i na stanici u Podujevu, bilo daleko više Albanaca. Postradalo je njih 38 a na mestu nesreće pre par godina postavili su spomen ploču na kojoj nema imena srpskih žrtava već su iza broja 38 albanske vlasti u Podujevu postavile tri tačke.