NOVI KORAK KA VELIKOJ ALBANIJI: Opasna inicijativa u Skoplju - Srbija i Srpska moraju da "zbiju redove"
POD dirigentskom palicoim ministra spoljnih poslova Severne Makedonije Bujara Osmanija danas je u Skoplju postavljen još jedan institucionalni okvir ka ostavrenju opasnog projekta "velike Albanije" koji bi ceo Balkan mogao da dovede na ivicu novih nestabilnosti i sukoba - inicijativa Zapadnobalkanska četvorka.
Foto: Tviter
Osmani je zajedno sa albanskim ministrom za Evropu i spoljne poslove Oltom Džakom, zamenikom ministra inostranih poslova i dijaspore tzv. Kosova Krešnikom Ahmetijem i savetnikom za spoljnu politiku crnogorskog premijera Đorđem Radulovićem, lansirao novu inicijativu „Zapadni Balkan – 100% usklađenost sa zajedničkom spoljnom bezbednosnom politikom EU".
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, fokus sastanka bio je potpuno "usklađivanje četiri zemlje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU u svetlu nove geopolitičke realnosti, hibridnih pretnji, energetske i ekonomske krize, koje je izazvala ruska invazija na Ukrajinu."
- Ministar Osmani izrazio je zadovoljstvo zbog uspostavljanja neformalnog foruma. Svaka od ovih zemalja pokazala je da su partneri NATO i EU od poverenja, time što su se pridružile sankcijama EU i SAD protiv Rusije, ali i pružanjem konkretne humanitarne i druge tehničke pomoći Ukrajini - navedeno je u saopštenju posle sastanka.
Zanimljivo je da su organizatori na zvaničnim profilima na društvenim mrežama isticali to što su iz ove inicijative izostale Srbija i Bosna i Hercegovina (naročito RS), s obrazloženjem da su maltene nepoželjne jer nisu uvele sancije Ruskoj Federaciji.
Time je antiruski narativ postao alibi i za još jedno institucionalno povezivanje prostora koje ekstremni planeri u Tirani i Prištini vide kao "autohtonu" odnosno "prirodnu Albaniju".
Na tom putu su vlade Albanije i tzv. Kosova, potpuno nekažnjeno, napravile i konkretne korake. Podsetimo, pre četiri godine potpisan je sporazum kojim se Priština i Tirana obavezuju na ujedinjavanje i koordinisanje spoljnih politika, ali i zajedničke ambasade, razmenu diplomatskog osoblja.
Praktično ukinute granice
Takođe, dve strane su se saglasile i o stvaranju teritorijalno administrativne celine od 30 kilometara unutar Albanije i isto toliko untar tzv. Kosova tako da su praktično ukinute granice.
Imajući sve ovo u vidu, a naročito kontekst u kome su Srbija i Republika Srpska označene kao remetilački faktor u regionu, jer ne sprovode zacrtanu agendu EU, već imaju svoju neutralnu poziciju, u narednom periodu trebalo bi očekivati jačanje institucionalnih veza između Beograda i Banjaluke kao svojevrsni kontrateg stavaranju "velike Albanije" koja je očigledna pretnja ne samo našem narodu nego i miru na čitavom Zapadnom Balkanu.