PREČICA UKRAJINI, ŠAMAR ZA BEOGRAD: Šta donosi novi američki blok unutar Evrope i najavljeno ubacivanje Kijeva "preko reda" u EU

Srbija će zbog toga morati da traži partnere u evropskim zemljama umerenije opcije, dok bi eventualno uguravanje Ukrajine u "klub 27" preko reda, značilo i lošu poruku za Beograd i zemlje Balkana.

Ovako sagovornici "Novosti" vide promene geopolitičke situacije na Starom kontinentu koji Vašington želi da ima pod svojom kontrolom, praveći prvu liniju fronta koji bi se dugoročno suprotstavljao Rusiji, a o čemu je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je ukazao da bi taj novi pakt činile Poljska, baltičke zemlje (Litvanija, Letonija i Estonija), Ukrajina i Rumunija. Istakao je da se u tom kontekstu očekuje promena dinamike našeg odnosa sa Evropom i da moramo da se pozicioniramo kao centralnoevropska zemlja.

Diplomata Zoran Milivojević smatra da se sama ideja oslanja na izlazak na tri mora, Jadransko, Crno i Baltik, što bi bila direktna barijera prema Rusiji, da se sačuva Ukrajina i zajedno formira tvrđe jezgro.

- Amerikanci nemaju mnogo poverenja u stari deo EU, Francusku, ali Nemačku pre svega, i nikad nisu prihvatili da veruju Nemcima. Ne žele da ostave mogućnost da se Nemci i Rusi ponovo dogovore i profunkcionišu preko njihovih strateških veza, energetike i ekonomije. Zato su i bili protiv Severnog toka - - kaže Milivojević za "Novosti".

Kada je reč o odnosu tih zemalja prema nama, Milivojević je mišljenja da ne mora da znači da će biti nužno neprijateljske, ali da, ako se Evropa prekomponuje, i mi ćemo morati da imamo to u vidu i da se prilagodimo:

- Ostaje da se vidi kako će Evropska unija funkcionisati, ako bi primili Ukrajinu preko reda u EU, kako će se odraziti na nas i da li će se promeniti kriterijumi za politiku proširenja. Taj blok će se oslanjati na Ameriku i NATO, a ne na EU, i naši odnosi sa Vašingtonom će dobiti na značaju.

Prema mišljenju nekadašnjeg šefa diplomatije Vladislava Jovanovića, bilo kakvo zaoštravanje na vojnom, diplomatskom, ekonomskom i političkom planu nije korisno za nas, bilo gde, a pogotovo u blizini. On smatra da moramo da ostanemo po strani i u dobrim odnosima sa svima, i onima koji su u ovom trenutku najvidljiviji - Amerika i EU, a i sa onima koji su sada u problemu sa njima - Rusija i Kina.

- Ne mogu da zamislim naš evropski put bez Kosova, kao sastavnog dela Srbije. Prvo to pitanje mora da se raščisti. Amerika mora da shvati da je za nju Srbija značanija od tzv. Kosova, i da bi zarad očuvanja Srbije kao pouzdanog partnera, morali da revidiraju svoju politiku prema Kosovu. Mislim da Amerika sigurno ima i takva razmišljanja. Zbog toga će Amerikanci hteti da zatvore svoj krug na Balkanu, ali će morati da shvate da se to ne može učiniti bez revidiranja njihove sadašnje politike.

Prema mišljenju Dejana S. Miletića, iz Centra za proučavanje globalizacije, za Srbiju je neophodno traženje partnera nasuprot ovom bloku i prvoj liniji fronta.

- Tu pre svega, mislim na Mađarsku, Bugarsku, Grčku, pa i Hrvatsku, jer se vidi razlika u njihovom pristupu. Iako je Rumunija najnoviji nosač američkih baza, smatram da rumunska tradicija i istorija nisu takve, da rado izbijaju u prve redove. Kada je reč o evropskim integracijama i eventualnom ulasku Ukrajine preko reda, to nije stimulativno za zemlje Zapadnog Balkana, dodatno uvodi u rizik EU i nestabilnost, jer zemlja koja je u ratu ne može da predstavlja stabilnog kandidata.