BASTINO SOLIRANJE NARUŠILO JEDINSTVO: Pozivom da Srbija uvede sankcije Rusiji ministar privrede napravio presedan
STAV Srbije oko sukoba u Crnomorskom basenu je jasan - poštujemo teritorijalni integritet Ukrajine i međunarodno pravo, ali kao zemlja koja je prošla kroz sankcije smatramo da uvođenje ove mere Rusiji ni bilo kojoj državi nije u našem interesu, i njega neće promeniti usmaljeni ton iz Vlade koji je došao kroz lik ministra privrede Radeta Baste.
Ovako sagovornik "Novosti" iz vrha vlasti vidi poslednju solo rolu funkcionera Jedinstvene Srbije koji je do stolice u kabinetu Ane Brnabić došao sa kvote SPS. No, ostaje da lebdi pitanje da li Basta sa pozicije člana tima iz Nemanjine 11, koji bi trebalo da se u potpunosti drži zaključaka Saveta za nacionalnu bezbednost donetih u februaru prošle godine, uz saglasnost predsednika Aleksandra Vučića, može da iznosi lični stav i u njemu preporučuje da Vlada uvede embargo Rusiji.
PESKOV: PRITISAK BEZ PRESEDANA
PORTPAROL Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da se na mnoge zemlje sveta, a posebno na Srbiju, vrši pritisak bez presedana:
- Mi savršeno razumemo kakav se neviđeni, grub, protivzakonit, suprotan međunarodnom pravu pritisak vrši na mnoge zemlje, uključujući i Srbiju. Na Srbiju posebno. I veoma cenimo stav koji je Srbija zauzimala do sada, shvatamo da se uslovi menjaju, ali očekujemo da ćemo najproblematičnija pitanja rešavati u okviru našeg partnerskog poverljivog dijaloga sa srpskim prijateljima.
Direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović ističe, za "Novosti", da se Srbija jasno odredila u odnosu na rat, da poštujemo teritorijalni integritet Ukrajine, a tako čuvamo i naš, i da stojimo na poziciji međunarodnog prava.
- Kao vojno neutralna zemlja ponudili smo i da pomognemo oko mirovnih pregovora. Srbija nije uvela sankcije Rusiji više od godinu dana i to u nemogućim uslovima, ali braneći stav da ni istok ni politički zapad ne mogu određivati našu poziciju. I te kako smo svesni da su sankcije prljav oblik hibridnog rata, da je to teška mera i da Srbije trpi posledice, ekonomske i političke, što je i Vučić rekao, ali smo spremni da plaćamo cenu braneći suverenističku poziciju. Bilo bi bolje i celishodnije da je Basta, govoreći o tako osetljivim pitanjima koja zadiru u niti spoljne politike, prvo izneo svoj stav pred druge ministre, premijerku i predsednika i onda izašao sa njim, ukoliko postoji saglasnost da se objavi.
Karanović dodaje da Basta ima pravo na svoje mišljenje, ali da kao ministar reprezentuje jednu organizacionu celinu Vlade i trebalo je da promisli pre nego je bilo šta rekao:
- Pitanje o kojem je govorio nije pitanje Ministarstva privrede, nego segment nacionalne politike koja je u nadležnosti Vlade i predsednika. Izjava ministra ima težinu, ne možete da je dajete tek tako u svoje ime.
Ubrzo posle Bastine izjave od njega su se ogradili iz Jedinstvena Srbija, kao i koalicioni partneri iz SPS. Ipak, ministar se na "Instagramu" pohvalio da ima podršku socijaliste Aleksandra Antića, direktora "Koridora Srbije", ali je ubrzo stigao demanti.
- Iako nikad nisam reagovao na privatne objave na društvenim mrežama, ovom prilikom to moram da uradim jer je u pitanju ozbiljno državno pitanje sa kojim sam, bez moje volje doveden u vezu. Naime, ministar Basta je napisao na društvenim mrežama da mi se zahvaljuje na podršci povodom njegovog poziva Vladi (čiji je deo) da donese odluku o uvođenju sankcija Rusiji. Ne podržavam Bastu i to nije pitanje o kojem treba privatno i individualno da se izjašnjavamo na društvenim mrežama. Ovakve proizvoljne i nekoordinirane aktivnosti ministra Baste čine veliku štetu Srbiji i dovode državno rukovodstvo u još teži položaj - poručio je Antić.
DžUDISTA KOJI SE DIVI HILU
BASTA je završio Srednju školu unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici i radio kao policajac od 1998. do 2005. godine. Diplomirao je na Fakultetu fizičke kulture i bivši je džudista. Bio je i direktor "Beogradskih elektrana", a direktorsku poziciju imao je i u fudbalskom klubu Radnički iz Niša. Poznat je po izjavama da treba ukinuti Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, a čestitao je ambadasoru SAD Kristoferu Hilu, kada je preuzeo diplomatsku poziciju u Srbiji.
Nekadašnja ministarka Zorana Mihajlović, kojoj je u prethodnoj vladi takođe solirala, osvrnula se na Bastin stav:
- Ako u SNS, SPS i ostalim strankama na vlasti, u čitavoj Vladi postoji samo jedan koji glasno misli da Srbija mora da bude deo EU i uvede sankcije Rusiji, zvao se on i Rade Basta, onda smo mi u mnogo većem problemu nego što možemo da zamislimo.
Iz Pokreta socijalista juče su saopštili da su "Mihajlović i njen istomišljenik Basta deo zapadnog pritiska i svih onih koji žele da se Srbija slomi".