ODLUČNI DA NAM U UN IZBIJU RUSKE I KINESKE ADUTE: Novi trik Kurtija - neće težiti članstvu u UN bez saglasnosti pet stalnih članica SB
NAJNOVIJE namere zapada da pristanemo na evropski predlog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, a u kojem će navodno, u okviru mape puta za implementaciju, stajati i odredba da tzv. Kosovo neće težiti članstvu u UN bez eksplicitne saglasnosti pet stalnih članica Saveta bezbednosti - Francuske, Velike Britanije, Amerike, Rusije i Kine, zapravo otkriva koliko je ta tvorevina daleko od "kuće sveta".
Foto Tanjug
Posle izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ne odustajemo od "crvenih linija", odnosno da nema priznavanja tzv. Kosova niti stolice za Prištinu u UN, i da nećemo da implemetiramo deo dokumenta u kojem se navodi da se naša zemlja neće protiviti članstvu tzv. Kosova u međunarodnim organizacijama, zapadne sile pokušavaju da pronađu rešenje nudeći nove konstrukcije, mogućnosti i "zaobilazne puteve", koji se odnose na potencijalno članstvo tzv. Kosova na Ist Riveru.
Nekadašnji ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović objasnio je za "Novosti" da igraju na kartu da nam izbiju iz ruku kartu koju imamo, a to je da bez saglasnosti Srbije nema stolice za lažnu državu.
- To su lukavi putevi kolonijalista koji su na razne načine domaća plemena i stanovništvo vodili decenijama tim putevima prevare. Ako mi dajemo saglasnost da Savet bezbednosti odlučuje o članstvu tzv. Kosova, onda mi našu kartu i moć koju imamo prevodimo na druge. Ako na to pristanemo, onda možemo da očekujemo da nas ucenjuju članice SB UN.
Kako je rekao Jovanović, kamen spoticanja za Zapad je da oni ne mogu da legalizuju ono što su nelegalno napravili bespravno, osvajanjem južne srpske pokrajine bespravno i silom i stvarajući neku novu albansku državu, protivno našem Ustavu i Rezoluciji SB UN 1244.
- Žele rezultat nasilja da legalizuju bez nas. Ne mogu direktno, hoće indirektno. To ni po koju cenu ne smemo da uradimo. Treba da im se zahvalimo za bogatstvo ideja koje imaju i da im preporučimo da to sačuvaju za sebe - naveo je Jovanović.
KONRAD: NORMALIZACIJA ODMAH
AMBASADORKA Nemačke u Beogradu Anke Konrad izjavila je, odgovarajući na pitanje da li će biti posledica ukoliko se u Ohridu 18. marta ne desi ništa, da je EU otvorena za Srbiju, da je pred Begradom mnogo izazova i da nedostatak normalizacije u odnosima sa Prištinom blokira mnoge kapacitete u zemlji:
- Potrebno je da se skoncentrišemo na izazove koji su pred nama i da se proces normalizacije što pre nastavi. Čim se to desi biće i više potencijala i brži put ka EU - navela je Konradova.
Inače, predsednik Vučić i premijer privremenih institucija na KiM Kosova Aljbin Kurti sastali su u Briselu 27. februara, posle čega je saopšteno da su prihvatili evropski predlog za tzv. Kosovo. Vučić je kasnije objasnio da bi posledice po Srbiju bile velike da nismo prihvatili plan, ali i dodao da ni na šta nije stavio potpis. Ogradio se, dodajući da će implementirati samo ono iz plana što može da dovede do normalizacije odnosa, lakšeg života za Albance i Srbe, poput slobode kretanja, carina, diploma, ali bez ikakvih odrednica koje bi se mogle tumačiti kao priznanje lažne države.
ZA ZAJEDNICU 17 MODELA
REŠENjE za model samouprave Zajednice srpskih opština traži se u mnoštvu različitih oblika samouprave za nacionalne manjine koji se trenutno primenjuju na teritoriji EU (ukupno 17 različitih modela), navodi se u jučerašnjem članku lista iz Tirane "Albanijan post". Među primerima su i model primenjen u istočnoj Belgiji za samoupravu nemačke zajednice, onaj u Alzasu u Francuskoj takođe za nemačku zajednicu, modeli samoupravljanja nemačkog govornog područja i frankofone zajednice u Italiji i model samouprave danske zajednice u Nemačkoj.
Diplomate uključene u proces saglasne su da Srbija i tzv. Kosovo ne mogu da pretenduju da postanu deo zapadne civilizacije, a da istovremeno rešavanje pitanja svojih nacionalnih manjina baziraju na modelima iz epohe komunizma.
Ipak, pre bilo kakvih narednih koraka, istakao je Vučić, mora da se formira Zajednica srpskih opština ,dogovorena još pre deset godina potpisivanjem Briselskog sporazuma. Sledeći sastanak u okviru dijaloga Beograda i Prištine trebalo bi da bude održan 18. marta u Ohridu.