VUČIĆ SE OD JUTROS U 5 SPREMA ZA BRISEL: Šta nam govori novo pismo Šolca i Makrona

Ovo je prvo poglavlje “epistolarne diplomatije” koju su svojim pismom adresiranim na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, još u septembru prošle godine, utemeljili nemački kancelar Olaf Šolc i francuski lider Emanuel Makron.

U potpisnike svoje druge poruke, poslate juče na Andrićev venac, pridružili su i italijansku premijerku Đorđu Meloni, ali je i njena suština, po svemu sudeći, ista – od prvog čoveka naše države traže se teške odluke.

Prema sazananjima “Novosti”, predsednik neće danas javno govoriti (iako je bilo nekih najava) o sadržini ovog poslednjeg pisma u koautorstvu Berlina i Pariza, ali se o onome šta u njemu piše posredno može suditi po tome što je Vučić, prema našim saznanjima, u svoj kabinet došao još jutros u 5 sati, želeći pažljivo da prouči svako njegovo slovo, ali i da se temeljno pripremi za sutrašnji nastavak dijaloga sa premijerom takozvanog Kosova Aljbinom Kurtijem u Briselu.

Nova runda u sedištu EU trebalo bi da počne u 15 časova. Specijalni izaslanik “kluba 27” Miroslav Lajčak najpre će sa Vučićem i Kurtijem razgovarati pojedinačno, a potom će uslediti zajednički sastanak.

Šef naše države za sto seda sa jasnim “crvenim linijama”: Srbija neće priznati nezavisnost lažne države niti aminovati njeno članstvo u Ujedinjenim nacijama. Uz to, kategoričan je i stav Beograda: mora se formirati Zajednica srpskih opština pre nego što se uđe u detalje evropskog plana za KiM čiji su autori zapravo Šolc i Makron.

S druge strane, izvori “Novosti” iz Brisela navode da je sastanak osmišljen tako da se verifikuje načelna saglasnost dveju strana o prihvatanju pomenutog dokumenta, koji nije konačan, i samo bi trebalo da pruži osnov za pravno uobličavanje finalnog pravno obavezujućeg dogovora. Naravno, ako on uopšte bude postignut. Takođe, nije isključeno ni da se do 21, marta organizuje još jedan direktan razgovor Vučića i Kurtija.

Dakle, po svemu sudeći, sutra u sterilnim kancelarijama Evropske službe za spoljne poslove neće pasti nebo na zemlju, odnosno nema nikakve “Vučićeve izdaje” ili “propuštene istorijske šanse” (krik Vesne Pešić: “Potpisij, bre, to Vučiću”), kako poslednjih nedelja uporno i neodgovorno dramatizuju opozicioni prvaci i sa desnog i sa građanskog pola. Iako i jedni i drugi dobro znaju da je manevarski prostor našoj državi po pitanju Kosova na nivou petoparca, to im ne smeta da uz politikantske računaljke otežavaju poziciju sopstvenoj državi, nadajući se kojem glasu više na najskupljoj temi.

No, to ne znači da će Vučića sutra u Briselu sačekati sa kolačima. Naprotiv, očekuje se zasigurno nastavak siledžijske poetike – da se što pre zatvori kosovsko pitanje u nastavku borbe protiv Rusije. A, kako zapad vidi taj epilog dobro nam je poznato još od februara 2008. No, Srbiji niko ne može oduzeti pravo da se bori za svoj integritet i za međunarodno pravo. Makar ostala sama u toj bici.