NEUTRALNA SRBIJA KAO TRN U OKU: Rat na istoku Evrope neminovno se reflektovao i na našu zemlju, koja je izložena velikim pritiscima Zapada

I pored ogromnih pritisaka da suštinski zauzme stranu u ratu u Ukrajini, naša zemlja se od 24. februara prošle godine čvrsto drži principa koji su pažljivo sročeni i u potpunosti u skladu sa interesima srpskog naroda i države: Srbija će uvek biti na strani poštovanja međunarodnog prava i pravde, osuđuje vojnu intervenciju Rusije u Ukrajini, ali se neće pridruživati antiruskim merama.

Sagovornici "Novosti" slažu se da je eskalacija rata u Ukrajini najvažniji događaj u Evropi od Drugog svetskog rata, da je već iz temelja promenila svet, a da se posledice osećaju u svim delovima planete, posebno tamo gde je prisustvo velikih sila veliko, kao što je Balkan.

Bivši šef diplomatije Vladislav Jovanović kaže, za "Novosti" da je rat u Ukrajini do te mere mobilisao tzv. koalicioni Zapad, da su počeli da vrše nesnosan pritisak na nas da im se pridružimo kao ratujuća strana protiv Rusije i uvedemo im sankcije. On smatra da bi takav zaokret Srbije bio ravan "političkom samoubistvu":

- Rusija je jedina koja, zajedno sa Kinom, može da stane na put namerama Zapada da nas liši Kosova. U tom slučaju ostali bismo potpuno ogoljeni i sami pred zapadnim pritiscima. Od izbijanja sukoba u Ukrajini, sankcije se direktno povezuju sa rešavanjem pitanja Kosova, i to na način koji odgovara Zapadu. Insistiraju na tome da Srbija što pre "shvati" da je Kosovo izgubljena teritorija i tako Zapad oslobodi te vrlo neprijatne hipoteke, a to je da nam je KiM oteto neodobrenim ratom NATO protiv naše zemlje. Svesni su ranjivosti svojih argumenata u pogledu Kosova. Ukoliko bi se Srbija povila pod njihovim pritiscima i oslobodila ih kosovskog balasta, istovremeno bi rešili Balkan u celini i proglasili ga 100 odsto svojom zonom uticaja.

Jovanović ukazuje da svi ovi procesi dodiruju i Republiku Srpsku, koja je takođe pod velikim pritiscima, a na koju Srbija ne može u velikoj meri da se fokusira jer je gro političkih i diplomatskih resursa usmerila da se odupre pritiscima oko Kosova i sankcija Moskvi.

Za Srđana Graovca, analitičara iz Centra za društvenu stabilnost, rat u Ukrajini već godinu dana ostavlja snažne posledice i na Balkan, koji, kaže, zapadne sile smatraju svojim dvorištem, a gde Rusija od dolaska Vladimira Putina pokušava da povrati svoj uticaj:

- Posledice se pre svega osećaju u vidu pritiska onih koji su u ovom trenutku dominantni na Balkanu, a to su zapadne sile, da se sve zemlje regiona izjasne da su na njihovoj strani u ovom sukobu. Sve manje se toleriše neutralnost. To se i te kako oseća u Srbiji, od koje SAD i EU traže da se priključi embargu koji su nametnuli Rusiji. Srbija je bila žrtva sankcija i zna da one nikad ne daju odgovarajuće rezultate, i da trpe građani, a ne vlast. Zatim, pitanje KiM takođe je eskaliralo od izbijanja rata u Ukrajini i direktno je u vezi sa principom poštovanja međunarodnog prava. Da Srbija nije osudila intervenciju u Ukrajini bila bi licemerna, jer to što je Rusija uradila, specijalna vojna operacija kako je oni nazivaju, takođe je sprovedena bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je bi slučaj i kada je NATO bombardovao SRJ.

Graovac smatra i da je kosovsko pitanje najviše aktuelizovao Putin kada je direktno ukazao da je Zapad u prošlosti kršio međunarodno pravo i naveo je pitanje KiM kao presedan.

- To je upalilo sve alarme na Zapadu koji su uvideli grešku da su kršenjem međunarodnog prava po pitanju Kosova dali snažan argument u ruke ruskom predsedniku kojim se on sada i te kako koristi. Zapad pokušava da tu grešku ispravi, ali ne tako što će promeniti poziciju prema nelegalnom i nelegitimnom priznavanju Kosova, već vrši pritisak na Srbiju da pristane na sporazum koji će na neki način podrazumevati priznavanje Kosova kao nezavisne države, čime bi ova anomalija u međunarodnom pravu, po mišljenju Zapada, bila ispravljena.

I Graovac navodi da su posledica rata u Ukrajini i trenutna dešavanja u BiH, odnosno pritisci na Srpsku da smanji nadležnosti. Tu je i aktuelizovanje pitanja Srba u Crnoj Gori, gde se vidi decidiran stav zapadnih zvaničnika, pre svih američkih, koji su protiv srpskih stranaka u tamošnjoj vladi, jer na njih gledaju kao na proruski element. Graovac kaže da je i to vid pritisaka na Srbiju, kroz taj stepena nepoverenja koji Zapad stalno iskazuje prema srpskom faktoru.