KAZAMAT ZA SRBE I CRNA RUPA EVROPE: "Kosovo" - decenija i po od nasilne secesije
NA karti sveta, lažnu državu Kosovo priznaju 84 zemalje, 106 poštuje teritorijalni integritet Srbije, dok njih pet u papirima priznaju nezavisnost Prištine, ali na međunarodnoj sceni ne glasaju za njene zahteve.
Foto Profimedija
Perjanice terorističke tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, među kojima je i nekadašnji predsednik privremenih institucija u Prištini Hašim Tači, nalaze se u zatvoru Specijalizovanog suda za zločine na KiM, optužen za mučenja i ubistva. U gotovo svim izveštajima međunarodnih bezbednosnih struktura, tzv. Kosovo je leglo kriminala i trgovine drogom. Retko se desi da prođe dan, a da ne stigne vest da je bilo napada na Srbe, njihovu imovinu ili hramove.
U ovoj atmosferi, tzv. Kosovo danas obeležava 15 godina od jednostrano proglašene nezavisnosti, kao otužni kazamat za Srbe i crna rupa Evrope. Za proteklih deceniju i po pokazale su se jasno sve greške zapada, koji i dalje ne priznaje da je mimo svih normi međunarodnog prava uz pomoć bombi amputirao deo Srbije. Stav Beograda da je ćutanje dela sveta na nelegalnu i mimo međunarodnog prava proglašnjenu nezavisnost, koju su te 2008. godine nazvali presedanom, ozbiljno uzdrmalo svetski poredak, ovih dana se nažalost pokazuje tačnim kroz ruskoukrajinski sukob. I pored toga što Zapad sada štiti teritorajalni integritet Ukrajine, a Srbije nije, jasno je da je Pandorina kutija otvorena.
Prema ekonomskim istraživanjima, stanovnicima na teritoriji KiM ne cvetaju ruže. Građani tzv. Kosova proglašeni su najsiromašnijim u Evropi, a svaki treći nema posao. Odliv u dijasporu je veliki, pa se spekuliše da je oko 850.000 Albanaca otišlo sa KiM.
Srbi, koji odolevaju i čuvaju ognjišta žive u stalnom strahu i žrtve su etnički motivisanih napada koji su se u poslednje vreme dodatno pojačali. Od kada je Aljbin Kurti izabran za premijera privremenih institucija na KiM 2020. godine, broj zabeležih napada na Srbe prešao je 300. Od septembra 2022. do januara 2023. bilo ih je čak 68. U nedavnom dopisu koji je naša država dostavila misiji Kfora, tražeći da se dopusti povratak do 1.000 naših vojnika na KiM, što je u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244, navodi se da je od 1999. godine etnički očišćeno 312 naselja. Do juna 1999. bilo je 372.444 pripadnika nealbanske zajednice, od čega Srba 239.761. Ubrzo je pokrajinu napustilo čak 56 odsto nealbanaca - 209.068, od kojih 156.565 Srba. Tokom martovskog pogroma 2004. godine, ubijeno je osmoro Srba, ranjeno 143, proterano 4.012. Zapaljena je 41 crkva, uništeno 935 kuća i deset škola, domova zdravlja, pošta...
KURTI ZAPRETIO NOVIM RATOM
PREMIJER privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti rekao je juče da "nije nemoguće da dođe do novog rata ukoliko pregovori između Beograda i Prištine propadnu". On je dodao da je protiv formiranja Zajednice srpskih opština, jer je ona "aparthejd". U razgovoru za "Dojče
vele" izjavio i da nema planova o sastanku sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, da se nada da će se dijalog nastaviti na visokom nivou i da Priština jača bezbednosne i odbrambene kapacitete.
Pre nego što je Priština proglasila nezavisnost, krajem 2007. propali su pregovori pod posredovanjm tzv. trojke u kojoj su sedeli predstavnici EU Volfang Išinger, Moskve Aleksandar Bocan Harčenko i Sjedinjenih Američkih Država Frenk Vizner. Iako nikada nije postao zvaničan papir, tada se razmatrala Išingerova opcija po uzoru na sporazum u "dve Nemačke", što su odbile obe strane. Ova ideja podrazumevala je defakto priznavanje tzv. Kosova, ali ne i de jure (prethodno je zbog odbijanja Beograda, propao pokušaj Martija Ahtisarija da Kosovo dobije "nadgledanu nezavisnost". Ovih dana u igru se ponovo vratila priča o dve Nemačke, kroz "non pejper" odnosno francusko-nemački plan. Državni vrh Srbije je jasno rekao da smo otvoreni za razgovore, ali da postoje crvene linije - nema stolice za lažnu državu u Ujedinjenim nacijama i Ustav Srbije se ne sme pogaziti.