PRIČE IZ SKUPŠTINE: Pisac bio bibliotekar parlamenta - pravio zapise o radovima, pa primetio da "nijedno parče nije doneto iz inostranstva"
MNOGO je neprocenjivih zapisa generacijama ostavio književnik, komediograf, novinar i diplomata Branislav Nušić, pa su ovi tragovi "zatrpali" još jednu njegovu zanimljivu ulogu, a to je da je baš pisac, koji je najbolje opisao šta vlast može da uradi čoveku, poslednje godine života radio kao bibliotekar Narodne skupštine.
S.S.R.
Briga o bogatoj skupštinskoj biblioteci bila mu je poslednje radno mesto odakle je otišao u penziju i ubrzo potom 1938. preminuo. U vreme dok je bio bibliotekar (od 1929. godine) svako jutro dočekivao je majstore koji su tada još radili na zdanju, te beležio kako im idu poslovi. Tada je između ostalog pribeležio:
- Završni radovi su izvedeni za sumu od 30 miliona dinara. Tu je uračunata i drvenarija (ima oko tri hiljade komada nameštaja), električne instalacije, grejanje... Sav upotrebljeni materijal je uzet od domaćih firmi i nijedno parče nije doneto iz inostranstva. Ostaje još da se izvedu dekorativni radovi i njihova izrada će biti poverena našim umetnicima. Cela zgrada Skupštine ostavlja monumentalan utisak. Ona je orgomna, sve je prostrano, svetlo, ukusno. Stepeništa u mermeru, zidovi u drvetu, gipsani plafoni, masivni lusteri, reljefni tapeti... I mada je svaki deo do krajnosti ukusno i lepo izrađen, ništa nije u njoj ni preterano skupo, ni upadljivo luksuzno. Beograd dobija ne samo lepu građevinu, već i zgradu parlamenta, koja je dostojna veličine i značaja današnje Jugoslavije.
Vesna Dujmović Rosić, rukovodilac Grupe za edukaciju i prezentaciju skupštinske baštine, kaže za "Novosti" da je "najzvučnije ime biblioteke Doma Narodne skupštine, kako je i sam sebe nazivao 'večiti čuvar', naš najveći komediograf, poznat po svojim delima u kojima je ovekovečio svakodnevicu srpskog društva".
- Nušić se bavio i fotografijom. U listu "Politika" objavio je jednu pripovetku na fotografske teme. Koliko je u vreme dok je pisao svoja najznačajnija dela bio osporavan, govori i činjenica da su ga nazivali čovekom poganog jezika i još poganijeg pera. Sem toga što je bio državni službenik, upravnik Umetničkog odseka Ministarstva za prosvetu, predsednik Udruženja jugoslovenskih dramskih autora, član Srpske kraljevske akademije, srpsko društvo ga pamti i kao bibliotekara Narodne skupštine. Po prirodi veoma znatiželjan, iza sebe je ostavio veliki broj tekstova koji temeljno svedoče o izgradnji i umetničkim vrednostima Narodne skupštine - govori nam Vesna Dujmović Rosić.
Dok je bio bibliotekar, pisao je komediju "Vlast" koju nije završio, pa su mnogi reditelji dopisivali kraj i određivali sudbinu zetu Tozi koji je postao ministar, što je promenilo život svima iz njegovog okruženja.
UČIO PRINCIPA DA PUCA
U PERIODU 1909. i 1910. godine postojala je biblioteka odvojena od tadašnje skupštinske zgrade koja se nalazila na uglu ulica Kraljice Marije i Miloša Velikog, ali u istom dvorištu. Dužnost bibliotekara u to vreme vršio je tada student prava Dragiša Stojadinović, kasnije učesnik balkanskih ratova 1912-1913. i Prvog svetskog rata, vitez Karađorđeve zvezde sa mačevima, najbolji strelac Evrope 1908-1914, pravnik, političar, narodni poslanik, fotograf i filmski snimatelj, šef Kinematografske sekcije Vrhovne komande srpske vojske na Solunskom frontu, čovek koji je ovekovečio povlačenje preko Albanije. On je, inače, bio angažovan da obuči dvojicu mladića iz Bosne da pucaju iz revolvera. Kada je 28. juna 1914. Gavrilo Princip u Sarajevu ubio prestolonaslednika Ferdinanda, Stojadinović je shvatio koga je učio da rukuje pištoljem.
A, nije samo Nušić bio bibliotekar iz reda viđenih ljudi. U njoj su radili i Dragiša Lapčević, srpski političar, novinar i poslanik, ali i književnik Dragutin Ilić, rođeni brat pesnika Vojislava Ilića.
- Lapčević je bio pasionirani ljubitelj istorije. Pred kraj života, aktivno se bavio pisanjem, pa je i izabran za predsednika Udruženja novinara Srbije. Pričalo se, po gradu, da je bio fantastičan govornik i da su ga ljudi sa velikim zadovoljstvom slušali. Svoje poslednje dane života je proveo kao bibliotekar Narodne skupštine što mu je bila velika čast, a on je govorio da je konačno među svojima, misleći naravno na knjige - ispričala nam je Vesna Dujmović Rosić. - Ilić je poznat po prvoj naučnofantastičnoj drami na svetu - "Posle milijon godina" (1889). Bio je pravnik i političar, ali je beg tražio u dramaturgiji i književnosti. Posle Prvog svetskog rata postao je bibliotekar Narodne skupštine, u vreme kada se gradila zgrada Doma Narodne skupštine, pa je u još nezavršenoj biblioteci prikupljao i slagao knjige po policama. Smatrali su ga velikim romantikom, pa su ga često zaticali do sitnih sati sa knjigom u ruci. Umro je 1926. godine.
SRETENjSKI USTAV I HATIŠERIF
FOND biblioteke sadrži oko 60.000 publikacija na srpskom i stranim jezicima iz oblasti istorije, politike, prava, ekonomije, statistike, sociologije, filozofije, kao i bogatu zbirku priručnika, enciklopedija, rečnika, leksikona. Poseduje i veoma vrednu zbirku rukom pisanih originalnih stenografskih beležaka sa zasedanja. Jedna od najvrednijih publikacija u ovoj zbirci je prvi srpski Ustav, čuven kao Sretenjski iz 1835. godine, i Ustav Knjažestva Serbije iz 1838, poznatiji kao Sultanski hatišerif.
A, da se i bibliotekari parlamenta iz Narodne skupštine u skorije doba, sećaju svojih prethodnika govori i potez Radmile Stojanović koja je nedavno otišla u penziju i čuvanje blaga prepustila drugima. U policama stoji "Autobiografija" Branislava Nušića koju je ona pronašla u jednoj od antikvarnica i kupila za biblioteku.
BONUS VIDEO - PRIČE IZ SKUPŠTINE: Pisac Branislav Nušić bio je bibliotekar parlamenta