IZUZETNO CENIMO JUNAČKO DRŽANJE VUČIĆA U VEZI SA SANKCIJAMA Intervju - Aleksandar Bocan-Harčenko, ambasador Rusije u Beogradu

Ovo u intervjuu za "Novosti" poručuje ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko, a na pitanje da prokomentariše pojedine tvrdnje da bi zbog izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba Moskva ipak mogla da napravi zaokret i prizna Kosovo, kategorički uzvraća:

- To jednostavno nije istina. Bilo je nekih tumačenja, štetnih spekulacija kada je predsednik Putin govorio o Kosovu ili se pozivao na Kosovo. Ali, on je isto govorio i nekoliko puta ranije, još pre specijalne operacije za zaštitu Donbasa, kako bi ukazao na dvostruke aršine Zapada. Samo, Zapad sada pokušava da iskoristi njegove reči da izazove smetnje u našim odnosima.

Kako se u Moskvi gleda na francusko-nemački plan za rešavanje statusa KiM, koji je podržala cela EU?

- Nismo učesnici razgovora i možemo samo da kreiramo mišljenje na osnovu izveštaja predsednika Aleksandra Vučića u parlamentu i na osnovu informacija koje su "procurile" u medije. Ovo je, po meni, pokušaj Zapada da pronađe zaobilazni put da Srbija prizna Kosovo i da ono uđe u međunarodne institucije, u UN pre svega.

Može li bar ovaj plan da posluži kao dobra osnova za dalje razgovore?

- Ne verujem. Jer, u planu se direktno navodi da Srbija neće sprečavati ulazak Kosova u međunarodne institucije, iako Zapad pokušava to da predstavi kao put ka normalizaciji, a ne priznavanje. Ali, suštinski to jeste priznavanje. Ako država daje saglasnost za članstvo u međunarodnim organizacijama, u ovom slučaju Kosova, onda smatra da je Kosovo međunarodno-pravni subjekt, a kao član UN Kosovo postoji kao država.

Predlog koji je na stolu dovodi se i u vezu sa modelom dve Nemačke...

- Da, Volfgang Išinger ponavljao je poslednjih dana tu ideju koja je bila razmatrana kao radna opcija još 2007. godine i tada je nisu prihvatili ni Srbija ni predstavnici privremenih institucija Kosova. Ne vidim kako sada nešto slično, da ne kažem isto, može da posluži kao osnov za dogovor. Naravno, predsednik Vučić je rekao da je on spreman za razgovore čak i ako je na stolu loš papir. Ovo samo pokazuje spremnost Beograda i predsednika Vučića za nastavak dijaloga Beograd-Priština, što je, naravno, dosledan stav Srbije.

Hipotetički, da Beograd prihvati francusko-nemački plan i ne sprečava ulazak Kosova u UN, da li bi Rusija glasala za prijem Prištine?

- Ne bih pričao o nekim stvarima koje rukovodstvo Srbije, pre svega predsednik, odbija. On je dao podršku u prilog razgovorima, ali je rekao da ostaje u okvirima Ustava Srbije i nacionalnih interesa.

Ovde je prisutan i narativ da Zapad hoće što pre da zatvori kosovsko pitanje kako bi izbio adut Kosova iz ruku Vladimiru Putinu?

- Prvo, Kosovo se koristi za dopunski pritisak na Srbiju i na predsednika Vučića. Drugo, Zapad koristi geopolitičku situaciju da brzo reši, na bilo koji način, kosovsko pitanje. Interes im je da opravdaju sebe i pokažu kako kosovsko pitanje ne postoji kao neki teret u njihovom prilazu u vezi sa Ukrajinom i specijalnom vojnom operacijom. Ako dođe do nekog rešenja, oni će reći: evo, što se nas tiče, sve je zatvoreno, evo dogovora, mi smo bili u pravu, a Ukrajina i vojna operacija Rusije je sasvim druga priča, Rusija je tobože kriva. Oni, doduše, ovo govore i u sadašnjim prilikama, bez dlake na jeziku. Recimo, američki ambasador u Srbiji rekao je da ga je po dolasku u Beograd iznenadilo što se ljudi sećaju bombardovanja 1999, a on je mislio da je sve zatvoreno i da su svi zaboravili agresiju NATO. U drugoj izjavi je rekao da se ono što se dešava u Ukrajini dešava u Evropi prvi put posle 1945. Kao da je ono što se događalo u bivšoj Jugoslaviji, SRJ, odnosno Srbiji, neka izmišljena priča, iluzija koja u realnosti ne postoji.

Ono što sa Zapada takođe govore bez dlake na jeziku, ali i u pojedinim krugovima u Srbiji, jeste to da je Rusija destabilizujući faktor u regionu i da ovakva situacija odgovara ruskim geostrateškim interesima...

- Našim geostrateškim interesima odgovara što stabilnija situacija svuda, na Balkanu, a posebno u Srbiji, s obzirom na to da je Srbija prijateljska zemlja i sarađujemo u raznim oblastima. Pitam, kako je moguće da zemlja koja želi što intenzivnije odnose i saradnju, istovremeno želi da napravi neku destabilizaciju? To jedno s drugim ne ide, nemoguće je. Naravno, i ovde ima nekih ljudi koji nisu naklonjeni Rusiji, koji se nalaze pod uticajem Zapada, i takve teze odatle dolaze, ali nisu potvrđene bilo kojim dokazima.

I nastup tzv. nacionalne opozicije na poslednjoj sednici Skupštine o KiM doveden je u vezu sa ruskim uticajem? Utiče li Moskva na neke naše parlamentarne stranke?

- Imamo najviše kontakata sa rukovodstvom Srbije i sa strankama vladajuće koalicije. Kada je reč o drugim strankama koje su u parlamentu, kada su ušle u Skupštinu, i to nije apsolutno nikakva tajna, imali smo razgovor. Nikakvih dopunskih kontakata, tajnih, ispod tepiha uopšte nema. A ne vidim šta je sporno u formalnim, protokolarnim kontaktima sa strankama ako su one u zvaničnom sastavu parlamenta.

Ima li u Rusiji razumevanja za žrtvu koju Srbija podnosi time što ne uvodi sankcije, iako je izložena neviđenim pritiscima? I da li bi imala razumevanja ako u jednom trenutku Srbija ne bi imala kud nego bi morala da se priključi merama Zapada?

- Možda je prejaka reč žrtva, bar u ruskom jeziku. U svakom slučaju, razumevanje postoji da je situacija veoma teška za Srbiju. Portparol predsednika Rusije, Dmitrij Peskov, pre nekoliko dana još jednom je ponovio da razumevanje postoji u vezi sa neverovatnim pritiscima na Srbiju. Veoma visoko cenimo istrajnost, rekao bih i junačko ponašanje predsednika Srbije u vezi sa ovim pitanjem. Naravno, treba gledati i širu sliku, a to je da imamo mogućnosti za razvoj i nastavak odnosa i saradnje, što je naravno dobit za Srbiju, bilo u energetici ili nekoj drugoj oblasti. Od kraja februara prošle godine, i u situaciji zapadnih sankcija, koje Srbija nije prihvatila, uspeli smo da "Ruske železnice" završe projekat pruge Beograd - Novi Sad, obezbeđeno je stabilno snabdevanje gasom, NIS radi na najbolji način i ostvaruje najbolje rezultate u poslednjih nekoliko godina, očekujemo da će nastaviti razvoj, kao jedna od najvećih kompanija, ne samo u Srbiji nego i u regionu.

Verujete li da su SAD zaista saterale Kurtija u ćošak i da će prihvatiti da formira ZSO ili će kosovski Srbi biti još jednom izigrani?

- Kad god Zapad podigne ZSO na tobože neki prioritetan nivo, ja sam sumnjičav. Pogotovo imajući u vidu da su pokušavali da to ode u zaborav, neki predstavnici Zapada godinama uopšte nisu ni spominjali ovu obavezu.

Sada američki zvaničnici gotovo u svakoj izjavi ukazuju da je u procesu normalizacije odnosa prioritet formiranje ZSO...

- Da, ali takođe svaka izjava, bar prema mom osećaju i razumevanju, ima vakuum u smislu sadržaja. Ne kaže se da treba formirati delotvornu instituciju, koja ima nadležnosti da obezbedi zaštitu i prava Srba. Toga nema, ali usput ima nekih izjava, poput, moraćemo još da razgovaramo, pregovaramo, nude se neki evropski primeri, neke fondacije daju svoje predloge, koji, naravno, pretvaraju ZSO u neku NVO. Bez sadržaja već usaglašenog u Briselu, ZSO neće postati institucija koja je neophodna Srbima na Kosovu. Drugo, hajde da uzmemo tačke prilaza Kurtija prema tom pitanju. On je rekao da ima prethodne uslove: ZSO obavezno mora da se uklapa u tzv. ustav Kosova, što je naravno nemoguće ako mislimo na briselski model. Još traži da bude multinacionalna. A dajući saglasnost za dalje razgovore na osnovu plana, on nije povukao svoj osnovni, polazni stav, da normalizacija podrazumeva da Beograd prizna Kosovo, ili kako on kaže, da dođe do međusobnog priznavanja. Kao da Srbija traži priznavanje od strane Kosova. To je smešno.

Kad sve ovo imamo u vidu, da li je uopšte moguće naći pravedno rešenje za kosovski problem, bez učešća Rusije i Kine, kao stalnih članica SB?

- Mi mislimo da je nemoguće. Na kraju krajeva, pravedno rešenje moguće je samo uz podršku SB, uključujući podršku Rusije i Kine, kao stalnih članica. Zato mislimo da je tu temu potrebno vratiti u SB. Naravno, razgovor je neophodan i drugog puta da se pronađe dugoročno i međunarodno pravno rešenje nema. I zato tražimo - samo EU nije slušala ranije, pa neće ni sada - da se dijalog Beograd-Priština vodi na osnovu Rezolucije 1244 i polazeći od činjenice da je EU dobila saglasnost i podršku od Generalne skupštine UN. U ovom slučaju moraju da poštuju odluke UN, a pre svega SB. Odlučno smo protiv mišljenja da je Rezolucija 1244 izvan realnosti. Zapad je pokušavao više godina da poništi ovu rezoluciju, nisu bili u mogućnosti da to učine zvanično u SB, ali njihov cilj je da se ponašaju kao da ovaj dokument uopšte ne postoji, polazeći od toga kako je realnost prevazišla ono što je usaglašeno 1999. Što, naravno, nije istina.

Mislite li da je Rusija izgubila oreol pravednika time što je ušla vojskom na teritoriju druge države, što se zamera Amerikancima od Drugog svetskog rata naovamo? Imate li sad pravo bilo šta njima da prigovorite?

- Specijalna operacija sprovodi se potpuno u okviru međunarodnog prava i Povelje UN, s obzirom na situaciju u Donbasu, koja se stvarala prethodnih osam godina, uništavanjem Rusa. Rat protiv Rusa u Donbasu kijevski režim je počeo 2014, nakon državnog udara, uz potpunu podršku Zapada. Od tada smo stalno tražili mirno, političko rešenje, ali je u tom procesu bilo mnogo laži druge strane, što su sad otvoreno rekli svi drugi, izuzev Rusije, učesnici pregovora - da nisu ni hteli da ostvare Minske ugovore, već su kupovali vreme da se osnaži vojska Ukrajine i da se još intenzivnije vodi rat u Donbasu. Da ne govorim o tome da je na referendumima, potpuno u skladu sa međunarodnim pravom, iskazana želja naroda Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona, a Krima još ranije, da odlučuju o svojoj sudbini, odnosno da postanu subjekti, odnosno regije Ruske Federacije.

Kako uopšte može da se veruje u uspeh mirovnih pregovora, imajući u vidu priznanje Angele Merkel da su Minski sporazumi postignuti samo kako bi se kupilo vreme?

- Pa, mi i ne verujemo. Upravo zbog svega što je bilo, laži o Minskim sporazumima, širenju NATO... Nikakvih ozbiljnih ponuda nismo imali. Hteo bih da se vratimo na temu Kosova i poziciju predsednika Vučića. Na osnovu rasprave u Skupštini o Kosovu, stekao sam utisak da predloge koje dobija ne smatra potpuno prihvatljivim, ali je spreman za pregovore. Sve se rešava za pregovaračkim stolom. Naravno, samo na osnovu ozbiljnih ponuda, razumevanja i realnosti koja postoji. Takođe, zar ZSO nije slična situaciji sa Minskim ugovorima? Usaglašeno, potpisano, potvrđeno, prihvaćeno od svih i deset godina nema ništa. A Priština uz to dobija mogućnost da se snaži kako bi uzela pod kontrolu sever Kosova, što im je i cilj.

POBEDIĆEMO U UKRAJINI

KAKO vam deluju prognoze da će Rusija ipak izgubiti rat u Ukrajini?

- Nećemo izgubiti. Pobedićemo!

U javnosti je prisutan strah od nuklearnog sukoba, a upotrebu ovog naoružanja nije isključio ni predsednik Putin...

- Da, ako pretnja postoji za opstanak Rusije, to je stav koji je uključen u našu doktrinu, zvanični stav, više od toga on nije rekao. Mnogo provokativnijih stvari izrekli su predstavnici SAD i EU, kojima je želja da rat traje što duže i zato nastavljaju isporuke oružja kijevskom režimu. Stav predsednika Putina je potpuno jasan.

PRIČE O REGRUTOVANjU - DEO HIBRIDNOG RATA

KAKVA su vaša saznanja o slučaju "Vagner grupe" za koju se tvrdi da je instalirana i u Srbiji gde navodno regrutuje naše državljanje za učešće u sukobima u Ukrajini na ruskoj strani, što je protivno ovdašnjim zakonima?

- O tome ne bih pričao. Mogu da pričam samo o stvarima u koje je ambasada uključena. Imajući u vidu posebno bratske odnose sa Srbijom i narodom Srbije, za nas je najvažniji zakon vaše zemlje, u svim delatnostima, to je zlatno pravilo za našu ambasadu. Poštujemo ne samo zakon, već i tradiciju koja u zemlji postoji. Ovo je naredba od Moskve i predsednika Putina.

o Čak je i predsednik Vučić tu nešto oštrije reagovao, pa je "zamolio naše ruske prijatelje da nam to ne rade..."
- Ne isključujem da se dešava da pojedini Srbi imaju želju da pomognu, neki su došli još 2014, ali sve se to dešava izvan državne politike Rusije prema Srbiji. Kao što je bilo i ruskih dobrovoljaca koji su dolazili ovde tokom dešavanja u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, kada je srpski narod patio. Priče o regrutovanju srpskih dobrovaljaca i špijuna su deo hibridnog rata i imaju za cilj da naprave štetu u našim odnosima i guraju Srbiju prema zapadnim sankcijama.