NOVI KRUG DIPLOMATSKIH PRITISAKA NA PRIŠTINU Kurti posle sastanka sa Lajčakom: Prihvatamo predlog EU
SVE što je dogovoreno u dijalogu u Briselu, mora da se sprovede. Ovaj stav Evropske unije juče je, posle dvočasovnog sastanka sa premijerom privremenih institucija u Prištini Aljbinom Kurtijem, još jednom ponovio specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak.
foto: Tviter
Kurti se nakon toga oglasio na "Tviteru", poručujući da "Kosovo prihvata predlog EU za normalizaciju odnosa". Dodao je da će određena pitanja o međunarodnim garancijama, mehanizmima implementacije i vremenskom redosledu biti razmotrena uskoro tokom pregovora u Briselu.
Briselski diplomata, kome je ovo bila deseta poseta Prištini od septembra, odnosno uvođenja francusko-nemačkog plana o KiM "u igru", rekao je posle radnog ručka sa Kurtijem, da su razgovarali i o šest uslova za formiranje Zajednice srpskih opština, koje je prištinski premijer izneo prošle nedelje, i da mu je preneo poziciju EU o tom pitanju. Lajčak, koji je na sastanku s Kurtijem bio zajedno sa američkim ambasadorom Džefrijem Hovenijerom, nije želeo da daje više detalja o tome.
- Osnova našeg razgovora je predlog koji sam predstavio 9. septembra. Želimo da obezbedimo napredak na bazi ovog predloga i da, kada dva lidera dođu u Brisel, taj sastanak bude konstruktivan - rekao je Lajčak.
On je posle Prištine krenuo put Beograda, gde se sinoć u vili "Mir" sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Predsednik Vučić je izjavio da je sa Lajčakom imao otvoren i prijateljski razgovor:
- Kad kažem otvoren, to stvarno mislim. Razumeli ste me sve. Živela Srbija - napisao je Vučić na instagram profilu @buducnostsrbijeav u postu uz koji je objavio fotografiju susreta sa Lajčakom.
Kurti se juče nenajavljeno sastao sa ambasadorima i akreditovanim diplomatama u Prištini, a susretu je prisustvovao i šef pregovaračkog tima Besnik Bisljimi. I njih je obavestio o svojih šest uslova za formiranje ZSO, među kojima je i taj da predsednik Srbije povuče pisma upućena članicama EU koje ne priznaju Prištinu, sa zahtevom da ne prihvate aplikaciju tzv. Kosova za članstvo u Uniji. Takođe, traži da pre osnivanja Zajednice, "ilegalne strukture" na severu budu ugašene, a nelegalno oružje predato, kao i da zajednica ne može biti monoetnička i da mora da promeni naziv. Kurti traži i da ZSO bude deo konačnog sporazuma i da se sprovede nakon "međusobnog priznavanja".
Predsedik Vučić već je poručio da su za nas ovakvi zahtevi neprihvatljivi i da su ZSO i njene nadležnosti ispregovarane i dogovorene pre deset godina.
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je juče da veruje u garancije međunarodne zajednice da će ZSO biti formirana, ali da je svesna da će biti mnogo pritisaka, manipulacija i pokušaja da se izvrdaju dogovoreni principi iz potpisanog sporazuma.
- Beograd je sve obaveze ispunio i sada je red na Kurtija i Prištinu da ispuni obaveze bez ikakvih daljih uslovljavanja.
NASTAVLjA DA RUŠI BRISELSKI SPORAZUM
PRE susreta sa Lajčakom i ambasadorom Hovenijerom, iz Prištine su "servirane" uobičajene optužbe na račun Srbije, da je destabilizujući faktor u regionu. Kurti je nastavio i da ruši Briselski sporazum, uz poruku da mu Zajednica srpskih opština nije prioritet. Pozvao je Zapad da ne vrši pritisak na Prištinu u vezi sa ovim pitanjem i opomenuo ih da "treba da uče iz primera Republike Srpske koju vode Srbi". Za Kurtija ZSO nije ključni mehanizam koji treba da zaštiti Srbe na KiM, već "oružje Beograda protiv nezavisnosti Kosova".
Ona ja navela i da su diplomatske aktivnosti, ali i pritisci za rešavanje kosovskog pitanja pojačani:
- Nikome ne odgovaraju novi sukobi na tlu Evrope i žele da ugase sva moguća žarišta, ali i da skinu primere potencijalnih presedana što Kosovo i Metohija jeste, jer je oduzeto suprotno međunarodnom pravu. Predsednik Vučić i ja smo uvek govorili da nam ne odgovara zamrznuti konflikt, jer uvek može doći do sukoba. Dođe Kurti, koji nema nikakav plan za prosperitet ni za Albance, a kamoli za Srbe, i želi da nedostatak ekonomske i političke vizije nadoknadi nestabilnošću. Upravo to vidimo u poslednje dve godine, za 24 meseca bilo je više od 300 napada na Srbe i niko nije odgovarao.