PRIŠTINA NEMA PODRŠKU Ambasadorka Srbije pri Savetu Evrope za "Novosti": Samo Britanci bezuslovno podržavaju sve aspiracije tzv. Kosova

Oni su očekivali da će imati blanko podršku svih zemalja priznavača, kao i da će procedura učlanjenja da otpočne još u maju prošle godine, kada su zvanično predali zahtev za članstvo. Međutim, prošlo je devet meseci, a oni su sve dalje od neophodne podrške da bi procedura otpočela.

Ovo u intervjuu za "Novosti" poručuje Aleksandra Đurović, ambasadorka Srbije pri Savetu Evrope, nakon što se prošle srede aplikacija Prištine za Savet Evrope nije našla na dnevnom redu Komiteta ministara ove organizacije. Prethodno su SAD, podržane državama Kvinte, Italijom, Francuskom i Nemačkom, tražile da se zahtev Prištine blokira dok ne pokaže konstruktivniji stav u dijalogu sa Beogradom.

 Šta se dogodilo u poslednje dve nedelje kada su, kako kažete, neke od najznačajnijih zemalja promenile stav i sada su rezervisane prema pokretanju procedure za članstvo Kosova u SE?

- Došlo je do razgovora na najvišem nivou oko francusko-nemačkog predloga i odbijanja Kurtija da formira Zajednicu srpskih opština, što je uslov za dalje razgovore ka postizanju nekog novog sporazuma. Kako verovati u ispunjavanje nekih novih dogovora onih koji 10 godina odbijaju da ispune ono što su potpisali i na šta su se obavezali. Sada je na potezu Kurti koji treba da pokaže da je spreman da ispuni svoje međunarodno-pravne obaveze. Međutim, svima je jasno da kod njega nedostaje politička volja, pa su predstavnici velikih sila rešili da putem pritiska na Prištinu, uskraćivanjem podrške za članstvo u SE, probaju da privole Kurtija da se ponaša konstruktivnije.

Jesu li sve zemlje Kvinte za to da se aplikacija Prištine ne nađe na dnevnom redu dok ne formira ZSO ili Velika Britanija, kako se tvrdi, tu ima nešto blagonakloniji stav?

- Tačno je da Velika Britanija nije deo ove zajedničke inicijative ostalih zemalja Kvinte i da nastavlja da bezuslovno podržava sve aspiracije tzv. Kosova. Međutim, čini mi se da sve zemlje, uključujući i Veliku Britaniju, čekaju da vide kako će se dalje odvijati ova inicijativa velikih sila, te na sastancima KMSE ne pokušavaju da im oponiraju u ovom trenutku.

Priština sigurno neće odustati od pokušaja da "otvori vrata" SE...

- Od prvog trenutka oni vrše ogroman pritisak prema zemljama članicama Saveta Evrope u Strazburu i verujem da će nastaviti sa time. Ima nekoliko ambasadora koji su njihovi glasnogovornici i lobisti sve ovo vreme, pa će i preko njih da ide pritisak ka ambasadorima zemalja Kvinte i ka predsedavajućoj, ambasadorki Islanda. Međutim, s obzirom na to da je sada napredak u dijalogu direktno povezan sa otpočinjanjem procedure učlanjenja, verujem da zeleno svetlo za tako nešto može da dođe samo iz Brisela i prestonica ove četiri zemlje.

Koliko u Strazburu, među državama-članicama, ima razumevanja za stavove Srbije i realno stanje na terenu, gde su ljudska prava i bezbednost Srba svakodnevno ugroženi?

- Nažalost, ima veoma malo razumevanja za brojna kršenja ljudskih prava sa kojima se Srbi na KiM susreću. Nedavno, kada smo imali raspravu na sastanku KMSE, gde sam iznela podatke o brojnim napadima na Srbe koji su se desili u poslednje vreme, ambasador jedne zemlje članice EU u svom izlaganju je rekao da ne koristimo stanje na terenu kao izgovor za odlaganje otpočinjanja procedure učlanjenja. Neki drugi, pak, smatraju da će potencijalno učlanjenje tzv. Kosova pomoći Srbima na KiM, jer će obavezivati Prištinu na veće poštovanje ljudskih prava. U realnost ovog argumenta samo naivni mogu da poveruju. Međutim, očigledno su naši uporni apeli da Kurti ne treba da bude nagrađen za jednostrane poteze koji su doveli do eskalacije stanja na terenu, ipak urodili plodom. Vladavina prava je jedna od najvećih vrednosti i ključnih pitanja kojima se bavi SE, tako da Kurti može sada da pokaže da li mu je zaista stalo do tih vrednosti tako što će da ispuni svoju međunarodnopravnu obavezu i formira ZSO ili je glavni cilj zloupotreba SE za potvrdu tzv. državnosti.