BRITANCI IZ SENKE HRABRE KURTIJA: Perfidna igra Londona, Priština uslovljava formiranje ZSO
I PORED pritisaka iz Brisela i Vašingtona, premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti ne samo da se i dalje opire da sprovede dogovor o Zajednici srpskih opština već iznosi i šest uslova za njeno formiranje, a sve "na talasu" podrške Velike Britanije.
Foto: Profimedia
Naime, od zemalja Kvinte (SAD, Francuska, Nemačka, Italija i Velika Britanija), jedino predstavnici Londona do sada nisu insistirali da Priština najpre primeni ono na šta se obavezala Briselskim sporazumom pre 10 godina i osnuje ZSO, a da tek onda započnu pregovori o evropskom planu za Kosovo i Metohiju, zasnovanom na Šolc-Makronovom predlogu.
Da Britanija ne podržava ovakav redosled koraka bilo je jasno i iz izjave njihovog izaslaniika za Zapadni Balkan Stjuarta Piča, koji je rekao da je "ZSO važan element u normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, ali da to pitanje ne bi trebalo da sprečava postizanje drugih dogovora između dve strane".
Očigledno osokoljen ovakvim stavom, Kurti je u četvrtak u prištinskoj skupštini nastavio da "sahranjuje" Briselski sporazum. On je izneo svoje zahteve za ZSO, među kojima su i da se ona preimenuje, da bude u skladu sa kosovskim ustavom i zakonima, da ne bude jednonacionalna i da Srbija prethodno ukine paralelne strukture na severu Kosova i da bude predato sve nelegalno oružje.
VUČIĆ: SPRDNjA SA SVETOM
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da je šest zahteva koje je postavio Kurti za formiranje ZSO "sprdnja, i to više sa međunarodnom zajednicom nego sa Beogradom".
- Naš odgovor na te zahteve je - ne može. Da li to znači da neće da formiraju, možda neće. ZSO je definisana prvim i osnovnim sporazumom i o sadržini Zajednice postoje četiri sporazuma.
Tu, međutim, nije bi okraj njegove destruktivne politike, pa je kao uslov za ZSO zatražio i da ona bude deo "konačnog sporazuma i da se sprovede nakon međusobnog priznavanja". Otišao je i korak dalje, postavljajući uslov da Srbija povuče pisma upućena najvišim zvaničnicima pet država članica EU koje ne priznaju samoproglašenu nezavisnost Kosova, u kojima Beograd traži da te zemlje ne prihvate aplikaciju Prištine za članstvo u Uniji.
Za sada nema konkretnijih reakcija iz ključnih zapadnih političkih centara na novu opstrukciju Kurtija. Oglasio se portparol EU Peter Stano, koji je juče ponovio da stav Brisela o formiranju ZSO ostaje nepromenjen, ali nije komentarisao uslove koje je Kurti postavio za njeno formiranje. Foto: Tviter UBEĐIVANjE: Lajčak i Pič
On je samo napomenuo da su neophodni konkretni koraci kako bi se unapredio proces dijaloga o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Stano je takođe podsetio da je Priština preuzela kao međunarodnu obavezu stvaranje ZSO i da je na Kosovu da tu obavezu sprovede.
Interesantno je i da se specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak u sredu sastao sa britanskim "specijalcem" Pičom, što se u diplomatskim krugovima tumači kao pokušaj da se izdejstvuje da i zvanični London bude u potpunosti na kursu koje su zauzele SAD i vodeće evropske zemlje kada je reč o daljem raspetljavanju kosovskog čvora.
Inače, SAD i Brisel već su krenuli sa primenom kaznenih mera prema Prištini zbog odbijanja da formira ZSO, zaustavljajući proces pristupanja tzv. Kosova Savetu Evrope.
DAČIĆ: ZNAJU NAŠE CRVENE LINIJE
ŠEF diplomatije Ivica Dačić koji je u Vašingtonu prisustvovao Molitvenom doručku i imao niz sastanaka sa vodećim ljudima američke administracije, rekao je da je za našu zemlju velika stvar da i SAD i EU, iako znaju "crvene linije" Srbije, pristup Beograda dijalogu sa Prištinom ocenjuju kao konstruktivan i odgovoran. On je ponovio da formiranje ZSO "preduslov svih preduslova" i jedna od crvenih linija Srbije. Druga je priznavanje tzv. Kosova, to jest pitanje članstva Prištine u UN.
Prema rečima Dačića, možda najvažnija poruka u Vašingtonu jeste da se nastup i pozicija predsednika Vučića, odnosno Srbije, ocenjuje konstruktivnom i odgovornom i često se poredi sa Prištinom i Kurtijem, za koga postoje suprotne ocene.
Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je da bi prihvatanje evropskog plana za KiM bio važan korak za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i još jednom ponovio da je primena Briselskog sporazuma i formiranje ZSO zakonska obaveza Prištine.
- Briselski sporazum je nešto što su dogovorili Beograd i Priština, i bez obzira na to što sadašnji predstavnici privremenih prištinskih institucija ne prihvataju taj sporazum, on će morati da se sprovede u jednom trenutku - rekao je Eskobar u intervjuu za portal "Pavlović tudej", ali i dodao da stav SAD ostaje nepromenjen i da za Vašington konačno rešenje obuhvata međusobno priznavanje i članstvo tzv. Kosova u međunarodnim institucijama.