NATO PUKOVNIK PRIZNAO: Namerno gađani civilni ciljevi da se Srbima očita lekcija, kasetnim bombama uništene dve pravoslavne crkve

Petruka nekoliko puta tokom svedočenja naglašava da „Allied Force“ nije bio dobro vođena kampanja. Od već navedenog „problema“ da nakon mesec dana nisu imali validne mete za gađanje do toga da ROE (Rules Of Engagement) nije bio adekvatno definisan. Iz njegove priče stiče se utisak da su eskadrile i piloti morali sami sebe da štite od kontroverznih naređenja što je on, kako tvrdi, jednom i uradio.

Priču o etici u borbenim operacijama i jasnom odabiru nepotrebnih civilnih ciljeva počinje misijom koja je trebalo da se obavi 5. maja.

Kako priča, dobili su zadatak da dejstvuju kasetnim bombama CBU-87 po jednom selu u Srbiji. Kaže da mu je isprva bilo sumnjivo da je meta selo (koje nije uspeo da identifikuje i nakon rata) ali da je ceo proces planiranja misije bio nestandardan.

Na mapi je samo bio ucrtan pravougaonik u okviru kojeg su trebali da bace kasetne bombe bez konkretnog vojnog cilja. Petruka se pobunio i kroz lanac komande zvao je AOC (Air Operations Center) da ih pita da li su sigurni da je u pitanju validna meta. Odgovoreno mu je da je lično general Majkl Šort (komandujući svih NATO vazdušnih snaga za udare po Jugoslaviji) potpisao naredbu za ovo konkretno dejstvo. Petruka je zatim ostalim posadama iz svoje eksadrile kazao da ne bi trebalo da izvrše ovaj zadatak ukoliko prilikom ciljanja video senzorima ne budu ubeđeni da se radi o vojnim ciljevima. Procedura koju su dogovorili među sobom za tu eventualnost bila je da bombe bace u okviru zadatog pravouganika ali u šumu van civilnog naselja.

Tako je i bilo. Tokom prilaska cilju videli su da je ciljna tačka bila na dve pravoslavne crkve. Posade se slažu da kasetne bombe izbace na dogovrenu nenaseljenu lokaciju u šumi. Međutim, drugi paket sa drugim posadama iz njegove eskadrile bio je ponovo taskovan za isti cilj drugu noć. Petruka saznavši za to ostavlja pisanu poruku kao upozorenje da se radi o crkvama pilotu iz posada koji je odgovoran za planiranje sledeće misije. Pomenuti pilot ipak izvršava misiju nakon protesta kroz lanac komandovanja koji nije dao rezultat i, kako Petruka tvrdi, taj paket uništava crkve sa kasetnim bombama.

Pomenuti pilot je prema Petrukinom svedočenju nakon rata imao psihičke probleme i stradao je u udesu malog civilnog aviona koji je sam leteo. Petruka je nakon rata sreo generala Šorta i suočio ga sa izborom ovog onkretnog cilja na šta je Šort odgovorio da se ne seća detalja.

Nastavljajući na priču uništavanja civilnih ciljeva Petruka pominje da je poznavao „Wild Weasel“ kolegu pilota koji je za vreme „Allied Force“ kampanje službovao u Štutgardu i koji mu je lično potvrdio da je od strane NATO starešina bilo naredbi za namerna ciljanja civilnih ciljeva na prostoru Jugoslavije i da je to, kako je njegov prijatelj čuo, rađeno kako bi se „Srbima očitala lekcija“. Petruka na kraju ove priče konstatuje da smatra da mu je ovo bila najbolja misija u borbenoj karijeri – zato što je nije izvršio.

Dejstvo po mostu u Grdeličkoj klisuri i putničkom vozu koji je u tom trenutku prelazio preko mosta prilikom kojeg je poginulo najmanje 13 civila Petruka opisuje kao grešku. On lično nije učestvovao u ovoj misiji ali je detaljno rekonstruiše i analizira uz prikazivanje neubrzanog snimka samog dejstva.

On tvrdi da voz nije bio meta jer, kako tvrdi, sve i da je u vozu bio neko koga je trebalo gađati to se ne bi obavilo na ovaj način i sa ovim ubojnim sredstvima. Primarna misija je bilo uništenje mosta sa dve vođene rakete AGM-130 (radi se zaoravo o bombi GBU-15 sa raketnim motorom). Emitujući snimak dejstva objašnjava raspored pažnje WSO-a koji ovu, praktično radio kontrolisanu bombu, navodi gledajući fokusirano kroz usko polje na prikazivaču u kokpitu.

(Tango siks)