LAJČAKOVA UDICA ZA EVROPSKU PETORKU: Slovak uzalud putovao u Prištinu, jer Kurti odbija osnivanje ZSO
OČIGLEDNO priteran u ćošak i doveden pred svršen čin da konačno formira Zajednicu srpskih opština, premijer privremenih institucija u pokrajini Aljbin Kurti u "foto-finišu" diplomatskog obaranja ruku sa zapadnim emisarima podiže ulog i pokušava da istrguje što više ustupaka za Prištinu, odnosno članskih karata u međunarodnim organizacijama.
Njegov maksimalistički zahtev bio je da pet članica EU (Španija, Kipar, Grčka, Slovačka i Rumunija) koje ne priznaju lažnu državu to učine, pa će formirati ZSO i prihvatiti evropski plan za KiM, zasnovan na Šolc-Makronovom predlogu. Kako mu je zapadni kvintet na nedavnom sastanku u Prištini predočio da je to nemoguća misija, sada je aktiviran "plan B" - da se na Španiju, Kipar, Grčku, Rumuniju i Slovačku ne vrši pritisak da priznaju Kosovo, već da ga ne blokiraju.
Specijalni izaslanik Brisela za dijalog Miroslav Lajčak po sopstvenom priznanju započeo je misiju sastanaka sa zemljama EU koje ne priznaju Kosovo kako bi ih ubedio da prihvate plan EU za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.
KOŠAR: BEZ FIKSIRANOG DATUMA
AMBASADOR Francuske u Srbiji Pjer Košar izjavio je da je neophodno da deo Briselskog sporazuma koji se odnosi na ZSO bude sproveden, ističući da je potrebno da vlasti u Prištini uvide da je to i u njihovom interesu.
Košar je za Tanjug rekao da nema ultimatuma, niti fiksiranog datuma za sveobuhvatni sporazum između Beograda i Prištine, ali da je u interesu svih da do njega dođe što pre.
Prema informacijama iz diplomatskim izvora, "udica" na koju pokušavaju da upecaju evropsku petorku da prihvatanje evropskog plana ni na koji način ne "zakucava" status Kosova, jeste i formulacija u preambuli teksta od 10 članova, a koja glasi:
"Postupanje na osnovu istorijskih činjenica i bez prejudiciranja različitih stavova stranaka o osnovnim pitanjima, uključujući pitanje statusa".
Petorci se pokušava da predoči da je evropski plan samo međukorak, koji bi trebalo da trasira put ka sporazumu koji će konačno rešiti odnose između Beograda i Prištine. Lajčak je već prethodnih dana u Briselu održao prvi krug razgovora sa predstavnicima pet članica EU, a zatim se opet, u sredu uveče, uputio put Prištine. Čim je kročio na Kosovo, briselski zvaničnik je poslao poruku da će se strana koja ne prihvati plan suočiti sa "uskraćivanjem podrške".
NEMCI "PREKRSTILI" U ASOCIJACIJU
NEMAČKA Fondacija "Fridrih Ebert Štiftung" (FES) najavila je da će u ponedeljak, 30. januara, objaviti nacrt statuta Zajednice srpskih opština, na kojem je radila zajedno sa Evropskim institutom za mir. Međutim, kako prenose "Reporteri", Fondacija je u nacrtu statuta preformulisala naziv ZSO, jer se u pozivu na ovaj događaj navodi da je reč o prezentaciji statuta "Asocijacije opština u Republici Kosovo u kojima je zajednica kosovskih Srba većina". Za 31. januar, dan nakon što će FES predstaviti svoj nacrt statuta, američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer zakazao je široku debatu o ZSO u prostorijama ambasade. Prema tekstu nacrta koji se pojavio u javnosti, kosovskim Srbima na prvi pogled data su široka prava, kako je i predviđeno Briselskim sporazumom, ali sve mora da bude urađeno u skladu sa ustavom Kosova.
U prvi mah činilo se da je Lajčakova misija donela rezultate i da je Kurti "smekšao" kada je reč o ZSO. Naime, Lajčak je posle neformalne večere sa Kurtijem, a na kojoj je bio i glavni pregovarač Besnik Bisljimi, napisao na "Tviteru":
- Složili smo se da svi prethodni sporazumi u dijalogu moraju biti u potpunosti implementirani.
Da li se Lajčak prerano poradovao ili je Kurtija "otreznilo jutro", tek prištinski premijer nastavio je juče da udara u iste bubnjeve neustavnosti ZSO, što mu je ključni argument da ne formira Zajednicu:
- Postoje 33 briselska sporazuma i ne može jedan sporazum imati prioritet nad ostalima. Ne postoji hijerarhija u tim sporazumima. Jedino sporazum o zajednici opština nije prošao ustavni test. Poštujem poverljivost dijaloga, ali naglašavam da nijedan od ta 33 sporazuma ne može da ima hijerarhijski prioritet - rekao je Kurti i ponovio stav da sporazum sa Beogradom mora da podrazumeva uzajamno priznavanje.
Iako SAD insistira da formiranje ZSO bude prvi korak, pa tek onda da se pristupi evropskom planu i novom pregovaračkom okviru, Kurti je i to juče odbio da prihvati, uz poruku da "neće tolerisati da ZSO bude obavezan preduslov".
Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Dragiša Mijačić rekao je juče da sporazum koji je u najavi predstavlja posebnu bitku za kosovske Srbe, jer "ako sad ne rešimo zaštitu kolektivnih prava kosovskih Srba, to nećemo moći da uradimo ni u jednom sledećem". Mijačić je tokom panel-diskusije Nacionalnog konventa "Nemačko-francuski predlog sporazuma o normalizaciji - mnogo buke (ni) oko čega?!", naveo i da je pomenuti sporazum najavljen kao međusporazum, a ne kao konačan, koji će rešiti odnose između Beograda i Prištine.
- Konačni sporazum će se formalizovati kroz ulazak Srbije u EU, kada će biti zahtevano zvanično priznavanje Kosova od Srbije. Međutim, nakon ovog sporazuma ostaće samo ta tačka da Srbija prizna Kosovo. Francusko-nemački sporazum ima i za cilj da se stvore elementi da Slovačka, Grčka i Rumunija priznaju Kosovo. Ne znamo kako će Španija i Kipar reagovati, ali ove tri zemlje čekaju da se Kurti i Vučić rukuju, i oni će priznati Kosovo - smatra Mijačić.
BONUS VIDEO:
Petković obišao ranjenog Miljana