VIRALNA NASLOVNICA “NOVOSTI”: Zašto 2005. nije proglašena okupacija na Kosovu

Na njoj je centralno mesto zauzela poruka Svetog arhijerejskog sabora SPC, koji je poslanicima Narodne skupštine, uoči sednice o Kosovu i Metohiji poručio: Proglasite okupaciju.

Ta snažna poruka crkvenih velikodostojnika, cementirana utešnim rečima tadašnjeg patrijarha Pavla de je “u istoriji bilo prokleto sve što je oteto”, poslata je narodnim izabranicima sabranim tih dana da donesu Rezoluciju o mandatu za političke razgovore o budućem statusu KiM.

Tekst je usvojen sa 250 glasova “za” i 29 “uzdržanih”. Ovaj dokument bio je osnova za usvajanje platforme za prvu rundu pregovora o budućem statusu naše južne pokrajine.

Tadašnja vlast i poslanici nisu poslušali arhijereje. Okupacija nije proglašena, a sve ono što je kasnije dolazilo našu stranu stavljalo je u nepovoljniji položljaj. Bečki pregovori pod palicom Martija Ahtisarija iznedrili su plan nazvan po finskom diplomati koji je podrazumevao nadgledanu nezavisnost Kosova. Taj dokument srušila je Rusija vetom u Savetu bezbednosti UN. A što se lažna država na nagovor mentora bližila jednostranom proglašenju nezavisnosti, to su pukotine u srpskom brodu kojim si kormilarili Vojislav Koštunica i Boris Tadić postajale uočljivije. Osvetlio ih je slavljenički vatromet u Prištini 17. februara 2008, da bi iz njih svega četiri dana kasnije pokuljao usud srpske nesloge.

Tog 21. februara u Beogradu je održan grandiozni narodni skup “Kosovo je Srbija”, ali na bini nije bilo tadašnjeg šefa države. Tadić je imao “neodložnu” posetu rumunskom kolegi Trajanu Baseskuu. U publici su bili hijerarhijski najniži ministri iz njegove Demokratske stranke.

Ipak, danas pojedini “tvrđi” derivati DS, ali i nekadašnjeg DSS, u svetlu poslednjih ucena sa zapada, predlažu radikalan i oštar odgovor države, ne obazirući se na moguće posledice. Bez obzira što su oni te 2005. godine imali priliku za to. Dovoljno je bilo samo da poslušaju SPC.