TRAŽE SANKCIJE ZA RUSIJU I DODIKA: Srbija i BiH u izveštaju Evropskog parlamenta

Rezolucija je usvojena sa 407 glasova "za", 92 glasa "protiv" i 142 uzdržana, a u toku glasanja veliki broj amandmana bio je odbijen.

U rezoluciji, kada je reč o Srbiji, navodi se da Evropski parlament "žali zbog kontinuirano niskog stepena usklađenosti Srbije" sa ZSBP i ponavlja da bi "nova pregovaračka poglavlja trebalo da budu otvorena tek kada Srbija ojača svoju predanost reformama u područjima demokratije i vladavine prava i pokaže da je u potpunosti usklađena sa spoljnom politikom EU".

U rezoluciji EP, čiji je autor predsednik komiteta za spoljne poslove EP, Nemac David Mekalister, navodi se da Srbija, kao zemlja koja teži evropskoj integraciji, ''mora da se pridržava zajedničkih vrednosti i prava EU".

Osnov rezolucije su, kako se navodi, tektonske promene koje su nastale u geopolitičkom okruženju i rezultat su ruske vojne operacije u Ukrajini i drugih međunarodnih izazova.

Kada je reč o politici EU prema Zapadnom Balkanu, naglašava se da je na ZB potrebno da zemlje kandidati i potencijalne zemlje kandidati u potpunosti usklade svoje politike sa ZSBP, posebno s politikom sankcija protiv trećih zemalja.

U rezoluciji se, kako se moglo čuti tokom debate u EP, pozivaju Evropska komisija i države članice da se koriste ovom politikom kao alatom za poboljšanje saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana.

Ističe se i snažna podrška EP evropskoj budućnosti zemalja Zapadnog Balkana i njihovom dovođenju do statusa punopravnih članica Unije.

U vezi sa BiH poziva se da se donesu "ciljane sankcije protiv destabilizirajućih aktera u Bosni i Hercegovini, uključujući onih koji ugrožavaju njenu suverenost i teritorijalnu celovitost, posebno Milorada Dodika", i pozivaju sve države članice da daju svoj glas za ovaj korak.

Rezolucija izražava zabrinutost u vezi sa sadržajem i "načinom na koji su izmenjeni izborni zakon Bosne i Hercegovine i Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, s obzirom na to da je visoki predstavnik za BiH izmene predložio na dan izbora, što bi moglo ugroziti demokratski legitimitet i učvrstiti etno-nacionalizam".

Osim toga, rezolucijom se poziva visoki predstavnik i države članice da produže mandat operacije EUFOR ''Altea'', ali i da se "na odgovarajući način pripreme za alternativne scenarije''.

U tekstu se izražava zabrinutost zbog rada komesara za proširenje Olivera Varheljija i ''navoda da komesar za susedstvo i proširenje namerno nastoji da zaobiđe i potkopa ulogu demokratskih reformi i reformi vladavine prava u zemljama koje hoće da se pridruže Uniji''.

U tekstu se s tim u vezi apeluje na EK ''da pokrene nezavisnu i nepristrasnu istragu o tome da li postupanje i politika koju zagovara komesar za susedstvo i proširenje predstavlja kršenje Kodeksa ponašanja članova Evropske komisije i njegovih obaveza".

Tokom rasprave o rezoluciji rečeno je da je potrebno istaći da EU mora da pojača "verodostojnost procesa proširenja na način da se očuva njegova utemeljenost na zaslugama, između ostalog u pogledu demokratije, osnovnih prava i vladavine prava u okviru poglavlja 23 i 24 u revidiranoj metodologiji proširenja, izbegavajući pritom politizaciju procesa proširenja zbog bilateralnih sporova''.

EP poziva države članice da određene odluke u pitanjima ZSBP, bez vojnih implikacija, donose kvalifikovanom većinom, ''posebno ako se one odnose na sankcije i ljudska prava".

Rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno ni politički obavezujuće za države članice EU, niti ostale evropske institucije.