NASLEDNIK ENVERA HODŽE PRIČA O DEMOKRATIJI Kurtiju sad smeta i Rusija: "Putin je opsednut Kosovom"

„Putin svake nedelje govori o Kosovu. On je opsednut Kosovom. Misli da su Irak i Avganistan bili neuspesi i mrzi što je Kosovo uspešna priča NATO-a“, rekao je Kurti bečkom dnevniku „Standard“.

On tvrdi da je Srbija „pod ruskim uticajem“, i da Beograd Bosnu i Hercegovinu, Crnu Gori i Kosovo smatra samo privremenim državama.

Kurti kaže da je „Srbija već godinama ruska Gubernija“, i da je neutralnost Srbije samo fingirana.

„Ono što mene brine je neutralnost demokratskog zapada prema fingiranoj neutralnosti Srbije“, podvukao je on.

Podsetio je da Srbija nije uvela sankcije protiv Rusije, nije osudila rat protiv Ukrajine, a Srpska pravoslavna crkva, kako navodi, nije solidarna sa ukrajinskom crkvom, već sa onom u Moskvi.

Ukazao je i da je Srbija prošle godine potpisala tri važna sporazuma sa Rusijom.

Kurti je naveo da je u maju potpisan sporazum o jeftinom gasu iz Rusije, onda u septembru je potpisan sporazum o koordinaciji zajedničke spoljne politike, i treće je imenovanje, kako je naveo, „najžešćeg proruskog političara“ Aleksandra Vulina za šefa srpske obaveštajne službe.

On je ukazao i na vojnu saradnju Srbije sa Rusijom, navodeći da su za 2021. godinu te dve zemlje planirale 91 zajedničku vojnu aktivnost, a sprovele su čak 104.

Najznačajnije su bile „Slovenski štit“ i „Slovensko bratstvo“, naglasio je Kurti, tvrdeći da u Kremlju postoji komponenta panslavenske hegemonije i da se Srbija smatra najbližom nacijom.

Kurti dalje ističe da je ruski humanitarni centar u Nišu, udaljen samo 160 kilometara od Prištine, „pun špijuna i agenata Ruske Federacije“.

Takođe, prenosi u Beogradu se nalazi regionalno sedište ruskog medija „Sputnjik“, a i 56 odsto srpske naftne kompanije je u vlasništvu Gazproma, i 51 odsto najvećeg skladišta gasa.

Kurti isto tako tvrdi da Srbija ima 40 aviona MIG 29, od kojih je osam donirala Belorusija i šest Rusija.

„Krajem septembra 2021. se jedan MIG 29 podigao na granici Kosova, a u isto vreme je ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko posetio srpske trupe na granici prema Kosovu“, rekao je Kurti.

Kurti kaže da pojedini Srbi, koji danas žive na severu Kosova, nisu poreklom odatle.

„Kada nas je 1999. NATO oslobodio, Milošević je bio pred odlukom da li da ima moć nad Srbima na celom Kosovu ili nad pojedinim Srbima u jednom delu. On se odlučio za drugu opciju, za sever i tamo je pregrupisao Srbe“, tvrdi Kurti.

Kurti je naveo da je Putin došao na vlast dva meseca nakon okončanja rata na Kosovu.

„Kada sam bio ratni zarobljenik juna 1999. u jednom srpskom zatvoru, Junus bek Jevkurov je sa 206 ruskih vojnika krenuo iz Bosne i Hercegovine sa 30 naoružanih vozila ka Prištini, kako bi zauzeo pre NATO aerodrom. Tamo je naišao na britanskog generala Majkla Džeksona. On je razgovarao sa generalom Veslijem Klarkom, koji je rekao da treba da se reši ruskih trupa“, podsetio je Kurti da su na Kosovu bile stacionirane i ruske trupe.

Dodao je da je dogovoreno da neće biti operativnih vojnih zona za Ruse, ali je broj njihovih vojnika povećan na 605 i ostali su četiri godine.

Kurti podseća da je na drugu godišnjicu dolaska ruskih trupa na prištinski aerodrom, 17. juna 2001, Putin došao u Prištinu.

Dodao je da Putin i danas mnogo govori o Kosovu i da mu smeta što je Kosovo uspešna priča NATO-a.

Bole ga i dobri odnosi dva predsednika

„Samo dve nedelje nakon što su se sastali Putin i Vučić u novembru 2021. je Junus bek Jevkurov postao broj dva u ruskoj vojsci, imenovan je za zamenika ministra odbrane Sergeja Šojgua“, naveo je Kurti.

Srbija, prema njegovim rečima, igra ulogu Rusije na Balkanu.

„Srbija gleda na RS kao Rusija na Belorusiju, kao region pod kontrolom. Postoje i dalje paralele, Srbija posmatra Crnu Goru kao Rusija Ukrajinu, a Kosovo kao Rusija Moldaviju. Sever Kosova u tom pogledu ima ulogu otcepljenog regiona Trasnjistrije, koji je pod kontrolom Rusije“, rekao je Kurti.

On je istakao da ne kaže da je Srbija sada već kao Rusija, ali da „postoje namere, a one su kriminalne“.

Naslednik Envera Hodže priča o demokratiji

U Srbiji, dodaje, rado se priča o statusu Kosova, ali u suštini ostaje status Srbije nejasan.

„To ih čini nervoznim, a ta nervoza se projektuje na susedne države. Srbija smatra BiH, Crnu Goru i Kosovo, čak i Severnu Makedoniju kao privremene države, jer ima hegemonijalne, ekspanzionističke ambicije“, kaže Kurti za „Standard“.

Kurti ističe da se, nakon raspada Jugoslavije, samo Srbija nije pomirila sopstvenim statusom.

„Građani koji žele u Srbiji da žive u miru i blagostanju se ne slušaju, jer nema demokratije“, zaključio je Kurti.

(Kosovo online)