"ČUVAJU POREDAK", A SRBI SU META NA SVAKA 63 SATA: Srbija nezadovoljna odgovorom Kfora i traži dodatne garancije za naš narod
NAKON odbijanja Kfora da pozitivno odgovori na zahtev Beograda za povratak naših snaga bezbednosti na Kosovo i Metohiju, srpski državni vrh insistiraće kod ključnih zapadnih centara moći da daju dodatne garancije da će životi i imovina našeg naroda u pokrajini biti zaštićeni.
Ova diplomatska ofanziva ići će u još jednom pravcu: da se konstantno ukazuje na opasne posledice destruktivne politike premijera privremenih institucija u Prištini Aljbina Kurtija, zasnovane na narativu da su "Srbi krivi za sve" i da je čak i pucati u srpsku decu - "normalno".
Na strani Srbije je, nažalost, i alarmantni porast broja etnički motivisanih incidenata na KiM, u poslednje dve godine, od kada je Kurti na vlasti. Tako su, prema evidenciji Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Srbi, njihova imovina i svetinje tokom 2021. bili na meti napada čak 128 puta. Taj broj je tokom prošle godine dodatno porastao, pa je zabeleženo čak 150 incidenata. To praktično znači da je beležen jedan napad na svakih 2,62 dana. U satima, jedan atak na svaka 63 sata.
Biće ponavljana i crna statistika koja je i pratila zahtev Beograda Kforu za povratak naših snaga. Između ostalog, od dolaska ove Misije u južnu srpsku pokrajinu, srpsko i drugo nealbansko stanovništvo je izloženo konstantnom progonu, a čak 312 naselja etniči je očišćeno. Posebno je porazan primer Gnjilana, Prizrena i Prištine, gde se vidi potpuno nestajanje našeg naroda za svega pet godina, od 1999. do Martovskog pogroma 2004.
Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun rekao je da je odgovor Kfora o povratku srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo politička odluka i da Misija etnički motivisane napad na Srbe ne vidi kao ugrožavanje mira i stabilnosti.
Kako je Drecun objasnio za Tanjug, Kfor smatra da bi tim napadima trebalo da se bave tzv. kosovska policija i Euleks pre njih, a da bi oni trebalo da reaguju samo kada je reč o nekim većim incidentima.
- Ne treba sumnjati da Kfor ima kapacitete da sačuva mir i bezbednost, ali je pitanje ko to narušava i čije je sigurno okruženje ugroženo. Kfor se ponaša na način kao da Srbi ugrožavaju mir i sigurnost. Ranije su se ponašali drugačije, bili su značajnije prisutni, imali su veći broj pripadnika na kritičnim mestima. Procenili su na osnovu političke želje da je na KiM situacija bolja, da je veća demokratija.
Drecuna posebno zabrinjava to što se u odgovoru Beogradu kaže da je Kfor taj koji čuva red i poredak, a pitanje je koji poredak čuvaju - da li onaj u kojem prihvataju nezavisnost Kosova, postojanje vojske lažne države, dozvoljavaju vežbe koje Rezolucija 1244 SB UN ne podrazumeva.
GRAOVAC: ADRESE VAŠINGTON I BRISEL
Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost ukazuje da se Kfor u odgovoru pozvao na Kumanovski sporazum i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN u delu koji govori o tome da se nisu stekli uslovi za povratak naših snaga, odnosno da to nije potrebno, jer je Misija kadra da obezbedi mir:
- Sada to treba da pokažu i na terenu i na tome će Beograd insistirati u narednom periodu. Naravno, tu su ključne adrese Vašington, Brisel i ostali zapadni faktori, koji moraju da daju dodatne garancije da će naš narod na Kosovu i Metohiji biti bezbedan.
Takođe, Zapad mora da izvrši pritisak na Kurtija i Prištinu da prestane atmosfera linča i lova na Srbe.