NAROD RAZDVAJA ŽITO OD KUKOLJA, ZATO HVALIM VUČIĆA, I OPET ĆU! Vladika bihaćko-petrovački Sergije - O dobročinstvima se ne ćuti

Episkop bihaćko-petrovački Sergije, koji je svojevremeno razapet od manjeg dela javnosti jer je pohvalio napore predsednika Srbije Aleksandra Vučića da pomaže Srbima preko Drine, kaže da se ne kaje ni zbog jedne izgovorene reči, te da o tuđim dobročinstvima ne sme da se ćuti.

U velikom božićnom intervjuu za Srpski telegraf jedan od najuglednijih vladika SPC kaže da je pomoć Srbije i Srpske od neprocenjive važnosti za krajiške Srbe, te da im je Vučićeva zainteresovanost i bratska ljubav vetar u leđa.

- Božićna poruka je poruka mira, ljubavi i vere koju svetu i čoveku donosi bogomladenac Isus Hristos, čije je ovaploćenje, rođenje u telu, najveći mogući dokaz ljubavi Boga prema čoveku.

* Kosovo je tema svih tema.

- Na Kosovu i Metohiji istorija nam se ponavlja u svom najgorem obliku, kroz hapšenja, zastrašivanja, nagoveštaje progona, ali i kroz pristrasnost visokih evropskih i američkih političkih predstavnika. Nastoji se kosovsko pitanje redukovati na protekle dve ili tri decenije, a to čine oni koji o Kosovu ne znaju ništa ili znaju veoma malo. Kosovo i Metohija smešteni su duboko u srpskom duhovnom i nacionalnom tkivu. Tu su vekovima utkani svetitelji i junaci, porazi i pobede, epski narativ i jevanđelska logika, koja nije od ovoga sveta. Teško je to objasniti čak i onima koji to žele shvatiti, a nemoguće onima koji Kosovo i Metohiju doživljavaju kao još jednu uzavrelu geopolitičku tačku, na kojoj svoje interese prelamaju one svetske sile kojima je Kosovo predmet međunarodne političke trgovine. Srbima sa Kosova i Metohije ne bih poručivao ništa jer oni koji su, uprkos svemu, ostali na svetoj srpskoj zemlji svakodnevno poručuju svima nama kako se bori za svoju dedovinu, za svoje njive i vinograde, za hramove i ognjišta, za svoju voljenu i jedinu Srbiju. To je poruka koju moramo čuti, uzor koji treba da sledimo jer oni, sopstvenim primerom, svedoče kako se na muci poznaju junaci.

* Pre dve godine pohvalili ste predsednika Vučića zbog brige za srpski narod preko Drine. Da li vam je neko zamerio zbog toga što ste rekli? Da li su vas kritikovale vladike koje otvoreno podržavaju opoziciju?

- Kada govorimo istinu, ne treba da se osvrćemo na to da li će ona nekome zasmetati. Naročito ne smemo ćutati o tuđim dobročinstvima, a pohvaliti treba svaki napor svakog čoveka koji omogućava našoj nevelikoj krajiškoj zajednici da opstane u ovim, za Krajinu preteškim, vremenima. Predsednik Vučić iskoračio je iz kolotečine svojih prethodnika, podigao pogled ka nama, koji smo decenijama bili potpuno marginalizovani, te nam je pomogao, osnažio nas i verujem da će to i dalje činiti. Njegova pomoć, zainteresovanost da nas pita da li nam i šta treba, kao i bratska ljubav koju je time pokazao, jesu vetar u jedra našoj maloj barci, koja nesigurno plovi uzburkanom pučinom ovoga sveta. Zbog moje pohvale bio sam izložen mnogobrojnim kritikama, ali nisam se pokajao i opet ću učiniti isto. Kritikovali su me oni kojima ništa ne nedostaje, oni koji bi zbog Vučića srušili Srbiju, a koji ne znaju niti ih je ikada zanimalo kako žive preostali krajiški Srbi, da li im nešto treba i kako i na koji način opstaje SPC u ovim delovima ponosne Krajine. Oni koji kritikuju trebalo bi da se osvrnu na sopstveni politički pad, te da u sebi, a ne u drugima, pronađu razloge sopstvenog pada jer narod, kakav god on bio, ume prepoznati i razdvojiti žito od kukolja, istinu od laži, ali i istinske patriote od lažnih dušebrižnika.

* Da li se bojite etikete Vučićev vladika?

- Nije stvar etikete niti šta na njoj piše, već ko vam lepi tu etiketu. Bolje je da me zovu kako me zovu, a da je mom narodu i mojoj crkvi bolje, nego da me hvale, a da trpe i narod i Crkva jer to bi značilo da sam na nekoj od nacionalnih raskrsnica izabrao pogrešan pravac. Ako me identifikuju s predsednikom Srbije, to znači da sam na onoj istoj strani koju reprezentuje predsednik Vučić, to su Srbija i srpski narod. Nisam obijao pragove po ambasadama onih zemalja koje nam ne žele dobro niti sam u bilo kakvom odnosu s dokazanim rušiteljima srpske sloge, pa zato miran i potpuno spokojan primam na sebe sve etikete onih koji zbog mržnje prema Aleksandru Vučiću rade protiv sopstvene države i naroda, kritikujući mnoštvo dobro urađenih stvari samo da bi napakostili onima koji danas vode Srbiju. To je dokaz njihove ljudske i političke slabosti, ali i odsustvo želje da i sami postanu bolji, kao što matica Srbija iz godine u godinu postaje sve lagodnije mesto za život. Takav uspeh Vučiću ne opraštaju njegovi politički oponenti, u zemlji i inostranstvu, pa zato kritikuju sve one koji se afirmativno oglase o naporima države Srbije da pomogne Srbima kojima je danas najteže, koji su na ivici opstanka, a takav slučaj je i s krajiškim Srbima, kojima je pomoć Srbije i Srpske od neprocenjivog značaja.

* Kako danas pomažu Srbija i RS?

- Pomoć države Srbije do dolaska na vlast predsednika Vučića bila je simbolična, nedovoljna, ali i takva nam je mnogo značila. Otkako se predsednik Vučić zainteresovao za Srbe sa prostora Eparhije bihaćko-petrovačke stvari su, konačno, pokrenute s mrtve tačke. Otvoren je pogon "Jumka" u Drvaru, grade se vrtići, obnavljaju domovi zdravlja, rekonstruišu lokalne saobraćajnice, domovi kulture i započeto je mnoštvo drugih projekata, čija je realizacija do juče bila nezamisliva. Srbija i Republika Srpska mogu mnogo da nam pomognu, međutim, potrebno je učiniti još i više nego što je činjeno do sada da bi ratom razrušenoj Krajini bio udahnut novi život jer su Srbi, otkako se pamti, oduvek ovde i živeli i umirali zajedno sa svojim komšijama Bošnjacima i Hrvatima. Što se tiče crkvenih prilika i neprilika, moram istaći jednu pozitivnu činjenicu, a to je obnova drevnog manastira Rmanj, koji će, akobogda, na jesen ove godine proslaviti veliki jubilej - 580 godina od osnivanja. Presudnu ulogu u toj obnovi, zajedno sa svima nama, imao je predsednik Vučić.

* Koliko takve stvari, pre svega to pokazivanje brige i negovanje veza, znače našem narodu preko Drine?

- Bratska ljubav podrazumeva i međusobnu solidarnost, kada to naloži istorijski čas. Kroz solidarnost, pomoć i interesovanje jednih za druge provejava ljubav ako je braća imaju među sobom. Tako je u svim porodicama, ali i u jednom narodu. Potvrda tome je i Njegoševa izreka u kojoj se kaže: "U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci!" Granice nastaju i nestaju, pišu se, ali i brišu, a narod ostaje. Zato je važno, uprkos administrativnoj podeljenosti, sačuvati osećaj nacionalne celovitosti.

* Kako biste opisali dosadašnji rad patrijarha Porfirija?

- Patrijarh Porfirije, pre svega, veliki je duhovnik, a ta duhovnost je dominanta crta njegove ličnosti, koju on unosi u svaku dužnost koju je obavljao, kao i svetu dužnost patrijarha koju danas uspešno obavlja. Nije lako naći se između Carigrada i Moskve, između Istoka i Zapada, između vlasti i naroda, između raznih očekivanja, a pritom ostati svoj, autentičan i veran zaveštanju svojih prethodnika. Patrijarh Porfirije u tome, zasad, uspeva. Za takav uspeh potrebni su velika mudrost, lični napor, a, pre svega, ljubav prema svima i svakome.

(Republika)