PRIŠTINA NI KAO POSMATRAČ U UN: Čak 106 članica, od ukupno 193, sada smatra da je Kosovo sastavni deo naše zemlje (MAPA)

Odnos snaga u Ujedinjenim nacijama - gde od 193 članice čak 106 smatra da je Kosovo deo Srbije, samo 84 je na strani Prištine, a tri države su u fluidnom statusu (formalno priznaju lažnu državu, ali više ne glasaju u njenu korist u međunarodnim organizacijama) - mogao bi da bude značajan tas na vagi u korist naše zemlje.

Predsednik Aleksandar Vučić otkrio je u sredu imena devet novih država koje su povukle priznavanje Kosova i najavio da bi uskoro trebalo da stigne nota i desete zemlje. Među njima je čak šest afričkih zemalja, Somalija, Burkina Faso, Gabon, Esvatini, Libija i Gvineja, čime je ovaj kontinent praktično zaokružen i skoro ceo na pozicijama da podržava teritorijalni suverenitet i integritet Srbije. Sa Kariba su dve države - Antigva i Barbuda i Sveta Lucija, a iz Azije jedna - Maldivi.

Bivši diplomata Zoran Milivojević kaže, za "Novosti", da su nova povlačenja priznavanja još jednom pokazala da je projekat nezavisnog Kosova - neuspeo:

- Godinama nakon što je nelegalno proglašena nezavisnost Kosova, krug zemalja koje ga priznaju, ne samo da se ne širi, nego se ozbiljno smanjuje. Stav u svetu u vezi sa tim pitanjem se menja i argumenti Srbije dobijaju na težini, naša pozicija jača. Kosovo nije završena stvar i to se jasno vidi. Sve je više država koje odustaju od priznavanja, preispituju svoju poziciju, imajući u vidu i međunarodno pravo i sopstvene interese, ali i stavove i argumente Srbije. Definitivno je jasno da je put Kosova prema UN zatvoren. Srbija ima više od 50 odsto članica Generalne skupštine na svojoj strani. Tako da je nemoguće da Priština dospe na Ist River čak ni kao posmatrač, poput Palestine. O Savetu bezbednosti nema ni govora, s obzirom na to da su tamo Kina i Rusija.

Milivojević ukazuje da je rampa za Kosovo spuštena i za međunarodne organizacije iz sistema UN, poput Uneska. Put potvrde kosovskog priznavanja ili verifikacije te državnosti, dodaje, praktično je na globalnom planu potpuno doveden u pitanje. Sa izuzetkom Evrope, gde bi mogli da uđu u Savet Evrope, ali Milivojević napominje da svet nije Evropa, i da na svim ostalim kontinentima, izuzev Australije, većina ne priznaje Kosovo.

Za Ognjena Karanovića, iz Centra za društvenu stabilnost, ovo je značajno ojačalo pozicije naše zemlje i veliki politički dobitak sa kojim ulazimo u očigledno tešku godinu kada je reč o južnoj srpskoj pokrajini:

- U Briselu i Prištini pobrinuli su se da pregovori praktično postanu nepostojeći i da se pretvore u karikaturu koja ne izaziva nikakav humor. Zato se sada insistira na razgovorima na novim osnovama, ali tu su se stvari značajno promenile. Siguran sam da možemo očekivati nova otpriznavanja Kosova, jer i među onim zemljama koje su osudile rusko-ukrajinski rat, a priznale lažnu kosovsku državu, vidimo ozbiljnu zabrinutost kako pomiriti ta dva pola političke dijalektike. Kako s jedne strane podržavati teritorijalni suverenitet Ukrajine, ali ne i Srbije. Zato Zapad pojačava pritiske na Srbiju, pokušavajući da ih uokviri u neki format pregovora, ali sa već jasno iscrtanim ciljem, da priznamo Kosovo. Ali, onda to nisu pregovori, nego ćaskanje o unapred određenom rešenju, što je za nas neprihvatljivo.

To, kaže Karanović za "Novosti", postaje sve jasnije pre svega u SAD, pa zato i ne čudi izjava američkog ambasadora u Prištini Džefrija Hovenijera da nije trenutak da se insistira na međusobnom priznavanju, što je žestoko zabolelo Kurtijevu vlast.

- I EU i SAD po pitanju Kosova imaju identičan stav, ono je za njih nezavisna država, ali Vašington ne želi otvaranje novog žarišta i da zatvori vrata Balkana na taj način što će se na Srbiju vršiti besmisleni pritisci da se pošto-poto u roku od nekoliko meseci ili nedelja, odrekne dela teritorije, jer je jasno da mi na to nećemo pristati. Zato SAD imaju fleksibilniji pristup, za razliku od EU. Kurtijeva politika ima očiglednu zaštitu Nemačke, koja neće ili ne može da razume da bi ona mogla da gurne ceo region u novo grotlo pakla, jer u Berlinu vladaju trećerazredni, nedovršeni političari, beskrupulozni u ideološkim mantrama, nedorasli ovom geopolitičkom trenutku i sa tih pozicija se i odnose prema pitanju južne srpske pokrajine.

LAJKOVALI PA OBRISALI

Sa tviter-naloga Ambasade SAD u Prištini "lajkovana" je objava predsednika Vučića da je devet država povuklo odluku o priznavanju Kosova. Iz Ambasade SAD kasnije je saopšteno da je to učinjeno "nenamerno", da se ispituje kako se to dogodilo, a "lajk" je uklonjen.

FLUIDNI - EGIPAT, OMAN I PERU

ČLANICE Ujedinjenih nacija koje imaju fluidan status kada je reč o odnosu prema kosovskoj nezavisnosti su Egipat, Oman i Peru. One formalno priznaju Prištinu, ali ne glasaju u njenu korist u međunarodnim organizacijama. Sa ove tri države, na strani Srbije je 109 članica UN, čime se ozbiljno približavamo dvotrećinskoj većini na Ist Riveru.

ADžIĆ U PRITVORU JOŠ DVA MESECA

MILjANU Adžiću, koji je prvi uhapšen na prelazu Jarinje i koji se nalazi u pritvoru u Podujevu, u četvrtak je produžen pritvor za još dva meseca. Tužilaštvo je tražilo produžetak kućnog pritvora, takođe, za još dva meseca za Dejana Pantića, bivšeg pripadnika kosovske policije. A očekuje se odgovor suda na zahtev da se bivšem policajcu Slađanu Trajkoviću odredi mera kućnog pritvora, pošto njemu jednomesečni pritvor u zatvoru visokog rizika u Grdovcu kod Podujeva ističe 15. januara.D. Z.