ZLOČINAČKE ORGIJE OVK U SRPSKIM SELIMA U METOHIJI

Sela Retimlje i Opteruša bila su komšijska. U njima je, u velikoj većini, živelo albansko stanovništvo. U blizini se nalazilo i selo Zočište. Tokom jula meseca 1998. godine, pripadnici OVK su iz orahovačkih sela Retimlje i Opteruša oteli 24 lica muškog pola, srpske nacionalnosti. Pripadnici OVK odvezli su ih kamionom iz sela, u prisustvu njihovih porodica. Porodice su prijavile njihov nestanak Međunarodnom komitetu Crvenog krsta i svim ostalim relevantnim institucijama. Uključujući Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije i raznim diplomatskim predstavništvima.
Tragedija tih sela započela je početkom jula 1998. godine, kada je OVK iskopala rovove i postavila kontrolne punktove na putu ka Opteruši. Većina lica srpske nacionalnosti napustila su Opterušu, kada je započela prva pucnjava. One koji su ostali, bojazan je naterala da zajedno provode noći, pa su od 14. jula 1998. godine počeli noći da provode zajedno u kući Mladena Božanića.

ORUŽANI napad  pripadnika OVK na selo Opteruša započeo je u noći 17/18. jula, a pripadnici srpske nacionalnosti pružili su otpor. Kako nisu dobili adekvatnu pomoć od policije, odlučili su da se predaju. U jutarnjim časovima, 18. jula 1998. godine, u dvorište porodice Božanić, ušlo je nekoliko desetina pripadnika OVK. Među njima su pripadnici srpske nacionalnosti prepoznali neke svoje albanske komšije. Pripadnici OVK su sva lica srpske nacionalnosti ukrcali na traktor i prebacili do glavnog puta Orahovac – Suva Reka. Tamo su ih ukrcali na kamion. Kamion je oteta lica srpske nacionalnosti odvezao na jednu lokaciju, gde su muškarci u toku noći ispitivani i zlostavljani. Optužnica podignuta protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija tereti ih da su pripadnici OVK nanosili žrtvama tešku bol i patnju u cilju dobijanja informacija ili priznanja, kao i da bi kažnjavali, zastrašivali ili prisiljavali žrtve ili treća lica, odnosno nad njima vršili diskriminaciju. Tokom ispitivanja, iznuđivali su od pritvorenika izjave i priznanja, primoravali ih da potpišu priznanja i da pruže informacije, optuživali ih da su njihovi protivnici i na osnovu toga ih kažnjavali, zlostavljali i nehumano postupali sa njima. Postupanje prema pritvorenicima imalo je za posledicu gubljenje svesti, prelome kostiju i druge teške povrede, poniženje, telesnu unakaženost, obilno spoljno krvarenje, kao i trajne duševne i telesne tegobe koje su se nastavile i kasnije.

SUTRADAN, 19. jula 1998. godine, pripadnici OVK su žene i starca Milutina Burdžića minibusom odvezli u selo Zočište kako bi tamošnjem srpskom stanovništvu predali poziv na predaju. Kada je pismo predato, pripadnici OVK dozvolili su Milutinu Burdžiću i ženama da odu u manastir Sveti vrači u Zočištu, gde su proveli noć. Ostali muškarci iz Opteruše su zadržani. Srećko Simić odveden je u Retimlje, kako bi tamošnjem srpskom stanovništvu predao poruku da se predaju. Od tada, sudbina srpskih muškaraca iz Opteruše je bila nepoznata, sve do otkrivanja masovne grobnice „Volujak“.
Slična sudbina zadesila je i srpske meštane sela Retimlje. Prvo su pripadnici OVK oteli Jugoslava Kostića, čuvara vinograda firme PKB „Orvin“, u blizini sela, 11. jula 1998. godine. Sledećeg dana je Safet Tači iz Retimlja doneo pismo od otetog Jugoslava, u kojem je pisalo: „Tata, moj život je u vašim rukama. Moraš da sakupiš svo oružje, do poslednjeg metka i predaš da bi mene oslobodio“. Otac Jugoslava Kostića otišao je u Orahovac i tražio dozvolu od vlasti da predaju oružje, ali se vratio u selo bez odobrenja. Posle saznanja o otmici Jugoslava Kostića, albansko stanovništvo, uglavnom žene i deca, napustili su selo, u strahu od odmazde. Muškarci albanske nacionalnosti su već u junu mesecu počeli da se preko dana sklanjaju van sela, a vraćali su se uveče da prespavaju. U Retimlju je ostalo svega 26 lica srpske nacionalnosti (17 muškaraca i devet žena).
Kasno uveče 17. jula, započela je pucnjava iz Opteruše u pravcu sela Retimlje. U tom napadu je ubijen Anđelko Kostić. Oko podneva, 18. jula, u selo Retimlje je došao Srećko Simić iz Opteruše, koji je po naređenju pripadnika OVK doneo pismo u kojem se srpskom stanovništvu u Retimlju poručivalo da će biti slobodni ako predaju oružje. Potom su Mladen Kostić i Srećko Simić otišli u Opterušu kako bi sa pripadnicima OVK dogovorili uslove predaje i sahranu Anđelka Kostića. Vratili su se u pratnji pripadnika OVK, među kojima su srpski meštani Retimlja prepoznali neke svoje komšije.

POTOM  je srpsko stanovništvo Retimlja predalo sve oružje. Posle predaje oružja, pripadnici OVK dozvolili su porodici da sahrani ubijenog Anđelka. Zatim su sve muškarce utovarili u kamion i odvezli u pravcu Opteruše, a žene su, zajedno sa paralizovanim starcem Stanojem Kostićem, odvezli u selo Zočište, u manastir Sveti vrači. U manastiru je tada bilo 35 ljudi, a među njima i šest monaha. Pripadnici OVK su ih 21. jula sve odveli u jedno selo, gde su u školskoj zgradi proveli noć. Svi su oslobođeni 22. jula i predati Međunarodnom komitetu Crvenog krsta. Međutim, srpskim muškarcima iz Retimlja izgubio se trag, sve do trenutka kada je javnosti obznanjena masovna grobnica u Volujku.
Polsle  julske ofanzive OVK, mnoga sela orahovačke opštine ostala su bez pravoslavnog stanovništva. Kasnije su sve srpske kuće u Retimlju i Opteruši spaljene i uništene. Oteti muškarci Retimlja i Opteruše i drugi oteti građani srpske i romske nacionalnosti poslednji put viđeni su u zatvoru OVK u Mališevu (zgrada policijske stanice koja je u ofanzivi osvojena). Tu su bili do 26. ili 27. jula 1998. godine, kada su ih pripadnici OVK, sa te lokacije, odvezli u pravcu Prištine. Od tada se njihov trag izgubio sve do otkrivanja masovnih grobnica.n