PRVA PRESUDA ZA UDRUŽENI ZLOČINAČKI PODUHVAT

Postupak je poznat u javnosti kao slučaj „Lapska grupa”, jer su na optuženičkoj klupi bili i Nazif Mehmeti zvani Drini, nekadašnji komandant Vojne policije OVK u Lapskoj zoni, Latif Gaši zvani Lata, nekadašnji komandant obaveštajnog sektora OVK u Lapskoj zoni, kao i Naim Kadriu zvani Lumi, pripadnik vojne policije u Lapskoj zoni. Održano je preko 40 ročišta i saslušano 60 svedoka.

Optužnica protiv njih obuhvatala je period od avgusta 1998. godine do sredine juna 1999. godine i teretila ih da su na području Laba (sela Bajgore, Lapaštica, Majance, Potok i Kolić) formirali zatvore. Prema optužnici, pritvorenici su u zatvorima držani u nehumanim uslovima, gde su dobijali pretnje, bili zlostavljani, izlagani stalnim fizičkim i duševnim patnjama, dobijali su nedovoljnu količinu hrane i vode i bili bez neophodnog lekarskog tretmana. Jedan pritvorenik je ubijen tokom pritvora, a petoro nakon puštanja iz pritvora. Sve suprotno od onoga što su Rustem Mustafa i Latif Gaši pripovedali predstavnicima OEBS na sastanku tokom februara 1999. godine.

SVI optuženi 2003. godine osuđeni su za ratni zločin protiv civilnog stanovništva : učestvovanje u udruženom zločinačkom poduhvatu sačinjenom od izdavanja naređenja, nezakonitog zadržavanja, prebijanja, maltretiranja, torture i ubijanja albanskih civila. Mustafa je osuđen na 17 godina zatvora. Presudu je 2005. godine poništio Vrhovni sud Kosova i naložio novo suđenje. U ponovljenom postupku, Rustem Mustafa je 2013. godine osuđen na četiri godine zatvora, Latif Gaši je osuđen na šest godina zatvora, a Nazif Mehmeti na tri. Presuda je postala pravosnažna kada je novembra 2015. godine Apelacioni sud u Prištini potvrdio prvostepenu presudu.

Ova presuda je značajna, jer su navedeni pripadnici OVK osuđeni za udruženi zločinački poduhvat. Pred kosovskim sudovima. A to je važno, jer odbrana lidera OVK u Hagu osporava optužnicu koja je podignuta protiv njih. Naime, deo odbrane optuženih lidera OVK zatražila je od Specijalizovanih sudskih veća u Hagu odbacivanje optužnice zbog nenadležnosti, jer zakoni SRJ nisu predviđali „udruženi zločinački poduhvat“. Odbrana Kadrija Veseljija odnosno britanski advokat Ben Emerson zatražio je od Specijalizovanih sudskih veća u Hagu da odbace tačke optužnice koje njegovog klijenta sumnjiče za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, ali i za nezakonito pritvaranje kao ratni zločin i prisilni nestanak lica kao zločin protiv čovečnosti. Kao svoj krucijalni argument, Veseljijev branilac tvrdio je u opširnom podnesku da Specijalizovana sudska veća u Hagu nemaju nadležnost da sude po komandnoj odgovornosti, jer (po njemu) sud može suditi optuženima samo po Krivičnom zakonu SRJ, a koji je bio na snazi u vreme oružanog sukoba na Kosovu i Metohiji.

PREMA  tvrdnji branioca Kadrija Veseljija, Krivični zakon SRJ, koji je nasleđen iz vremena Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, nije predviđao udruženi zločinački poduhvat, komandnu odgovornost, nezakonito pritvaranje kao ratni zločin, pa ni prisilni nestanak ljudi kao zločin protiv čovečnosti. Iz toga branilac Kadrija Veseljija izvlači zaključak da su Specijalizovano tužilaštvo i Specijalizovana sudska veća u Hagu pogrešili kada su ustanovili da je međunarodno običajno pravo kojima su predviđena navedena dela i oblici odgovornosti imali tokom oružanog sukoba na Kosovu i Metohiji prednost nad Krivičnim zakonikom SRJ. Advokat Emerson i dalje smatra da je iz tog razloga Zakon o osnivanju Specijalizovanih sudskih veća i Specijalizovanog tužilaštva suprotan Ustavu Kosova. Navedeni zakon je usvojila Skupština Kosova, a za njega je glasao i Kadri Veselji i njegova partija. Odbrana Kadrija Veseljija imala je primedbu i na primenjivanje zakona, jer je smatrala da optužnica krši i ustavni princip da se zakon ne može primenjivati retroaktivno na štetu optuženih. Zbog toga je odbrana zatražila da se o navedenoj neustavnosti Zakona o osnivanju Specijalizovanih sudskih veća i Specijalizovanog tužilaštva, ali i optužnice izjasni Specijalizovano sudsko veće Ustavnog suda u Hagu. Ustavni sud je odbacio sve žalbe odbrane kao nedopuštene.

ODBRANA Kadrija Veseljija je potegla i stav Ustavnog suda Srbije i jednog opštinskog suda kao argumente da Specijalizovana sudska veća i Specijalizovano tužilaštvo u Hagu nemaju nadležnost da optuženima sude za „udruženi zločinački poduhvat“. Međutim, prema Zakonu o osnivanju Specijalizovanih sudskih veća i Specijalizovanog tužilaštva stavovi sudova u Republici Srbiji nisu relevantni, već samo odluke pravosudnih institucija na Kosovu i Metohiji, uključujući UNMIK i EULEKS administraciju. Sa druge strane, sam udruženi zločinački poduhvat nije krivično delo, već način izvršenja krivičog dela. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu doneo je brojne presude u kojima su optuženi bili osuđeni za „udruženi zločinački poduhvat“. Ovaj način izvršenja krivičnog dela uveden je iz razloga jer su ratni zločini i zločini protiv čovečnosti teško dokazivi kada se sudi pojedincima. Zbog toga je uveden udruženi zločinački poduhvat kao način izvršenja krivičnog dela, pa se u okviru njega dokazuje da su se desila krivična dela koja se optuženima stavljaju na teret.

ZAHVALjUJUĆI  Zakonu o Specijalizovanom tužilaštvu i Specijalizovanim sudskim većima u Hagu, porodice žrtava i same žrtve pripadnika OVK će učestvovati u postupku. Porodice žrtava i žrtve imaju pravo da, putem advokata koji će porodicama biti besplatno dodeljen, učestvuju u postupku kao oštećeni. To podrazumeva njihovo pravo da putem dodeljenog advokata predlažu dokaze, traže ispitivanje svedoka, itd. Uslov za učestvovanje u postupku protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija je da se porodice žrtava i same žrtve pripadnika OVK prijave Specijalizovanim sudskim većima i zatraže dobijanje statusa žrtve. Obrazac prijave i uputstvo za popunjavanje obrasca nalazi se na sajtu Specijalizovanih sudskih veća u Hagu. Takođe, oni koji nisu u mogućnosti da sami popune prijavu i pošalju je Specijalizovanim sudskim većima u Hagu, uvek mogu da zatraže pomoć od udruženja porodica nestalih i ubijenih na Kosovu i Metohiji, Tužilaštva za ratne zločine u Republici Srbiji ili direktno od Službe za učestvovanje žrtava u Hagu. Ukoliko žele, mogu da se obrate za pomoć i advokatima iz Srbije, a koji su akreditovani za zastupanje žrtava u Hagu.