KIDNAPOVANIM SRBIMA GASILI CIGARETE NA TELU

Do završetka rata, najveći broj pritvorenika u zatvorima OVK bila su lica albanske nacionalnosti. Posle rata, veliki broj lica srpske i romske nacionalnosti prošao je kroz zatvore OVK i većina njih je ubijena ili nestala. Glođane, Jablanica, Likovac, Lapušnik i Klečka samo su neka od najpoznatijih lokacija. Srpskoj javnosti su manje poznate škole, policijske i vatrogasne stanice, robne kuće, hoteli, farme, fabrike, auto-škole, štamparije, internati, pa i Domovi vojske u kojima su držani pritvorenici. Najveći broj zatvora nalazio se uglavnom po kućama, ali su pripadnici OVK koristili i štale i druge pomoćne objekte. Kako su pripadnici Kfora posle završetka rata tragali za zatvorima OVK po celoj teritoriji Kosova i Metohije, pritvorenici su često prebacivani iz jednog u drugi objekat zatočenja. Na taj način su brojni pritvorenici prošli kroz više lokacija. Neki od njih su boravili na čak pet, pa i više lokacija! Neretko su pritvorenici prevoženi do zatvora koji je bio udaljen i po nekoliko desetina kilometara od lokacije gde je žrtva oteta. Više oslobođenih pritvorenika je posvedočilo da su njihova isleđivanja zabeležena video-kamerom.

HAŠKA optužnica za vrhušku OVK: Politički i (para)vojni predstavnici OVK, Hašim Tači, Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi, terete se za brojne ratne i zločine protiv čovečnosti. Među optužbama su zatvaranje, protivzakonita ili proizvoljna hapšenja i lišavanja slobode, drugi nehumani postupci (nehumani uslovi pritvaranja), surovo postupanje, mučenje, ubistva i prisilni nestanci ljudi. Šta javnost može saznati iz optužnice Specijalizovanog tužilaštva u Hagu podignute protiv navedene četvorice u zatvorima koje su držali pripadnici OVK?
Pripadnici OVK uspostavili su i održavali nehumane uslove na mestima i u objektima zatočenja. Nehumanost tih uslova ogledala se u lišavanju slobode ljudi bez redovnog zakonskog postupka, odnosno hapšeni su i zatvarani bez pravnog osnova, nisu obaveštavani o razlozima za hapšenje ili zatvaranje odnosno nisu imali mogućnost da ospore osnov za zatvaranje. Nehumanost uslova držanja pritvorenika se ogleda i u nedovoljnoj količini hrane i vode koje su dobijali, držanje istih u neadekvatnim sanitarnim i higijenskim uslovima, uslovima za spavanje, smeštaju, kao i lišavanje pritvorenika zdravstvenoj nezi. Pritvorenici su držani u uslovima prisile, pod stražom i zaključani. Često u mračnim prostorijama ili sa zatarabljenim prozorima. Držani su u štalama, gde je na zemlji bila balega i snažno je zaudaralo. Držani su u podrumskim ili drugim prenatrpanim prostorijama na čijim zidovima je ponekad bila vidljiva krv. Spavali su često na prljavim betonskim ili zemljanim podovima. U prostorijama nisu imali adekvatno grejanje. Držani su u pretoplim, zagušljivim ili prostorijama bez grejanja, sa slabom ventilacijom, nekada bez zaštite od vremenskih prilika, uključujući kišu, niske temperature i smrad iz obližnjeg toaleta. U nekim zatvorima su pritvorenici vršili nuždu u prostorijama u kojima su bili zatočeni. Bili  su vezivani kanapom, žicom, lisicama ili čak lancima! Pored vezivanja ruku, često su imali poveze preko očiju, a nekima su bile pokrivene i glave.

METODE  mučenja u OVK zatvorima: Pritvorenici su zlostavljani u prisustvu pripadnika OVK i u prisustvu drugih pritvorenika. Zlostavljanje pritvorenika se može podeliti na fizičko (prebijanje, nanošenje teških telesnih povreda raznim predmetima) i psihičko (pretnje smrću, strah, ponižavanje, diskriminaciju na političkoj i nacionalnoj osnovi, zastrašivanje, maltretiranje, saslušavanje i prisilne ili iznuđene izjave ili priznanja). Fizičko i psihičko zlostavljanje i nasilje bili su redovna pojava u objektima zatvaranja, njihovoj okolini ili u vezi sa njima. Pritvorenici su svirepo prebijani i na njima su bile vidljive ozlede. Najčešće su ih tukli pesnicama i nogama. Međutim, arsenal oružja koji su pripadnici OVK koristili je zastrašujući. Pritvorenicima su nanosili telesne povrede kundacima pušaka, bejzbol palicama, lopatom, metalnim oruđem i motkama, udarali ih palicama, pendrecima, štapovima, lancima, konopcima, cevima, komadima žice, gvozdenim šipkama, bičem, štakom, obućom, gumenim crevima, letvama, bocom za vodu, kaiševima, čekićem, keramičkim pločicama, itd. Pritvorenici su podvrgavani i drugim vrstama nasilja. Pritvorenika koji je zatražio vodu naterali su da pije razređivač za farbu. Nekim pritvorenicima je bilo naređeno da se svuku i seksualno opšte, a neki su seksualno uznemiravani. Pojedincima su palili kožu cigaretama, sekli ih noževima, pucali na njih, podvrgavali ih simuliranom davljenju i pogubljenju, davali elektrošokove, stavljali pištolj ili cev puške u usta. Neke pritvorenike su palili, mokrili po njima, gazili i šutirali čizmama. Jednom pritvoreniku su kleštima vadili zube. Jednog pritvorenika su obavestili da je osuđen na zatvor i pogubljenje. Neki pritvorenici primoravani su na fizički rad. Pojedincima je naređivano da se međusobno tuku i da ubiju jedni druge. Neki pritvorenici su zlostavljani na drugim mestima, pre nego što su dovedeni u drugi zatvor. Neki su prebacivani s Kosova i Metohije u Albaniju i obratno. Pripadnici OVK su pritvorenicima oduzimali isprave i lične predmete odnosno vršili nezakoniti pretres. Neke od tih stvari pritvorenika pronašli su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije u štabovima i zatvorima OVK.

Članovi porodica, organi vlasti, međunarodni akteri i organizacije pokušavali su da pronađu žrtve i izdejstvuju njihovo oslobađanje. Kada bi članovi porodice ili druga lica tražili informacije o pritvorenim licima, najčešće su od pripadnika OVK dobijali lažne informacije ili su bili uskraćeni za odgovor. Pripadnici OVK su često odbijali zahteve za pristup mestima zatvaranja ili posetu pritvorenicima, pretili su licima koja su tražila informacije i zlostavljali ih, a vrh OVK nije preduzeo korake da se raspita ili pokrene istragu u vezi sa sudbinom nestalih ljudi i mestom na kojem su se oni nalazili. n