MINISTARKA DANICA GRUJIČIĆ NA SPISKU RUSKIH ŠPIJUNA: "Ja sam Štirlic na moj način"

Grujičićeva se seća kako je 70-ih godina gledala rusku seriju „Sedamnaest trenutaka proleća“ o ruskom špijunu usred fašističkog Berlina, Maksu Otu fon Štirlicu koji je u Rusiji, ali i drugde, postao simbol za vrhunskog agenta.

- Štirlica i njegovu borbu usred nemačke komande tada u Berlinu je pratila cela bivša Jugoslavija, ne samo Beograd i Srbija. Da biste bili takav špijun morate za to da budete obučeni. Da biste se obučili ne možete to uraditi za par meseci, nedelja, godina, vi morate rasti i morate imati zaista određene psihološke predispozicije da biste mogli da budete takvi i da nijednog trenutka ne posumnjate u ispravnost onog što radite - primećuje naša sagovornica, dodajući da se divi ljudima koji su imali takvu svest da rade za dobrobit svog naroda i ne pokleknu već ostanu čvrsti u tome da je njihov stav jedini ispravan i da se bore protiv zlikovaca kako je to činio Štirlic.

Ističe odmah da ona spada u osobe koje će radije umreti nego da ne kažu šta misle i da zato smatra da nije za špijuna.

Na pitanje kako onda objašnjava da se našla na famoznom spisku, Grujičićeva uz osmeh konstatuje da papir svašta trpi.

- Mogu da pišu šta hoće i da pričaju šta hoće, znam ko sam, šta sam, šta iza sebe ostavljam i znam šta još želim da uradim u životu. Uopšte me ne tangira ko šta piše, kada, zašto piše, sutra ću verovatno biti nemački špijun ili neki drugi. Ali je zanimljivo da uporno traže ruske špijune u Srbiji, pritom znajući da je srpski narod vrlo benevolentno raspoložen prema ruskom narodu i da tu postoji neraskidiva veza koja se možda samo genetski može objasniti.

Ne može, kaže, nikom da zabrani da se bavi takvim stvarima, a smatra da je reč o ljudima koji žele da na neki način skrenu pažnju na sebe.

- To su ličnosti koje nisu ispunjene, možda dobijaju i novac da to urade, a neko možda ima i psihičke probleme pa mora takve stvari da radi. Ima tu više objašnjenja - pola u šali a pola ozbiljno će Danica Grujičić.

Kao lekar razmišlja i da li bi mogla da pomogne autorima takvih spiskova ali, kako ističe, ne veruje da može sem ako nemaju tumor na mozgu. Preporučuje im, dotle, razgovor sa psihologom, a ako ovaj proceni da treba, onda i psihijatra.

- Ali ako je magnet u redu, skener u redu, ja kao neurohirurg nemam šta da radim.

Na pitanje da li je možda viđena kao „ruski agent“ zato što se školovala u Moskvi, Grujičićeva se priseća da je u Rusiji, u bivšem Sovjetskom Savezu živela od 16. do 19. godine, te da tamo ni u srednjoj školi, ni na fakultetu nije osetila nikakvu razliku u odnosu ljudi prema sebi niti je osetila da je njihov mentalni sklop drugačiji nego kod ljudi u bivšoj Jugoslaviji u koju se potom vratila. Njeni prijatelji su danas ugledni lekari s kojima, kako kaže nažalost, nije ostala u kontaktu, ali bi možda jednog dana volela da ih vidi.

- O špijunaži, naravno, ne može biti ni reči. Svako ima pravo da voli - neko voli Ameriku, Englesku, neko se divi Nemačkoj. Ja prvo volim Srbiju i to je moja zemlja, onda volim BiH jer mi je tata odande, jer tamo sam provodila leta i jer je to po lepoti jedina zemlja koja može da konkuriše Srbiji, i onda je na trećem mestu Rusija jer sam tamo provela neki deo svoje mladosti. Što ne znači da ne volim i Rim, da mi se ne sviđa Kopenhagen, Napulj - nabraja ministarka zdravlja.

(Sputnjik)

BONUS VIDEO - TO JE MINUS: U Jakutskom selu Tomtor izmerena rekordno niska temperatura od -60 stepeni Celzijusovih