KAKO RAZVEZATI KOSOVSKI ČVOR: Reakcije na poslednje provokacije Prištine i ugnjetavanje naših sunarodnika na KiM

Nije im stalo do mira: Vasilije Krestić, akademik i istoričar

SADAŠNjU situaciju na Kosovu i Metohiji vidim u najgorem svetlu i bojim se da će doći do nekih najneprijatnijih scena. Očigledno je nekome stalo do toga da do kraja zamuti te odnose i da celu zemlju ubaci u neprijatnosti. Živimo u nekoj vrsti straha i za stanovništvo dole. Događa se niz neprijatnih situacija otkad je tu Kurti. I to se događa iz dana u dan. Strah me je da iza toga stoje određene zapadnoevropske sile.

Da one ne stoje, Kurti bi se sigurno primirio na vreme. Očigledno je da njima nije stalo do mira, već da po svaku cenu kazne Srbiju i tako učine uslugu Albancima da ostvare svoje planove na Balkanu. Možda je to i kazna zbog uzdržanog stava prema Rusiji, što ne uvodimo sankcije i ne obrnemo se protiv njih i tako dobijemo nove neprijatelje. Ovo moje osećanje me ne čini baš spokojnim.

Srpski most ne mogu oštetiti: Miro Vuksanović, akademik i književnik

KADA se podigne most, provere se rade tako što se ispituje njegova izdržljivost pod velikim opterećenjem. Srbi sa Kosova i Metohije podigli su most između nas i kosovske zakletve. Na izmišljenoj granici, u samoodbrani, spremni su da ostanu kao most koji svekoliki pritisci ne mogu oštetiti i koji obesna nepravda ne može pomeriti.

Njihova snaga je jednaka broju vekova koji mere vreme otkad su Srbi na kosmetskoj zemlji. Dužni smo da budemo uz njih, sada i uvek.

Potrebna nam je uporna kondicija: Svetislav Božić, akademik i kompozitor

U DUGOTRAJUĆEM izgonu srpskog naroda sa svog duhovnog i carskog ognjišta, Srbi su se navikli da podnose razne forme nasilja i da u tim teškim etapama očeliče svoje osećanje i svoj nerv za večnost i da još jače prigrle portu Pećke patrijaršije u kojoj se nalazi najskupocenija riznica smisla srpskog postojanja.

Barikadama na najdostojanstveniji način tražimo elementarnu slobodu života, kretanja i skidanje svih morbidnih spiskova za odstrel najuglednijih Srba i izražavamo potrebu da se jedan prostor teritorije u ugovore najnovije unesen ispoštuje. Očigledno da nam je potrebna duga i uporna kondicija koju smo pokazali tokom minulih vekova i decenija kako bismo opstali na svojoj rodnoj grudi.

Zahtev da izvadimo sopstveno srce: Dragan Stanić, predsednik Matice srpske

KOSOVSKI srpsko-albanski čvor će zadugo biti i ostati potpuno nerešiv problem međunarodnih političkih odnosa. Kao takav, on je izabran da bude trajno mesto krvarenja Evropske unije, a za kreatore kriznih žarišta širom sveta predstavlja mesto na kojem se može mnogo toga obaviti u tami što ne bi bilo moguće uraditi na svetlu dana.

Oni koji stvaraju najveći broj kriznih žarišta širom sveta su taj problem stvorili. Oni nisu ništa ozbiljnije učinili da se taj problem s vremenom reši, a sada će učiniti sve kako bi se tegobe prelomile preko kičme srpskog naroda i Srbije. Pritom, takvi kreatori zala širom sveta znaju da je srpska izdaja Kosova i Metohije nemoguća kao trajnije stanje.

Takva izdaja je moguća samo kao izvestan sticaj bednih okolnosti sa isto tako bednim protagonistima. Ali već posle ponovnog privođenja k svesti, odmah po projektovanoj izdaji Kosmeta, ukazala bi se puna dramatičnost i neodrživost takvog izdajničkog čina i problem bi se produžio sa istom napetošću i apsurdnošću sa kojom je i do tada postojao.

Problem kosovskog čvora je zamišljen kao balkanski i evropski tamni vilajet, a pod zadatim okolnostima bi se mogao rešiti isključivo samoubistvom čitavog srpskog naroda.

Ukoliko se od Srba zahteva da izvade sopstveno srce i da ga isporuče proizvođačima kriznih žarišta, onda bi se takvim zahtevima moralo odgovoriti na jedino dostojan način, onako kako je svojevremeno to učinio Sveti novomučenik Vukašin iz Klepaca: "Samo ti, dijete, radi svoj posao".

Ti radi svoj a mi treba da radimo svoj. I ima se šta uraditi.