SPORAZUME ČITAJU KAKO IM ODGOVARA: Selektivni zahtevi zapada oko primene potpisanih akata, zapelo kad je na red došao ZSO

Jer, kada sa političkog Zapada pozivaju Prištinu i Beograd na poštovanje potpisanih sporazuma, oni isključivo misle na one delove teksta koji im odgovaraju i ne udaraju na njihov projekat zaokruživanja lažne kosovske nezavisnosti.

Tako sa Briselskim sporazumom ništa nije bilo sporno kada je srpska strana implementirala sve svoje obaveze. Sada su odjednom oboleli od zaboravnosti, pa ne mogu da se sete da je osnova Briselskog sporazuma, potpisanog pre skoro deceniju, bila da Srbi uđu u prištinske institucije, a da Priština formira Zajednicu srpskih opština. Srbi su skoro deceniju bili deo kosovskog sistema i napustili su ga tek nedavno, jer je teror koji sprovodi Priština postao neizdrživ. Albanska strana i dalje odbija da formira ZSO.

Prema Briselskom sporazumu, policija na severu integrisana je u okvir tzv. kosovske policije. Za taj potez Beograd je tapšan po ramenu. Ali, kada su se Srbi u krizi sa registarskim tablicama pozvali na druge delove Briselskog sporazuma koji reguliše pitanje policije, Zapad nije reagovao, tačnije, stao je na stranu Prištine. Naime, sporazum predviđa postojanje regionalni komandira policije za četiri opštine na severu koji mora da se bira i smenjuje uz saglasnost gradonačelnika. To nije ispoštovano kada je premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti smenio komandira Nenada Đurića, jer je odbio da kažnjava vlasnike vozila sa srpskim tablicama.

Srbi su primenili i drugu važnu stavku Briselskog sporazuma - integrisali su sudske vlasti u pravosudni sistem Kosova. Kada su se posle 10 godina čekanja na ZSO povukli iz pravosudnog sistema Prištine, odjednom pljušte kritike. Ni reč o tome da sada Priština nasilno i protivpravno instalira Albance i u pravosudne, ali i u organe izvršne vlasti na severu Kosova.

Dugačak je spisak selektivnog "pamćenja" Zapada kada je reč o Briselskom sporazumu - od energetike, telekomunikacija, katastra, diploma, slobode kretanja, pa sve do organizovanja izbora, na kojima Srbima nije omogućeno da učestvuju.

Zapad ne tretira samo Briselski sporazum kao "švedski sto" sa kojeg uzima samo ono što mu treba. "Sveto pismo" bila je i Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali samo dok je potezana da štiti Prištinu. A kada se Beograd pozove na obavezu Kfora iz ovog istog dokumenta da odobri povratak naše vojske i policije na KiM, onda je taj zahtev "apsurdan i neutemeljen".

UKIDAJU MEĐUNARODNI POREDAK

BIVŠI diplomata Zoran Milivojević kaže, za "Novosti", da je na delu pokušaj da se ukine važeći međunarodni poredak zasnovan na Povelji UN i da se zameni svetskim poretkom koji bi važio na pravilima koje određuju velike sile:

- To je praktično počelo "humanitarnom intervencijom" koja je kao pravilo zaživela protivpravnom NATO agresijom na SRJ. Sada svi obavezujući dokumenti, kakva je Rezolucija 1244, Briselski, Vašingtonski sporazum, trpe kritike i revizije. Aplikacijom Kosova za status kandidata, EU je dovela u pitanje i dokumente na kojima i sama počiva, jer prema Lisabonskom sporazumu ne postoji mogućnost da entitet aplicira za članstvo.