OSUDA SRBIJE I RUSIJE KAO PREČICA ZA EU: "Novosti" otkrivaju šta piše u aplikaciji Prištine za dobijanje statusa kandidata

Na ovim antiruskim, ali i antisrpskim argumentima u velikoj meri bazira se "pozicioni papir" koji je Priština pripremila da dostavi Briselu uz aplikaciju za dobijanje statusa kandidata, a u koji su "Novosti" imale uvid.

Kurti se nada i da bi pozitivna reakcija EU na njihov zahtev za članstvo ubrzala proces dijaloga sa Beogradom i postizanje "sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Srbijom, usredsređenog na međusobno priznavanje".

- Dok je Srbija u procesu pristupanja EU i paralaleno nastavlja dijalog, proces pristupanja Kosova EU je blokiran. Ova asimetrija je štetna za proces dijaloga i trebalo bi je što pre rešiti. Davanje opipljive perspektive budućeg članstva Kosovu značajno će pomoći ovom procesu, podsticanjem dobrosusedskih odnosa i saradnje - navodi se u prištinskom papiru.

U ovom dokumentu Priština se poziva na to da je "Kosovo ostalo jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja od Solunskog samita 2003. nije podnela zahtev za članstvo". Iako ne ispunjavaju apsolutno nijedan preduslov za status kandidata, Kurti svoju šansu da lažnu državu "preko reda" približi briselskim vratima vidi i u tome što su "odmah osudili ruski agresorski rat i podržali integritet i suverenitet Ukrajine".

Na listi onoga što smatraju da su im plusevi, prištinske vlasti, između ostalog, navode i sledeće: pridruživanje sankcijama Zapada protiv Rusije i Belorusije; privremeno ukidanje viza za građane Ukrajine i zbrinjavanje izbeglica; posvećenost NATO i miru i bezbednosti u regionu.

I tu nije kraj paradoksima u argumentaciji Prištine. Dok na terenu sprovode neviđeni teror nad Srbima u pokrajini, krše sve međunarodne sporazume, uključujući Briselski, zabranjuju našim sunarodnicima da glasaju na izborima i menjaju legitimno izabrane predstavnike našeg naroda "podobnim", Priština se ne libi da u "pozicionom papiru" navede kako je "Kosovo spremno da implementira pravne tekovine EU" i da je "pozitivan primer u regionu i snažno napreduje u borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala i poštovanju ljudskih prava".

U dokumentu se hvali i ustav Kosova koji, kako se navodi, "daje jedne od najnaprednijih garancija manjinskih prava koje su trenutno na snazi na evropskom kontinentu". A kosovski Ustavni sud ruši Briselski sporazum u delu najvažnijem za opstanak našeg naroda - formiranju Zajednice srpskih opština - koju ocenjuje kao neustavnu.

Očigledno osokoljen odlukom EU da se pokrene procedura vizne liberalizacije za Kosovo, Kurti je sada rešio da ode i korak dalje u pokušaju da zaokruži nezavisnost Kosova, ali bi kandidatura za članstvo ipak mogla da bude prevelik zalogaj.

Sagovornici "Novosti" kažu da Priština može da piše i podnosi dokumentaciju na razne adrese, pa i briselsku, ali da je za status kandidata potrebna jednoglasnost svih država članica, uključujući i pet zemalja koje Kosovo ne priznaju - Španije, Grčke, Kipra, Slovačke i Rumunije.

Ognjen Karanović, iz Centra za društvenu stabilnost, kaže nam da bi protiv toga zasigurno bile ne samo članice koje ne priznaju Kosovo, već vrlo verovatno i neke države koje ga formalno priznaju, poput Mađarske:

- Realnost i pravno-politički sistem EU jednu takvu aplikaciju neće moći da uvaži. Članica EU može biti samo država, što Kosovo nije i tu automatski u vodu padaju sve nade i snovi Kurtija da je dobijanje statusa kandidata moguće.

To što se Kurti uzda u "ukrajinski scenario", odnosno da se za Prištinu, kao i za Kijev, po ubrzanom postupku donese isključivo politička odluka o kandidaturi, takođe nije realno, ukazuje za "Novosti" prof. Slobodan Zečević, sa Instituta za evropske studije:

- Velika je razlika između Ukrajine i Kosova. Ukrajina je država koja je međunarodno priznata, a Kosovo nije. Priština nije članica UN i teško je zamisliti da bi mogao da se dogodi takav presedan i da u EU donesu odluku da Kosovo dobije status kandidata.

DAČIĆ: BORIĆEMO SE DA NE UĐU U SE

PORED EU, Priština će sigurno u narednom periodu pokušati ponovo da otvori vrata drugih međunarodnih organizacija, poput Saveta Evrope, Interpola, Uneska... Šef diplomatije Ivica Dačić poručio je juče iz Lođa, posle sastanka na marginama Ministarskog saveta OEBS sa koleginicom sa Islanda Tordis Kolbrun R. Gilfadotir, čija država treba da preuzme predsedavanje SE, da Beograd neće bez borbe dopustiti članstvo Prištine u ovoj organizaciji:

- Pitanje članstva Prištine ruši sve principe kojih se držimo kada je u pitanju teritorijalni integritet Ukrajine.

BRISEL PRIPREMIO NOVU LISTU ZAMERKI: PONOVO NAS KRITIKUJU ZBOG MOSKVE

DOK Prištinu nagrađuju ukidanjem viza, vrh EU je opet spremio listu kritika na račun Beograda. U nacrtu zaključaka koji bi trebalo da bude usvojen na Savetu za opšte poslove, 13. decembra, izražava se "duboka zabrinutost" zbog nazadovanja Srbije po pitanju usklađivanja sa evropskom spoljnom politikom. Kako prenosi Radio slobodna Evropa, Beogradu se posebno zamera što se nije pridružio sankcijama Rusiji i Belorusiji.

U zaključcima će biti pozdravljeno to što je nova vlada Srbije afirmisala integraciju u EU kao svoj strateški cilj. Međutim, ovim dokumentom će se tražiti da se ova afirmacija dokaže konkretnim aktivnostima.

- Savet takođe poziva srpske vlasti da objektivno i nedvosmisleno komuniciraju o EU i da se aktivno angažuju na sprečavanju i suzbijanju svih oblika dezinformacija i stranih manipulacija informacijama u svim medijskim kanalima - navodi se u nacrtu zaključaka.

Zaključke koje usvoje ministri nadležni za evropska pitanja trebalo bi potom da potvrde i šefovi država i vlada EU na samitu koji je zakazan za 15. i 16. decembar.

VARHELjI U BEOGRADU

EVROPSKI komesar za proširenje i susedsku politiku Oliver Varhelji sastaće se danas u Beogradu sa državnim vrhom, predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić. Za sinoć je bio zakazan susret komesara sa predstavnicima opozicije.