U PAPIR ŠOLCA I MAKRONA HOĆE DA UVUKU I ZSO: Zapad i Priština žele da se razgovori nastave po notama Berlina i Pariza

Lomiće se koplja između interesa Zapada da se postigne konačni sporazum, albanske strane da i pitanje Zajednice srpskih opština uđe u te pregovore i Beograda čija je crvena linija da se prvo ispoštuje Briselski sporazum i Srbi sa KiM dobiju ono za šta je garantovala i EU - svoju asocijaciju.

Ovako sagovornici "Novosti" ukratko prognoziraju dalji razvoj situacije po pitanju južne srpske pokrajine, ukazujući da trenutne pozicije strana, kako sada stvari stoje, nagoveštavaju vrćenje ukrug.

Zapad je već spremio podužu listu "štapova" kojima će nam pretiti. Tako nad Srbijom već mesecima "vise" pretnje obustavljanjem investicija i zavrtanjem briselske kase, kao i mogućnost ponovnog uvođenja viza našim građanima za zemlje EU. U paketu sa Kosovom, obavezno ide i zahtev da uvedemo sankcije Rusiji. Prištini se, s druge strane, "ispred nosa" stalno maše viznom liberalizacijom, pa je tako predsedavajuća EU Češka, u poslednjoj krizi oko tablica, povukla ovo pitanje sa dnevnog reda Evropskog saveta, a potom ga vratila kada je premijer privremenih institucija Aljbin Kurti konačno pristao da obustavi sve akcije oko preregistracije.

Šef diplomatije EU Đozep Borelj je odmah po postizanju sporazuma o tablicama indirektno najavio "stezanje obruča", ukazujući da sad slede hitni razgovori o normalizaciji odnosa i da će u narednim danima pozvati dve strane na dogovor o daljim koracima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon toga još jednom je ponovio da je za nas neprihvatljivo Kosovo u Ujedinjenim nacijama, što je prema nezvaničnim informacijama deo plana iza kojeg stoje nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron. Imao je i jasnu poruku za sve one koji nameravaju da pitanje ZSO, koje je ispregovarano i dogovoreno pre 11 godina, uguraju u nekakvu novu armaturu pregovora u čijem centru bi bio nemačko-francuski plan.

Kako je rekao, malu taktičku prednost u ovoj borbi daje nam i to što je u sporazum o registarskim tablicama naša strana u "minut do 12" uspela da izdejstvuje i ključnu rečenicu - da svi prethodni sporazumi moraju biti ispunjeni. Tek onda na dnevni red može da dođe sve ostalo. Bio je jasan i oko povratka Srba sa Kosova u institucije u pokrajini: prvi uslov za to, obustavljanje nasilnih akcija Prištine oko preregistracije je obustavljen, ali ostao je drugi - formiranje ZSO.

Nema sumnje da se Zapadu žuri da zatvori kosovsko pitanje koje je od izbijanja rata u Ukrajini visoko podignuto na geopolitičkoj agendi. Na to ukazuje i Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost, koji za "Novosti" kaže da ruski predsednik Vladimir Putin ne propušta priliku da "natrlja na nos" zapadnim zvaničnicima da su rušenje teritorijalnog integriteta država započeli upravo oni, i to baš na KiM:

- Zato Zapad pokušava da eliminiše kosovski presedan kroz dogovor Beograda i Prištine i da povrati svoju moralnu superiornost u odnosu na Rusiju, a kada je reč o odbrani poštovanja teritorijalnog integriteta u međunarodnoj areni. Preko im je potrebno da reše kosovski problem, da zauzmu poziciju onih koji poštuju međunarodno pravo i da tako, kako veruju, dobiju širu podršku onih zemalja koje se zalažu za poštovovanje teritorijalnog integriteta. Zato će pritisak i na srpsku i na albansku stranu biti sve veći da se što pre nađe neko rešenje.

Graovac dodaje i da je dogovor o tablicama nama dao značajan manevarski iskorak, jer naglašava neophodnost realizacije svih dogovora, što znači i formiranje ZSO, koja je Kurtiju "kost u grlu" i koji pokušava da se o ovom pitanju tek pregovara, u okviru plana EU za KiM.

Nekadašnji ministar spoljnih poslova Živadin Jovanović takođe ističe da se Zapadu žuri da nametne rešenje, i to antisrpsko, a Srbija treba svim silama da nastoji da prihvate rešenje po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN:

- U ovom trenutku, to su nepomirljive pozicije. Moramo nastojati na sve načine da održimo saradnju sa Zapadom, ali, pri tome, dve stvari nikada ne možemo prihvatiti - kidanje odnosa sa Rusijom i Kinom i odricanje od KiM. U tom smislu mislim da je Šolc-Makronov predlog apsolutno neprihvatljiv za Srbiju. On čak nije ni osnova za razgovore.

To je predlog koji ne može da se popravi jer u osnovi ima odricanje Srbije od sebe - objasnio je Jovanović.

On je istakao da može da zamisli da Berlin ne može da razume Srbiju, a da ne može da razume Makrona što je "zalegao" iza nemačke politike ekspanzije na Balkan.

- Ne vidim dodirne tačke sa politikom Francuske i iznenađen sam da je Makron ušao u to, da je dozvolio da bude pratilac Nemačke. Da li je toliko slab ili je Francuska slaba to ne znam, ali ovo nije Francuska iz vremena De Gola ili Francuska koja je kolevka evropske kulture - naveo je Jovanović, i dodao da se zalaže za principijelnu poziciju naše zemlje da nema rešenja za KiM uz gaženje Rezolucije 1244 i za izdržljvost Srbije i postojanost da se bori za ono što joj pripada po Povelji UN, međunarodnom pravu i svim principima civilizacije.

IZASLANICI POJAČAVAJU ANGAŽMAN

U NAREDNOM periodu očekuje se i pojačan diplomatski angažman brojnih specijalnih izaslanika za region koje je imanovao niz država, od SAD, preko Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Slovenije... Tako se već oglasio slovenački emisar Anžej Frangeš koji je poručio da "vreme da Beograd i Priština približe svoje stavove nije neograničeno".

- Ne znam da postoji direktan pritisak vremena, ali postoji neki vremenski prostor koji nije večit, mada nisam siguran da stvari mogu da budu gotove za nekoliko meseci - rekao je Frangeš, i naglasio da francusko-nemački predlog za KiM za sada ne treba obelodaniti već on treba da ostane u domenu tihe diplomatije.

* * * * * * *

"OŽIVLjAVAJU" IŠINGERA

NEMAČKI diplomata Volfgang Išinger pre deceniju i po predlagao je model dve Nemačke kao ideju za rešavanje spora Beograda i Prištine. Sada se, piše "Frankfurter algemajne cajtung", ideja vraća na sto kroz nemačko-francuski predlog za Kosovo, koji je, doduše, još u formi non-pejpera.

Takav model, ocenjuje list, nudi priliku da se suprotna shvatanja o statusu Kosova presvuku u formu koja bi bila prihvatljiva obema stranama. U Osnovnom ugovoru su Zapadna i Istočna Nemačka priznale jedna drugoj poštovanje teritorijalnog integriteta, ali je zvanični Bon u pratećem "Pismu o nemačkom jedinstvu" naglasio da se i dalje drži cilja ujedinjenja.

- Tako bi Beograd defakto mogao da prizna Kosovo, ali da u odgovarajućem pismu naglasi pretenziju koja sledi iz domaćeg Ustava da se ne odriče Kosova - navodi list, i dodaje da bi moto takvog dogovora, kako je Išinger često isticao, glasio "slažemo se da se ne slažemo".

* * * * * * *

BRNABIĆEVA SA ŠEFOM DELEGACIJE EU I AMBASADORIMA ZEMALjA ČLANICA UNIJE

Cene Vučićevu ulogu u dijalogu, traže usklađivanje politike

MIR je najvažniji i mi ćemo se i dalje zalagati za dijalog kako bismo sačuvali stabilnost. Bolje da imamo razgovore hiljadu godina, nego konflikt jedan dan.

Ovo je juče poručila premijerka Srbije Ana Brnabić nakon sastanka sa šefom delegacije EU Emaneuelom Žiofreom i ambasadorima zemalja članica EU, sa kojim je razgovarala o dijalogu Beograda i Prištine, reformama i usaglašenosti spoljne politike Srbije sa Unijom.

Brnabićeva je istakla da sporazum o tablicama daje dodatno vreme mira i stabilnosti, i napomenula da je Srbija za to da se dijalog nastavi. Kada je reč o usaglašenosti sa spoljnom politikom, premijerka je rekla da će naša zemlja nastaviti da se postepeno usklađuje, navodeći da smo posvećeni članstvu u EU.

Žiofre je poručio da smo "suočeni sa brutalnom agresijom", te da postoje određena očekivanja da se usklađenost Srbije poboljša:

- Računamo na Srbiju da bude sa nama u ovim teškim trenucima za evropski kontinent.

On je ocenio da napredak Srbije ka članstvu zavisi isključivo od napretka u reformama u oblasti vladavine prava i dijaloga sa Prištinom:

- Predstavnici EU u dijalogu uložili su velike napore da se postigne dogovor, čime su sprečeni dalji potezi koji nisu nikome u interesu. Unija ceni konstruktivnu ulogu Srbije i predsednika Aleksandra Vučića kada je reč o dijalogu sa Prištinom.

* * * * * * *

IZBORI ZA ZVEČAN I LEPOSAVIĆ

PREDSEDNICA privremenih institucija u Prištini Vljosa Osmani odredila je datum održavanja vanrednih lokalnih izbora za skupštine opština Zvečan i Leposavić i oni bi trebalo da budu održani 25. decembra. Ona je prehodno zakazala izbore za gradonačelnike četiri opštine na severu Kosova za 18. decembar, a nakon što su predstavnici Srba napustili prištinske institucije. Srpska lista ranije je najavila da će to glasanje bojkotovati, dok je od srpskih partija učešće za sada najavila Partija kosovskih Srba, čiji će lider Aleksandar Jablanović biti kandidat za gradonačelnika Leposavića.