NOVA FARSA ZAPADNJAKA ILI ŠANSA ZA DOGOVOR: Vučić sa Kurtijem u Briselu, na poziv administracije EU
I PORED intenzivnog angažmana Brisela i Vašingtona, makar na rečima, dogovor oko registarskih tablica još nije postignut, a stav Srba sa Kosova i Metohije i Beograda ostao je nepromenjen - Priština mora da primeni i poštuje sve što je potpisano. Kriza na KiM izazvana jednostranim akcijama Prištine biće tema i sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih institucija u pokrajini Aljbina Kurtija, koji bi na poziv evropske administracije trebalo da se sretnu u Briselu sutra uveče ili u ponedeljak ujutru.
Foto: AP Photo/Visar Kryeziu/D. Milovanović/Jutjub/Around The World 4K
Ovo bi ukratko bio jučerašnji presek višednevnih diplomatskih aktivnosti, koje su se iz pravca EU i SAD odvijale i zvaničnim i nezvaničnim kanalima kako bi Kurti promenio nelegalnu odluku da od 21. novembra krene naplata kazni od 150 evra za vlasnike automobila sa srpskim registarskim tablicama. Zbog Kurtijeve destruktivne politike, situacija na KiM dovedena je do usijanja, Srbi su napustili kosovske institucije i odlučni su da tako ostane dok Kurti ne povuče odluku o tablicama i Priština ne formira Zajednicu srpskih opština.
MINISTRI IZ PRIŠTINE BEZ VIZA
VAŠINGTON već duže drži prištinske zvaničnike "na ledu", a odnos najvećeg pokrovitelja kosovske nezavisnosti SAD prema Kurtijevoj vladi dodatno je zahladneo nakon što se premijer privremenih institucija u pokrajini oglušio o zahteve da odloži primenu odluke o preregistraciji vozila sa srpskim oznakama. Nezadovoljstvo Vašingtona demonstrirano je i u praksi, pa su tako poslednjih nekoliko nedelja pojedini Kurtijevi ministri morali da otkažu planirane posete SAD jer nisu dobili vize za Ameriku. Poslednji slučaj je ministarke pravde Aljbuljene Hadžiju i ministra lokalne samouprave Eljberta Krasnićija, koji, doduše, tvrde da im Vašington nije spustio rampu, nego da su u dogovoru sa američkim partnerima odlučili da put pomere.
Iz EU su juče povukli još jedan potez kako bi se izašlo iz pat-pozicije koju je kreirala Priština - pozvali su Vučića i Kurtija na dijalog na visokom nivou.
- Pozvali smo obojicu na sastanak da bi se našlo evropsko rešenje, evropski izlaz iz trenutne situacije, koja je jedna od najozbiljnijih od 2013. - poručio je juče portparol EU Peter Stano.
Uoči ovog sastanka, premijerka Ana Brnabić izjavila je da je Beograd zabrinut jer ne vidi kod Prištine plodove razgovora sa EU i SAD:
- Sa Prištinom nije postignut bilo kakav dogovor o tablicama, a Srbi sa KiM i Beograd traže da se svi sporazumi sprovedu. Kurti priča da Briselski sporazum ne postoji. To su loši signali. Taj sporazum postoji i potpisano treba poštovati.
SRBI SA SEVERA POTPISUJU UGOVORE
NAKON napuštanja kosovskih institucija, Srbi sa severa KiM i juče su nastavili potpisivanje ugovora sa državom Srbijom, preko Kancelarije za KiM, kojima se regulišu sve obaveze iz radno-pravnih odnosa, penziono i zdravstveno osiguranje. Nekadašnja radnica administracije u Opštini Severna Mitrovica Ivana Stojiljković rekla je za portal Kosovo onlajn da su tim ugovorom zaštićena prava Srba.
- Pokazana je jasna i čestita inicijativa da građani potpisivanjem ugovora sa institucijama Srbije budu zaštićeni - rekla je ona, izrazivši zahvalnost Srbiji i predsedniku Vučiću.
Kurti je pak i juče nastavio u svom maniru prebacivanje loptice u dvorište Beograda, pa je srpsku stranu paradoksalno optužio da zbog destruktivne politike ne može da se postigne kompromis. On je iz Estonije, gde je bio u zvaničnoj poseti, rekao da je Beograd naložio Srbima da napuste kosovske institucije, ne pominjući da je on taj koji je pogazio Briselski sporazum i odbija da formira ZSO. Umesto toga ponovio je da Prištinu samo zanima konačni dogovor za normalizaciju odnosa sa Srbijom uz konačno priznanje u centru.
Njegov potpredsednik vlade i glavni pregovarač u dijalogu sa Beogradom Besnik Bisljimi prethodnih dana imao je intenzivne kontakte sa specijalnim izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom. Bisljimi je izjavio da je Lajčaku dostavljeno pismo u kome su predstavili "20 modeliteta za rešenje pitanja registarskih tablica".
SASTANAK SA MICOTAKISOM
PREDSEDNIK Vučić otputovao je juče u Atinu, gde je za sinoć bila planirana radna večera sa grčkim premijerom Kirjakosom Micotakisom. Pre sastanka Vučić je napisao na instagram-nalogu da očekuje da sa iskrenim prijateljem Srbije učvrstimo političke i ekonomske odnose, ali se i osvrnuo na razgovore koji ga uskoro očekuju u Briselu sa Kurtijem:
- Da budem pomalo ličan, poseta Atini mi je svakako draža od one koja dolazi posle nje - napisao je Vučić.
Grčka je jedna od pet zemalja EU koje ne priznaju Kosovo, tu su još i Španija, Kipar, Rumunija i Slovačka. Iz našeg državnog vrha već je najavljeno da će Srbija započeti diplomatske kontakte sa ovim državama, na koje se od izbijanja poslednje krize u pokrajini ponovo vrše snažni pritisci da promene svoju poziciju i priznaju Kosovo. U diplomatskim izvorima se spekuliše da bi Micotakis, kao neko ko je uticajan u evropskim političkim krugovima, mogao da pomogne Srbiji u delikatnom trenutku.
Nakon toga, u pojedinim medijima pojavile su se informacije da su Beograd i Priština postigli dogovor o tablicama, što je juče odmah demantovao direktor Kancelarije za KiM Petar Petković:
- Apsolutno je netačno da sam sa Bisljimijem dogovorio produžetak za 10 meseci važenja postojećih KM tablica, a da nakon toga treba da se pređe na RKS tablice, kao i to da će o ZSO da se razgovara u okviru francusko-nemačkog predloga. Niti me je iko zvao, niti sam gde bio, sve vreme sam u Beogradu, sa Lajčakom se nisam čuo poslednje dve-tri nedelje. Ova vrsta propagande i informacionog rata koji Priština vodi protiv Beograda, i to u trenutku kada treba da počne sprovođenje kaznene politike Kurtija prema Srbima, apsolutno je neprihvatljiva.
ZAKON O OPŠTIM IZBORIMA NA KiM DOZVOLjAVA DA MANDATE DOBIJU I PORAŽENI
"GURAJU" U KLUPE I partije koje su ostale ISPOD CRTE
POSLANICI Srpske liste koji su tehnički verifikovali mandate u prištinskom parlamentu nisu to uradili da bi se vratili u kosovske institucije, već da bi blokirali procese koje je Kurti hteo da pokrene sa Radom Trajković i predstavnicima ostalih srpskih političkih partija na KiM.
Naime, nameru da mesta SL u parlamentu dodeli kandidatima drugih srpskih partija, koje su ostvarile minorne rezultate na izborima, Kurti pokušava da temelji na Zakonu o opštim izborima na tzv. Kosovu, koji predviđa da i oni koji su gubitnici izbora mogu da sednu u skupštinske klupe. Naime, po zakonu, od 120 poslaničkih mesta u parlamentu, 20 mora da pripadne nealbanskim narodima, od čega je deset zagarantovano Srbima. Ukoliko dođe do situacije da neko od poslanika, predstavnik manjinskih zajednica podnese ostavku, njegovo mesto se popunjava prvim sledećim sa liste stranke koju je predstavljao. Ipak, ukoliko nema više kandidata iz određene partije, prelazi se na sledeću partiju tog entiteta koja je bila drugoplasirana na izborima, bez obzira na to koliko je glasova dobila.
SL je bila dominantna na parlamentarnim izborima u februaru 2021. i od oko 65.000 Srba koji su glasali, ovoj stranci pripala je orgomna većina glasova, dok je sledeća po rezultatima bila GI "Za slobodu pravdu i opstanak", koju predvodi Rada Trajković sa 1.299 glasova. Treća srpska stranka koja je učestovovala - "Srpski demokratski savez" Aleksandra Jablanovića osvojio je još manje glasova.
Među kandidatima SL bilo je 20 imena, deset je verifikovalo mandate i zauzelo poslanička mesta. Priština nije dozvolila da u skuppštinu uđe Ivan Todosijević, koji je osuđen za verbalni delikt, jer je rekao da je Račak bio antiteroristička akcija, a ne humanitarna katastrofa.
Zanimljivo je da su srpske stranke koje su osvojile drugo i treće mesto na izborima kandidovale ukupno osam kandidata, što znači da trenutno ima samo sedam potencijalnih poslanika "na čekanju". Ukoliko bi sadašnja postava podnela ostavke, ne bi bilo dovoljno ljudi da popuni deset zagarantovanih srpskih mesta.
Petković je rekao da je, kada je reč o registarskim tablicama, stvar "jasna kao dan" i da tu ne postoji prostor za bilo kakvim kompromisom u smislu nekakvog našeg novog predloga ili bilo čega jer je, kako naglašava, sve jasno rečeno u sporazumu.