UZ NOVI PLAN PODMEĆU NAM ZSO KAO TEMU: Francusko-nemački dokument, predstavljen kao okosnica nastavka dijaloga, krije zamku
U DANIMA kada pljušte otkazi i ostavke Srba na Kosovu i Metohiji, koji povratak u prištinske institucije uslovljavaju i formiranjem Zajednice srpskih opština, ta tema se ponovo gura na - pregovarački sto.
Uz plan Makrona i Šolca, koji se predstavlja kao okosnica budućeg briselskog procesa, Beogradu se servira ideja da se u paketu još jednom razmotri i sve oko ZSO.
Sve ovo Priština pozdravlja i niže pohvale o francusko-nemačkom dokumentu, nadajući se (ne)očekivanom alibiju za dalje izbegavanje jedine obaveze po Briselskom sporazumu, a čije ispunjavanje odlaže više od devet godina. Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti i njegova vlada, istovremeno, vide šansu i da kroz nove pregovore okrnje nadležnosti Zajednice i svedu je na nivo nevladine organizacije, što od početka pokušavaju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić decidirano je odbacio ideju da se o ZSO raspravlja u okviru francusko-nemačkog plana za KiM:
- Kako mislite da nam neko stavlja nešto što tobož treba da dobijemo nekakvim zaključnim sporazumom, a to je trebalo da bude po prvom sporazumu. Mi smo mali i slabi, nisam nešto naročito pametan, ali nisam ni idiot. Nema ništa od tog posla!
Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, za "Novosti", ukazuje da je svojim potpisom na Briselski sporazum, EU garant da će ZSO biti formirana:
- I sada su na delu pokušaji da se ta već zatvorena tema opet otvori, što Priština oberučke prihvata. Za Beograd je neprihvatljivo da se vraćamo na nešto što je potpisano i ugovoreno samo zato što Brisel i SAD oklevaju da nateraju Kurtija da ispuni obavezu. U tu zamku nećemo upasti, niti ćemo pristati da se bitka za prevlast između Brisela, Pariza, Berlina i Vašingtona odvija preko naših leđa. Svi oni pojedinačno, a posebno udruženi, samo ako hoće, i te kako imaju moć i mehanizme da primoraju Prištinu da ispoštuje svoj deo Briselskog sporazuma. Ne radi se to samo apelima koje šalju poslednjih dana, jer se Priština na njih dosad oglušila bezbroj puta.
Dokumentom koji je potpisan u Briselu 2013, pod medijacijom Evropske unije, navodi se da će ZSO činiti opštine sa većinski srpskim stanovništvom, da će imati Statut, predsednika, potpredsednike, parlament, da do raspuštanja ZSO može doći samo na zahtev članica i da će imati nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja. Ipak, dve godine kasnije tzv. Ustavni sud Kosova odlučio je da ZSO nije u skladu sa najvišim pravnim aktom, ali da treba da bude formirana po modelu nevladinih organizacija i bez suštinskih ovlašćenja. Čak i iz EU koja je garant Briselskog sporazuma stizale su izjave da će "ZSO biti formirana po kosovskom pravu".
I pored postojanja formalnog dokumenta, u međuvremenu su se pojavljivale informacije da se sprema nacrt ZSO, ali u drugačijem obliku. Nemačka fondacija "Fridrih Ebert" pojavila se sa svojim predlogom, po diktatu Berlina, u kojem se navodi da će sve odluke ZSO biti podložne proveri tzv. kosovskog Ustavnog suda. Time ZSO gubi bilo kakvu moć i nema smisao, jer se ovo pravosudno telo već izjasnilo protiv ZSO iz Briselskog sporazuma.
Nekadašnji ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović navodi, za "Novosti", da mi "imamo materijalnu i formalnu istinu, dogovoren i zvanično zagarantovan sporazum":
- Ali, posrednik iz Brisela ne vrši svoju ulogu i to baca senku na učešće EU koja nije posrednik nego navijač za jednu stranu. Alternativna rešenja koja se tiču formiranja ZSO ne mogu da budu prihvatljiva za nas. Ako nema ZSO mora se konstatovati pun neuspeh pregovora i da se zna ko je odgovoran i ko sve opstruiše devet godina. Evropska unija nastupa kao izvršilac svršenog čina koji su oni, zajedno sa SAD, sproveli. To u stvari nije bilo pregovaranje, nego samo simulacija odnosno ultimatum ograničenog roka zavijen u pregovaračku formu. Zapad loše posledice najavljuje nebiranim rečima, a strategija je da što pre završe kosovsko pitanje za koje su isključivi krivci. Ostatak sveta im to sve češće zamera.
ŠOLE: RAZOČARANjE ZBOG TABLICA
SPECIJALNI savetnik američkog državnog sekretara Derek Šole naveo je da je imao dobar razgovor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o odluci prištinskih institucija oko registarskih tablica.
- Podelio sam naše razočaranje odlukom Kosova da ne odloži režim registarskih tablica. Razgovarali smo o našoj posvećenosti usmerenoj ka smanjenju tenzija, dijalogu EU za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, kao i napredovanju na putu evrointegracija Srbije - napisao je Šole na "Tviteru".
Vučić je u telefonskom razgovoru ponovio da je Srbija usmerena na očuvanje mira i stabilnosti, uprkos provokacijama Prištine.
ESKOBAR: NAŠI ZAHTEVI ČVRSTI
BILI smo veoma jasni i otvoreni u pogledu onoga što očekujemo od obe strane.
Od Kosova smo zatražili period od godinu dana za sprovođenje kampanje javnog obaveštavanja i pripreme zajednice da bude spremna da promeni registarske tablice automobila - rekao je američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, u intervjuu za albanski servis "Glasa Amerike".
On je pozvao Prištinu i da stavi na dnevni red pitanje ZSO:
- Sa naše tačke gledišta i stanovišta partnera iz zemalja Kvinte, ovo je zahtev i mi ćemo ostati čvrsti. Smatramo da svaki protest sa srpske strane treba da bude miran, a povlačenje Srba iz institucija nije korisno.
Otkazi i na prelazima Jarinje i Brnjak
ADMINISTRATIVNI prelazi Jarinje i Brnjak, na severu Kosova i Metohije, od pre dva dana su i bez srpskih carinika, jer je njih jedanaestoro podnelo ostavke. Prethodno su ove prelaze napustili srpski pripadnici kosovske policije. Prelaz Jarinje obišli su i specijalni izaslanici Nemačke i Slovenije za Zapadni Balkan, Manuel Saracin i Anžej Frangeš. Ovu posetu obelodanila je slovenačka ambasadorka u Prištini Minca Benedejčič, koja je na jednoj od društevnih mreža, objavila fotografije sa terena.
Iako su se srpski pripadnici kosovske policije povukli sa radnih mesta, čime je na severu pokrajine ostao "bezbedonosni vakuum", iz Euleks policije saopštili su da njihovi pripadnici Specijalizovane policijske jedinice nisu preuzeli policijsku odgovornost za bezbednost na ovom području, ali da su, kako je navedeno u saopštenju iz ove misije, spremni da intervenišu u slučaju potrebe.
Istovremeno, iz ove misije su naveli za elektronske medije na albanskom jeziku na Kosovu, da Specijalizovane policijske jedinice Euleksa imaju svoje posmatračke patrole na severu Kosmeta, "radi boljeg informisanja o situaciji na ovom području", a čine je italijanski karabinjeri i poljski policajci. D. - M.
BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI