DOKUMENT ZA PONIŽAVANJE BEOGRADA KAO DEO DIJALOGA: Brnabićeva - O tome nisam razgovarala sa kancelarom, odgovorićemo non-pejperom

Ovakav scenario juče je sa Samita Berlinskog procesa u Berlinu otvoreno najavila predsednica EK Ursula fon der Lajen.

Ona je na konferenciji za medije po završetku Samita, pozvala dve strane na postizanje dogovora, i rekla da se radi o problemu koji je moguće rešiti, a koji stoji na putu bržem priključenju regiona u EU.

Premijerka Ana Brnabić uzvratila je i da će Srbija na nemačko-francuski model odgovoriti non-pejperom. Interesantno je da predlog Pariza i Berlina, kako je rekla premijerka, nije otvoren kao tema tokom njenog susreta sa nemačkim nacelarom Olafom Šolcom.

Izjava predsednice EK o tome da bi francusko-nemački predlog mogao da postane zvanični dokument EU, otvorila je niz pitanja o daljoj sudbini Briselskog sporazuma, čiji je EU garant, i praktično potvrdila nedavne sumnje predsednika Aleksandra Vučića da Zapad predlaže "novu armaturu" pregovora Beograda i Prištine.

Jer, ako evropske institucije usvoje francusko-nemački predlog za rešenje KiM kao zvaničnu platformu i, kako kaže Fon der Lajenova, "ugrade" ga u dijalog, da li to znači da Briselski sporazum prestaje da postoji? I može li taj sporazum, koje su potpisale tri strane - Beograd, Priština i Brisel - da ugasi samo jedna, evropska strana?

Takođe, ako je u srži francusko-nemačkog predloga zapravo da Srbija prizna Kosovo, kako će ovaj dokument dobiti potreban konsenzus na Evropskom savetu, ali i u Evropskoj komisiji, kada pet članica EU ne priznaje Kosovo - Španija, Kipar, Grčka, Slovačka i Rumunija?

I za političkog analitičara Dragomira Anđelkovića dilema je na šta je Fon der Lajen konretno mislila:

- Da li je mislila da francusko-nemački predlog bude nekakva dopuna Briselskog sporazuma? Ako je dopuna, onda se svakako podrazumeva da prvo mora postojeći da se realizuje, odnosno da se formira Zajednica srpskih opština, pa onda možemo dalje da pričamo. Ako je u francusko-nemačkom predlogu nešto što bi prihvatile i Španija, Grčka i ostale zemlje, odnosno ako se Kosovo tretira statusno neutralno, onda nemamo od čega da strahujemo. Ali ja sumnjam da je predlog Pariza i Berlina takav, a onda ne vidim kako će dobiti konsenzus u EU.

Brnabićeva je iz Berlina poručila i da su potpisana još tri sporazuma o mobilnosti, ali da nije mnogo optimistična ni posle potpisivanja ni posle razgovora u Berlinu, jer EU dozvoljava da se ne poštuju i neki raniji sporazumi između Beograda i Prištine na koje je i EU stavila svoj potpis. Ona je ukazala na to da je prošlo skoro 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma i da još nije formirana ZSO i dodala da nije imala "čemu da tapše" posle potpisivanja sporazuma:

- Kurti je govorio da neće da implementira Briselski sporazum, a s druge strane, nas pritiskaju da idemo na druge ili finalne sporazume, kako god ih nazivali. Kako ćete onda, to sam pitala, kada 10 godina nije implementiran prvi sporazum. Tu se radi i o kredibilitetu EU, jer je tu, pored potpisa Beograda i Prištine, i potpis EU. Rekli su mi da sam sve u pravu, ali na kraju uvek Beograd treba da bude odgovoran i da se uvek traži rešenje na grbači Srbije.

Premijerka je navela da je za stolom "molila evropske zvaničnike" da shvate da su oni garanti i da oni prvo to treba da realizuju, pa da se dalje razgovara:

- Svakako su svi ovde razumeli, počev od Šolca do drugih, da je Srbija bila konstruktivna i da smo u pregovorima i u ova tri sporazuma pokazali fleksibilnost i da želimo da damo sve od sebe da ovo bude drugačiji region.

Kurti je juče poručio da tema njegovog susreta sa visokim predstavnikom EU Đozepom Boreljom nije bila ZSO i da Beograd ne može da traži od Prištine nešto što, kako tvrdi, nije spreman da uspostavi na teritoriji centralne Srbije. Na konstataciju novinara da je ZSO predviđena Briselskim sporazumom, on je rekao da takav dokument "možda postoji u Beogradu, ali ne i u Prištini". On je naveo da se zalaže za dobre odnose Beograda i Prištine, ali koji se "zasnivaju na reciprocitetu".

- Ne možeš da tražiš nešto od drugoga ako nisi u stanju da taj zahtev uspostaviš kao princip odnosa, odnosno da i u Srbiji postoje takve zajednice. Da li je Srbija spremna da ima zajednice opština sa većinskim mađarskim, rumunskim, bošnjačkim ili albanskim stanovništvom?

Šolc je poručio da je potrebno da se prevaziđu bilateralni konflikti i da je dobro što se vode razgovori. Naglasio je da se nemačka i francuska vlada, kao i EK, nadaju brzim rezultatima u vezi sa rešavanjem kosovskog pitanja.

PRELAZAK GRANICE UZ LIČNE KARTE

UČESNICI Samita potpisali su tri sporazuma o mobilnosti kojima se omogućava putovanje uz ličnu kartu u regionu, međusobno priznavanje fakultetskih diploma i stručne spreme, pristup tržištu rada. Period priznavanja diploma sa postojećih nekoliko meseci skratiće se na maksimalno 14 dana.

- To su važni sporazumi, pre svega za mlade u regionu, o priznavanju akademskih i profesionalnih kvalifikacija, koje se sada odnosi na tri profesije - lekare, stomatologe i arhitekte, kao i o priznavanju ličnih karata - rekla je Brnabićeva i dodala da ti dokumenti ni na koji način ne derogiraju ono što je dogovoreno ili se dogovora u dijalogu Beogradu i Prištine. - To je bilo dosta teško ispregovarati, ali uspeli smo. To nema nikakav uticaj na ono što smo se dogovorili o ličnim kartama, što zadržava državnost Srbije na KiM i olakšava život Srbima.

Sporazume su potpisali premijeri Srbije Ana Brnabić, Severne Makedonije Dimitar Kovačevski, Crne Gore Dritan Abazović, Albanije Edi Rama, predsednik Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti.

RAMA: ŠANSA ZA SVE U CELOM REGIONU

ALBANSKI premijer Edi Rama, čija će zemlja biti domaćin sledećeg Samita Berlinskog procesa, poručio je da novi plan pruža jedinstvenu šansu ne samo Kosovu i Srbiji, već celom regionu.

- Nadam se da će obe strane to shvatiti ozbiljno i da će razumeti da je sada vreme da se da značajan doprinos celokupnoj evropskoj arhitekturi.

PRETNjA VIZAMA NAJUBOJITIJE ORUŽJE

NEMAČKI dnevnik "Frankfurter algemajne cajtung" povodom optužbi da Srbija "po nalogu Rusije pokušava da destabilizuje EU", kao i da "ciljano, bez viza, pušta u zemlju ljude iz Indije, Tunisa, Burundija ili Kube kako bi u EU tražili azil" kaže da su pretnje nemačkih političara o preispitivanju pregovora Beograda o pristupanju EU ili novca iz pretpristupnih fondova "tupi mač protiv Beograda".

- Ti pregovori godinama stagniraju. Njihovo prekidanje ne bi ostavilo utisak u srpskom stanovništvu koje je ionako kritično prema EU. Uz to, ni među zagovornicima EU u Beogradu skoro niko više ne veruje da je pristupanje EU realno. Jednako tako bi Srbiji moglo da se preti zabranom pristupa Marsu - navodi list.

Stoga se list zalaže za kaznu koju je pomenula evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson, da EU ukine bezvizni režim za građane Srbije za putovanja u šengenski prostor.

- To bi jako pogodilo srpsku privredu, kao i pretežno urbano stanovništvo koje putuje, ali i vlasti. To je najubojitije oružje u briselskom arsenalu - zaključuje nemački list.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI