PREMIJERKA BRNABIĆ NA RTS: "Nije Priština sama smislila provokacije, imaju prećutnu podršku Zapada"

Ana Brnabić o letovima stranih dronova iznad Raške

Premijerka je potvrdila pisanje "Novosti" da su strani dronovi nadletali naše kasarne, i rekla je da je to pitanje bezbednosti Srba na KiM.

- Tačno je, bespilotne letelice su snimale jedan položaj u Kopnenoj zoni bezbednosti i dve kasarne. O tome me je obavestio predsednik Republike, i on je dao naređenje da se pojača zaštita u vazduhu, što je sada stalno stanje stvari. Ukoliko se to ponovi, obaraćemo sve letelice. Ne bih davala više informacija, predsednik će više reći o tome, kao i ministar odbrane Miloš Vučević - rekla je ona. 

Premijerka o situaciji na KiM 

Ana Brnabić kaže da će Srbija nastaviti da čuva mir i bezbednost, i da mi nasuprot nama imamo ljude koji se ne ponašaju racionalno.

- Srbi na KiM teško da imaju bilo kakvo razumevanje za sve što se dešava, i predsednik Vučić i mi u Vladi pokušavamo da ipak utičemo da situacija ne eskalira. Da li Kurti čeka konačni sporazum? Ja ne znam šta on čeka, on je ideološki fanatik, ja ne mogu da se poistovetim sa njim. Ali ako čekaju finalni sporazum, ja opet kažem da moramo da se vratimo na prvi sporazum, Briselski sporazum. Mene ne zanima da li je on protivnik ili nije, taj sporazum je potpisan pre njega, ako on misli da privremene institucije imaju neku težinu, on mora da primeni to - rekla je premijerka.

Predsednica Vlade kaže da ono što je važno je činjenica da je potpis EU na Briselskom sporazumu, čime je ona postala garant toga.

- A kako vi mislite da pričamo o finalnom sporazumu o normalizaciji, a prvi još nije implementiran. I to nisu garantovali ovi iz EU, koji su ga potpisali. Pa ko će da nam garantuje da će i neki novi sporazum biti primenjen - zapitala je ona.

Ona je podsetila i da se u svim potpisanim sporazumima govori o statusno neutralnim tablicama.

- Priština je 2020. godine jednostrano ukinula te tablice, pa smo mi u dijalogu došli do tog rešenja. Dakle jednostrano, godinu dana pre roka, i izazvala krizu. Ta kriza je rešena u septembru 2021. godine, kojim su uvedeni stikeri. I taj sporazum podrazumeva da će režim stikera nastaviti da postoji dok se u okviru dijaloga ne nađe finalno rešenje. I onda je Priština jednostrano rekla da to više ne važi. Pa gde to piše, kako je bio privremen - zapitala je Brnabićka.

Premijerka kaže da nije Priština ovo sama smislila, i da je niko neće ubediti da je upravo ove godine, kada je ukinuto pravo glasa Srbima na KiM, da nisu imali prećutnu podršku.

- Šta ste izdali, saopštenje za medije. Pa oni ponove opet. Očigledno je da postoji prećutna podrška. U redu, ne postoji saglasnost sa partnerima, ali se na kraju ništa neće desiti. Evo pogledajte izveštaj o napretku tzv. Kosova, tj. Prištine, koji piše Evropska komisija. Na 124 strane u samo jednom pasusu u dve rečenice se pominje da je Priština ukinula pravo Srbima da glasaju na izborima i referendumu. I to se kaže da EK poziva Prištinu na konstruktivan pristup kako bi se Srbima na KiM omogućila njihova demokratska prava. Pa zamislite tu sramotu - rekla je ona.

Predsednica Vlade kaže da je za nju veći problem od Kurtija to što se njegovi saveznici slažu sa time da on ima pravo da ovako sprovede preregistraciju vozila.

Diplomatska borba i pritisci na Srbiju

Ona kaže da Srbija već dva meseca vodi sveobuhvatnu diplomatsku borbu da se tema učlanjenja tzv. Kosova ne nađe na "tapetu" Saveta Evrope.

- Oni su imali velike saveznike iz Irske, ali smo mi sprečili sve pokušaje. Videćemo dalje, imaju mnoge saveznike. Kada pogledate Savet Evrope i čemu on služi, ja sam nekoliko puta rekla, i ponoviću, koliko je strašno da Priština može da se prijavi, i da ih neko u tome podržava. Savet Evrope je čuvar ljudskih prava i vladavine zakona. I da se Kosovo prijavi uz podršku svojih saveznika, u godini kada su ukinuli pravo glasa Srbima, i da to neko gura, to je najbolji primer koliko tu nikakvog smisla nema, niti o ljudskim pravima. To pokazuje da se svaka institucija srozava na neverovatan nivo - kazala je premijerka. 

Ana Brnabić je ponovila ono što je predsednik Vučić već rekao - da će Srbija otvoriti fioku sa povlačenjima priznanja tzv. Kosova ako Priština nastavi da aplicira za članstvo u međunarodnim organizacijama.

- Ono što je dobro, ali nema tu mnogo sreće za nas, to je što je za razliku od pre 10 godina danas veći broj država članica UN koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova od onih što je priznaju - rekla je premijerka.

Ona kaže da partneri sa Zapada žele da sklone temu Kosova sa stola, i da zaborave i izbrišu iz sećanja ono što su uradili 1999. godine i kasnije.

- Dakle počev od bombardovanja SR Jugoslavije, što je bila brutalna, čista kao suza agresija. Kada se 19 "hrabrih" složilo da bombarduje suverenu zemlju koja nije nogom kročila na tuđu teritoriju, i to bez ikakvih konsultacija sa UN. Nakon toga potpisan Kumanovski sporazum, usvojena Rezolucija 1244. Pa onda 2008. dolazi do jednostranog proglašenja nezavisnosti. Danas pričaju o referendumima, tada nikakvog referenduma nije bilo, a svi su trčali da priznaju tzv. Kosovo. Danas kada ih podsetite na to, oni čak i ne kažu nije to kršenje. Ja sam na jednom sastanku do pokrenula kao temu, a oni su rekli da rezolucije SB UN mogu da se promene - rekla je premijerka.

Predsednica Vlade kaže da su ogromni pritisci na našu zemlju, iako se naša pozicija po pitanju uvođenja sankcija Rusiji nije promenila ni za jotu.

- Više ni oni ne znaju oko čega nas pritiskaju. Sad je to više oko Kosova, nekada zbog sankcija. Naša pozicija je principijelna, i u skladu sa svim principima međunarodnog prava i UN. Teško im je da se argumentovano suprotstave našem stavu, pošto smo jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji - rekla je Brnabićka.

Ona je rekla da zbog svega onoga što je nama učinjeno krajem 20. i početkom 21. veka Srbija mora da se tretira kao poseban slučaj.

Brnabić: Dobro smo se spremili, imamo gasa za dva meseca

Ana Brnabić kaže da je predsednik Vučić pričao o nestašici energenata još od prethodne zime, ali da je u određenim medijima nailazio na nipodaštavanje.

- Mi smo se prilično dobro spremili, i da u gasnim skladištima u Banatskom dvoru i u Mađarskoj, imamo dovoljno gasa za dva meseca najintenzivnijeg korišćenja gasa, sve i da ničeg drugog nemamo. Srbija je u tom smislu najbezbednija. Imamo oko 100.000 tona mazuta, i nabavljamo još - kazala je premijerka.

Predsednica Vlade kaže da se u neke lokalne samouprave nisu spremile za zimu, zbog čega je država "uskočila".

- Za 80 odsto smo povećali ugalj na deponijama. Imamo potpisane ugovore za dodatnu kupovinu uglja, za nekih osam miliona tona. Velika podrška, i to moram još jednom da kažem, koliko je važno da radimo u jednom timu sa predsednikom Vučićem. On je zaista angažovan svakodnevno da pomogne i nama u Vladi - rekla je Brnabićka.

Ona kaže da je produžena zabrana izvoza peleta, a što se tiče EPS-a i stanja u tom preduzeću, ističe da postoji fundamentalno neslaganje o tome ko je kriv za to stanje.

- Tamo ništa nije urađeno u poslednje tri decenije. Poslednji veliki infrastrukturni projekat, nova termoelektrana, je počela sa izgradnjom tek 2017. godine. Nakon 31 godine. Pa koliko mogu da vam traju objekti. Pa oni koji nam sada spočitavaju, da ih pitam ko je kriv za to stanje i šta su oni uradili. Mi smo i gasifikovali Srbiju, izgradili smo i Balkanski tok, čime smo malo oslobodili EPS pritiska - istakla je predsednica Vlade.

O zagađenju i zelenoj energiji

Premijerka kaže da mora još mnogo toga da se uradi, ali da se energetski sektor značajno promenio.

- Znate, 2014. godine je bio prvi mandat predsednika Vlade Vučića. Tada je počelo da se govori o obnovljivim izvorima energije, i da se usvajaju državni akti. I naravno, krenuli smo da se bavimo zaštitom životne sredine, što vidim da je sve prisutnija tema. Naravno da me brine kada vidim koliko je zagađenje vazduha, mi smo imali radne grupe i definisali i otklanjali te probleme - kazala je ona.

Ana Brnabić kaže da se u našim medijima paušalno i neozbiljno bave temom zagađenja.

- Evo, daću vam jedan zvaničan podatak iz 2021. godine. Evo, IQair,  Beograd je bio 73 na listi najzagađenijih gradova u Evropi. U regionu je značajno lošiji kvalitet vazduha u Sarajevu, Skoplju i Zagrebu. Ja neću da umanjujem ovaj problem, ali zaista nema potrebe da ovaj problem predstavljamo gorim nego što jeste. Mi možemo onda da izvlačimo dane koji su najbolji, i dane koji su najgori iz ovih podataka - istakla je premijerka. 

Ona kaže da postoji doza licemerja i među zelenim aktivistima, i da smo imali priliku da vidimo čoveka koji vodi administrativni odbor Skupštine koji je sa cigarom bio na plenumu.

- Cena struje u ovom trenutku je najjeftinija u ovom trenutku u Evropi kod nas. Za domaćinstva je jeftinija samo u BiH i Crnoj Gori. Kada pričamo o gubicima EPS-a, oni su i prethodnih godina bili izuzetno visoki. Svih godina. Zato što je nama cena električne energije subvencionisana kategorija. I oni koji pričaju da mi kupujemo zimi struju, pa mi smo svake zime uvozili - podsetila je predsednica Vlade.

Ana Brnabić kaže da će cena struje i gasa morati da poraste, ali da će rast plata i penzija morati da se nastavi kako bi se održala kupovna moć građana.

- Mi moramo da dalje guramo naviše životni standard građana. I druga stvar, koja je izuzetno važna, to je da i u ovoj krizi mi moramo da štitimo našu privredu i preduzeća, tom subvencionisanom cenom struje i gasa, kako bi i oni bili konkurentniji. Nakon što smo uložili 9 milijardi evra u direktnu pomoć privredi, štitićemo i njihovu konkurentnost niskim cenama struje i gasa - istakla je premijerka.

Ona je komentarisala i ideju Nebojše Zelenovića da se na svaku kuću stave solarni paneli, i istakla je da to ne može bez značajnog povećanja cena struje.

- Ljudi moraju da znaju da je zelena energija značajno skuplja. To bi značilo da dramatično rastu cene struje. Mora da postoji neki balans - kazala je premijerka. 

Premijerka o životnom standardu i cenama namirnica

Ana Brnabić kaže da će inflacija ove godine biti oko 11 odsto, što je na nivou inflacije u EU, dok je planirano povećanje plata i penzija svakako veće od toga.

- Od 1. januara u vojsci planiramo povećanje od 25 odsto. Kumulativno povećanje za penzionere će biti 22 odsto. Danas je 1. novembar, povećali smo penzije 9 odsto, te penzije će biti isplaćene 1. decembra. Dakle, sva povećanja su značajno iznad inflacije - kazala je ona.

Premijerka ističe da Vlada ostaje pri ograničenju cena najvažnijih životnih namirnica.

- Borimo se na dva načina protiv poskupljenja. Jedno je ograničavanje cena, i drugi je držanje niske cene struje i gasa. To ćemo se truditi da zadržimo kako ne bismo ugrozili ljude sa najnižim primanjima. Što se tiče zaduženja, mi se i dalje zadužujemo po dobrim kamatama, od 2.5 odsto. To je više nego ranije, ali mnogo niže nego pre 10 godina. Dobro se borimo, i to pokazuje da finansijske institucije veruju u Srbiju. Zanimljivo je ono što su mi rekli na sastanku sa MMF, a to je da je privreda i finansijski sektor Srbije veoma otporan. Ne nesalomiv, niko nam ne garantuje potpunu sigurnost, ali moramo da jačamo tu otpornost - kazala je Brnabićka.

Ona kaže da je saradnja sa MMF važna zato što nam daje dodatni kredibilitet, i da mi naše finansije vodimo na transparentan način.

- Novac iz novog aranžmana MMF će biti korišćen za dodatnu budžetsku podršku, ali i za nove kapitalne projekte. Rast će nam biti manji nego planiran, ali će opet biti rasta. Nivo stranih direktnih investicija nastavlja da raste. Sve to praktično kontrolišemo ovim zaduživanjima - kazala je premijerka.

O rastu ekonomije i javnom dugu

Predsednica Vlade kaže da se očekuje rast od oko tri odsto.

- Vuku nas usluge i oporavak sektora turizma. Tu je izbrisana siva ekonomija, u turizmu. U sektoru usluga nas vuče IT. Takođe i transport, vraćaju nam se i aerodromi. Građevina nam pada, industrija polako usporava, ali ja se nadam da će se i to oporaviti. Imaćemo nove proizvodne kapacitete - istakla je premijerka.

Ona je ponovila da je javni dug pod kontrolom, i rekla da su druge evropske zemlje otišle daleko iznad nivoa Mastrihta.

- Dobila sam podatke iz ministarstva finansija. Nama je javni dug u ovom trenutku 53,7 odsto, i to pokazuje da smo potpuno stabilni - rekla je Brnabićka.

Premijerka Brnabić je rekla da nas nisu poslužile istorijske prilike, i podsetila je na poplave iz 2014. godine, kada je Vučić postao predsednik Vlade.

- Tada su bile užasno niske plate i penzije, bili smo na začelju. Pa 2015. godine je bila migrantska kriza, pa 2019. pandemija korona virusa. Navikli smo da radimo u kriznim vremenima. Vlada kako je oročena, ne znam kako će to izgledati, ali mi se borimo svaki dan i svaki dan dajemo sve od sebe. Da završimo auto-puteve, institute koje gradimo, da ojačamo IT sektor, da povećamo plate i penzije. Mi ne odustajemo od cilja da do kraja 2025. godine prosečna plata bude 1000 evra. Ove godine će prosečna plata biti iznad 700 evra. Na tom smo putu i od toga ne odustajemo - kazala je ona.

Predsednica Vlade je istakla da svi u Vladi daju sve od sebe, i da je niko ne pita da li je tu dve godine ili četiri.