SAN O SPOMENIKU MARKSU I ENGELSU U LONDONU: Neizbežnost svetske revolucije bila je opsesija boljševika

"Nagrnuli su u podrume da isprobaju vina od sto godina, doneta sa Krima i Besarabije. Pijani oni su prošetali po gornjim odajama gde su gospostovali tirani i gde se do oktobra baškario Kerenski. Boljševici su poštedeli dvor spolja, ali su ga razorili iznutra. Najbogatiji dvor, najluksuznije odaje, najdragocenije zbirke umetničkih proizvoda izgaženi su nogama pijanih vojnika Crvene garde onda kada od carizma nije bilo ni traga; kad je cela carska porodica bila u strašnom Sibiru; kad su svi veliki kneževi bili pohapšeni i prognani..."

U dečjim odajama "ormani sa igračkama, pajaci, konjići, kola, loptice, sve je to masakrirano i nasilno zdrobljeno. Sa stoličica i ormana zguljena je svilena tkanina i odneta. U sobi ruskog prestolonaslednika radilo je neko ekonomsko odeljenje Kerenskog. On je kriv što je ova riznica bogatstva oštećena. Njegovi službenici bili su prvi koji su načeli narodnu svojinu u dvoru", piše Radoje Janković optužujući Kerenskog da je od mnogih prostorija u Petrogradu "našao da je najbolje zasedati po dvorcu gde je svaka sitnica mamila".

JANKOVIĆ je pisao o haosu koji je nastupio u Rusiji:

- Naši ljudi? Ništa! Spalajković nemoćan kod revolucionara. Njemu Pašić poslao pre 15 dana depešu: "Smatram za dužnost da vam javim da sam naredio Gavriloviću da odmah krene. Naređujem vam da mu odmah predate dužnost itd."

Jadna Srbija. Rusi je i ne pominju.

Boljševici sipaju dekrete. Teror. Optužili Šrajdera. U Moskvi ranjen Brusilov. Pogromi, krađe.

Duhonjin (pišu jutrošnje novine) odbija da predloži primirje Nemcima. Kaže: "To može jedino centralna vlada da naredi". Određen na njegovo mesto proporščik Krilenko (Glavnokomandujući! Provokacija).

Trocki gura sve u sunovrat. Gde mu je odstupnica kad se izvrši demobilizacija. Došao amo Radek. Referisao. U Severnoj armiji glad. Banke ne daju boljševicima novac. Biće puškaranja i ubistava.

U Stavci Černov. Govori se o novoj vladi tamo: Černov - Cereteli itd.

O Kerenskom ni glasa. Svi su za mir!

Šta će Rumunija? Šta ćemo mi? Jadna Srbija!... Hoćemo li moći uz Englesku? "Engleska je glupa", kaže Pelisije (anketar francuske vlade u Rusiji, dopisnik Tuluzskih novina, urednik političke strane). /.../

Šta hoće Lenjin i Trocki? Da izvedu delenje Rusije? Sumnjivo je da oni veruju u socijalističku revoluciju u Nemačkoj. Oni hoće više gospodarstva u ovoj velikoj carevini da se ne bi carizam vratio u svoj svojoj grubosti. To se poklapa sa namerama Nemačke. Da se to i u Nemačkoj primeni, treba tući Nemačku na bojištu. Rusiju tuku Lenjin i Trocki dezerterstvom vojske, oskudnim sredstvima, glađu i dugim ratovanjem."

PRIBEŽIŠTE PROFESIONALNIH AGITATORA

I KAD BOLjŠEVICI pobede, nada ga ne napušta. Janković se, u ime interesa Srbije, sreće sa raznim ličnostima boljševičke revolucije. Među njima je i Trocki, koga ovako opisuje: "Belo lice, duga kosa. Veliko čelo. Mačije oko. Šorave usne. Crni tanki obešeni brkovi. Špicasta brada. Naočari. Ton govora pun, mek bariton. Bez osmejka. Hladan, diktirajući ton. Nešto poze. Umoran. Ipak siguran u ono što hoće. Zna kud ide. Neće u polemiku. Političar. Diplomata, diskretan i ozbiljan. Ko zna koliko kuražan? Kad je rekao: "Ako saveznici neće mir uz nas, onda ćemo praviti mir s Nemcima, što će biti najgora stvar za sve", on preti. Moja brošura o Solunskoj aferi bila kod Trockog na reviziji. Odobrena za štampu na engleskom i ruskom jeziku. Lenjinova desna ruka kaže da je "bolji separatni mir na račun Rusije, nego rat do pobede na račun Rusije", najavljujući time buduće pregovore u Brest - Litovsku, kada Lenjin kapitulira pred Nemcima da bi sproveo unutrašnji obračun sa "belima".

Kada je Janković drugom prilikom pitao Trockog šta će biti sa Srbijom, ovaj mu je, doktrinerski, kao da nije znao da je mala balkanska zemlja pod strašnom austrougarskom okupacijom, a njena vlast i vojska u u izbeglištvu, rekao: "Podignite revoluciju". I Janković shvata da su Srbi ostavljeni na cedilu.

TIH DANA U PETROGRADU Janković je u društvu sa francuskim novinarom Pelisijem posetio u Smoljnom institutu Trockoga. Francuz je hteo da od Lenjinovog glavnog saradnika dobije intervju za Jornal de Toulouse. Tom prilikom srpski oficir je hteo da čuje šta komesar Trocki misli o balkanskim Slovenima i njihovom ujedinjenju u času kad su boljševici spremali separatni mir sa Nemcima. Komesar Trocki je odmah i sa odlučnim gestom pokazao depešu austrijskog kancelara grofa Černina, koji je, veli Trocki u trijumfu, pristao na saziv jedne konferencije za pregovare o miru.

"A ako ruski saveznici odbiju da dođu na tu konferenciju?"

"Moraju doći!", uzviknuo je sovjetski komesar.

"Ali ako ipak ne dođu?"

"Rešićemo mir bez njih."

"Ali ako Engleska i Francuska pobede Nemačku?"

"Mi nećemo dopustiti", zapretio je Trocki, "da imperijalisti gaze nemački radni narod."

Protivno mišljenju boljševika, Rusija je morala potpisati mir s Nemačkom u Brest Litovsku. Taj žalosni dokumenat Lenjin je branio ovako: "Razbojnici su nas presreli na mirnom putu. Oduzeli nam i auto i revolver i novac. Dali smo im sve, da bismo ih se kurtalisali, do prve bolje prilike za revanš." Potom su se boljševici zatvorili u svoju kulu u Moskvi, ne brinući ni o Rusiji ni o civilizaciji sveta, starajući se jedino da uklope boljševizam, komunizam i svetsku revoluciju.

Neizbežnost svetske revolucije bila je upravo stalna opsesija marksista. Trocki je, posle revolucije u Nemačkoj najavljivao veliku revoluciju u Engleskoj, posle koje će na Trafalgar skveru stajati spomenici Marksu i Lenjinu. Senka tobož neizbežne revolucije pala je na sve, i postala je pribežište avanturista - profesionalnih agitatora, koji žive od propagiranja revolucije.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI