PRIZNAVANJE KOSOVA I SANKCIJE RUSIJI ZA PUT KA EVROPI: Berbokova u prisustvu Gervale "pogurala" lažnu državu

Prvi uslov stavljen je na papir, u godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku naše zemlje. Drugi je stigao usmeno, iz Berlina, odakle je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, i to na zajedničkoj konferenciji sa ministarkom spoljnih poslova privremenih vlasti u Prištini Donikom Gervalom Švarc, ponovila da bez međusobnog priznavanja Srbije i Kosova i nema članstva u EU.

Na ovu klackalicu smenjivanja pretnji sa Zapada - uvedite sankcije Rusiji i priznajte Kosovo - upozorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je rekao da će ova dva politička pitanja biti ključ našeg napredovanja ka EU.

Zvaničnici iz EU poslali su i poruku šta bi Srbiji moglo da se desi ukoliko ne bude "poslušna" - da doživi sudbinu Turske koja je već decenijama u evropskoj čekaonici. Tako je šef diplomatije EU Đozep Borelj rekao da je "jasno vidljivo kaskanje Srbije, ali i Turske, po pitanju usklađenosti sa spoljnom politikom Brisela".

Ovo svrstavanje sa Turskom po pitanju pridruživanja EU, Srđan Graovac, istoričar i analitičar Centra za spoljnu politiku, vidi kao neku vrstu upozorenja da od našeg ponašanja zavisi evropska budućnost:

- Izveštaj EK u najvećem delu nije nepovoljan za našu zemlju i to je poruka da računaju na Srbiju, ali ako ispunimo ono što se očekuje. U tom slučaju, izvesno je članstvo, ali nije precizirano u kom roku, u suprotnom krajnje je neizvesno. Nažalost, u međunarodnim odnosima dominira pravo jačeg, a ne međunarodno pravo, koje velike sile koriste samo kad njima odgovara. Ne postoje gotovo nikakve šanse da će se stav Zapada menjati kad je reč o KiM i sankcijama Rusije i pritisak na nas biće sve veći. Za njih dileme nema, Kosovo je nezavisno, njihova politika je krajnje štetna, dosledna i ne počiva na međunarodnom pravu.

Prema mišljenju Slobodana Zečevića, saradnika Instituta za evropske studije, Zapad ne može da nas svrstava u isti koš s Turskom jer geostrateški, civilizacijski ne možemo da se poredimo sa tom zemljom. Kada je reč o insistiranju na uvođenju sankcija Rusiji, Zečević za "Novosti" kaže da je očekivano da se od nas traži da donosimo solidarne odluke sa EU:

- Možda smo na početku rusko-ukrajinskog sukoba mogli da uvedemo neke manje sankcije koje nam od strane Rusije ne bi toliko bile zamerene, ali se bojim da nijedna sankcija koju bismo uveli ne bi bila dovoljna za EU.

Da će se naš odnos sa Rusijom više "vrednovati" nego napredak u svim ostalim oblastima juče je ukazao i američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil. Iako je u izveštaju EK konstatovano da je Srbija praktično nazadovala samo po pitanju sankcija Moskvi, za diplomatu iz SAD "čaša je polupuna":

- Biram to da kažem jer je Srbija postigla napredak u mnogim oblastima, ali nažalost ne i u oblastima koje se tiču Rusije. Ovo su veoma teška vremena zbog toga što je Rusija odlučila da izvrši invaziju na svog suseda, to su sramotni trenuci u sadašnjoj istoriji, ali nas je to u ovom trenutku, SAD i EU, približilo možda više nego što smo bili dugo vremena pre toga. Amerika radi i sarađuje sa Vladom Srbije, ali nije samo odgovornost Vlade već i svakog građanina koji bi trebalo da razmišlja o tome šta je Rusija učinila svom susedu i kako na napade na infrastrukturne objekte odgovara napadima na civilno stanovništvo.

Inače, Berbokova na sastanku sa Gervalovom nije ni reč rekla o jednostranim potezima Prištine koja nedeljama dovodi ceo region na ivicu novog sukoba, niti o njihovoj obavezi da formiraju Zajednicu srpskih opština, ali je zato imala poruku za Srbe sa KiM da preregistruju svoja vozila na kosovske registarske tablice.

Rekla je da će iduće nedelje u Berlinu biti održana konferencija ministara spoljnih poslova o Zapadnom Balkanu, dodajući da je Nemačkoj važan Berlinski proces i da je izaslaniku nemačke vlade Manuelu Saracinu dato u nalog da radi na kompromisu kako bi konferencija pomogla uspostavljanju zajedničkog tržišta na Zapadnom Balkanu. Berbokova je kazala i da Nemačka podržava članstvo Kosova u SE.

LAJČAK: SPORAZUM DO 2024.

IZASLANIK EU za dijalog između Beograda i Prištine Miroslav Lajčak poručio je da bi 2024. godina, kada se održavaju izbori u SAD i EU, mogla da bude rok za postizanje sporazuma Beograda i Prištine. On je naveo da "sada kada nema izbora na Kosovu i Srbiji", to ide u prilog da bude postignut konačan sporazum i dodao da "neće biti dobro ako do tada ne bude pomaka, jer će tada fokus SAD i EU biti negde drugde".

Lajčak je takođe, posle sastanka sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem i njegovim zamenikom Besnikom Besljimijem, istakao da postoji rizik da "Elektroseveru" bude oduzeta licenca i da će o pitanju enegetike, dijaloga, registarskih tablica razgovarati u ponedeljak u Beogradu.

BONUS VIDEO - ONI NAS ČUVAJU: Srpski vojnik ima najsavremeniju borbenu opremu za sve izazove