VULIN NAKON TRILATERALNOG SASTANKA: Nije u pitanju humanitarna kriza, već borba sa kriminalom (VIDEO)

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin istakao je nakon trilateralnog sastanka Republike Srbije, Mađarske i Republike Austrije na temu efikasnog upravljanja procesima migracije da Srbija nikako nije odgovorna za migrantsku krizu, da je Srbija pokazala da je odgovorna, ozbiljna, humana i solidarna zemlja i da Srbija nikako neće dozvoliti da bude parking za migrante, ili da se način života njenih građana ugrozi i promeni na bilo koji način.

- Lideri tri zemlje su prepoznali probleme sa kojima se suočavamo i postavili konkretne zadatke koji su na nama da ih sprovedemo. Srbija, Mađarska i Austrija dele zajednički problem, dele veliku zabrinutost zbog migrantske krize. Brojevi su gotovo eksplodirali i mogu da se porede čak sa početkom krize iz 2015. godine. Pritisak na naše granice je ogroman. Ovo nije više humanitarna kriza. Ovde su u pitanju kriminalne bande koje zloupotrebljavaju težak položaj ljudi i koji krše sve međunarodne propise. Prema krizi se moramo tako i ponašati, striktno poštujući naše zakone. Da bismo zaštitili, ne samo prostor naših zemalja, već da bismo zaštitili način života naših građana, moramo delovati zajedno, moramo delovati u skladu sa međunarodnim i domaćim zakonima, ali moramo delovati - istakao je Vulin.

Ministar se zahvalio mađarskom i austrijskom kolegi Sijartu i Karneru na visokom stepenu razumevanja Srbije po pitanju migrantske krize, istakavši da je za našu državu važno to što zemlje poput Mađarske i Austrije razumeju pozicije Srbije i u njoj prepoznaju partnera i saveznika.

- Srbija ne može da bude sama baš kao što ni Mađarska i Austrija ne mogu da budu same u ovoj borbi, baš kao što nijedna zemlja ne može da bude sama u ovoj borbi. Za Srbiju je od velikog značaja što važne i moćne zemlje kakve su Mađarska i Austrija razumeju naš problem i u nama prepoznaju saveznika i partnera. Srbija je siguran i pouzdan partner, Srbija je od početka migrantske krize pokazala da je veoma humana, veoma solidarna, veoma organizovana i da neće dozvoliti da postane parking za migrante i da se svakodnevni način života naših građana menja na bilo koji način - kazao je ministar Vulin.

Ministar je rekao da države koje su cilj migranata konačno treba da donesu političku odluku da li žele ili ne žele migrante, te da će opasne krijumčarske bande postojati sve dok se to ne desi. Ministar Vulin istakao je da nije u pitanju humanitarna kriza, već borba sa kriminalom.

- Ovo više nije humanitarno pitanje, ovo je pitanje poštovanja zakona, ovo je pitanje kriminala, političke volje zemalja koje su konačna destinacija migranata.
Od 2015. godine do danas stvorene su međunarodne krijumčarske organizacije koje zarađuju ogromne profite i oni ne žele da ovo stane. Jedini način da migrantska kriza stane jeste da zemlje koje su cilj migranata, već jednom donesu političku odluku da li ih hoće ili ih neće. Ako ih hoće, onda moraju da organizuju legalan način da te ljude prime i da ne traže od drugih zemalja da ih primaju. Ako ih neće, onda moraju da im stave do znanja da je svaki njihov nelegalni ulazak krivično delo i da ne mogu da dobiju bilo kakvu vizu. Dok to ne urade, mi ćemo imati krijumčarske bande koje će zarađivati milijarde i koje će na ekonomskim i političkim problemima brojnih zemalja zarađivati - istakao je ministar Vulin, poručivši da je izuzetno zahvalan zbog održavanja današnjeg sastanka.

- Veoma smo zahvalni zbog današnjeg sastanka, imamo i konkretne dogovore i zadatke, svako od nas i svako od naših ministarstava i ovo je dobar dan za sve one koji smatraju da vladavina prava i sigurnost naših građana nemaju alternativu - poručio je Vulin.

Karner: Prekogranični kriminal zahteva prekograničnu saradnju

Savezni ministar unutrašnjih poslova Austrije Gerhart Karner ukazao je da prekogranični kriminal zahteva prekograničnu saradnju.

Karner je zahvalio Beogradu što je organizovao taj sastanak, kao i vladama tri zemlje koje su pitanje saradnje po pitanju migracija i pokrenuli.

Kako kaže, zadatak ministara tri zemlje biće da ispune ono što je dogovoreno, a to je sada, dodaje, na nivou ministarstava unutrašnjih poslova i policije.

Istakao je da je za Austriju i Mađarsku veoma važno to što je Srbija pokazala spremnost da uskladi viznu politiku sa EU.

- Austrija je veoma pogođena migracijama, od početka godine imamo 58.000 zahteva za azil i to iz zemalja za koje je nemoguće dobiti azil - Tunis, Maroko i Indija koji su uspeli da dođu do Evrope - kazao je Karner.

Dodaje da je danas dogovoreno da se na odgovarajući način štite granice, kao i saradnja u tehničkom smislu čemu, dodaje, Austrija može da doprinese.

Zahvalio je kolegi iz Mađarske, ministru spoljnih poslova Peteru Sijartu, jer osim austrijskih policajaca imaju i bilateralno dogovorene zajedničke kontrole granica.

Takođe, ukazao je i da na srpskoj granici ima austrijskih policajaca.

Sijarto: Želimo mir i to što pre

Ministar inostranih psolova i trgovine Mađarske Peter Sijarto izjavio je da je potrebno da dođe do prekida ratne delatnosti i da se sedne za pregovarački sto, ali da veći deo evropskih zemalja stavlja naglasak na sankcije Rusiji umesto da pospešava mirovne pregovore.

Sijarto je rekao da je Mađarska poslednjih nedelja vodila veoma oštre pregovore u Briselu i istakao da je stav Mađarske poznat, a to je da želi mir, i to što pre.

- Želimo mir, a za to je potrebno da dođe do prekida ratne delatnosti i da se sedne za pregovarački sto. Međutim, vidi se da veći deo evropskih zemalja stavlja naglasak na sankcije umesto da pospešava mirovne pregovore - rekao je Sijarto i nastavio:

- U tom smilsu, trebalo je da se izborino da ne prođu nikakve takve odluke u Briselu koje bi nanele štetu Mađarima, mađarskim državljanima. Mađarska je dobila izuzetak, ne odnosi se embrago na uvoz nafte koja se dobija preko morskih tranzitnih linija, ali još jednom želim da naglasim da bi bilo dobro da se napori EU, ali i na globalnom nivou usredsrede na postizanje mira jer mi živimo u neposrednom susedstvu ratnog zbivanja i samo nekoliko stotina kilometara daju odluke koje dovode do eskalacije - rekao je Sijarto.

Dodao je da oni ne osećaju te posledice, ali ih osećaju zemlje u našem okruženju.

- Da ne kažem šta bismo doživeli da dođe do eskalacije ratne situacije. Svi oni koji su geografski podalje, mi ih najlepše molimo da se u budućnosti uzdržavaju odluka i izjava koje bi mogle da dovedu do otežavanja situacije ili eskalacije rata - rekao je Sijarto.

Predsedavao Siniša Mali

Sastanku je predsedavao ministar finansija Siniša Mali, a osim njega u delegaciji Srbije su ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, ministar odbrane Nebojša Stefanović i direktor Bezbednosno-informativne agencije Bratislav Gašić.

Sa druge strane, delegacije Austrije i Mađarske predvode savezni ministar za evropske i međunarodne poslove Austrije Aleksander Šalenberg i ministar inostranih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto.

Trilateralni sastanak na ministarskom nivou usledio je nakon samita Srbije, Mađarske i Austrije 3. oktobra u Budimpešti, na kome su učestvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, mađarski premijer Viktor Orban i austrijski kancelar Karl Nehamer.

Tada je dogovoreno da sledeći sastanak bude održan na ministarskom nivou u Beogradu, na kome će biti razrađen akcioni plan za saradnju tri zemlje u sprečavanju ilegalnih migracija.

Vučić je tom prilikom najavio da će Srbija do kraja godine značajno uskladiti svoju viznu politiku s viznom politikom EU i poručio da Srbija neće moći da se koristi kao ulazna zemlja za ilegalne migracije.

Takođe, Vučić je rekao da je dogovoreno, pre svega sa Mađarskom, ali i sa Austrijom, da jedni drugima pomažemo kada je u pitanju čuvanje naših granica od nekontrolisanog upada ilegalnih migranata.