ČELO SRPSKE ČEKA DODIKA ILI TRIVIĆEVU: Cvijanovićeva i Šarović imaju najviše šansi da preuzmu funkciju člana u Predsedništvu
U BOSNI i Hercegovini se sutra održavaju opšti izbori, a pravo glasa ima 3.368.666 građana, koji će birati tri člana Predsedništva BiH, 42 poslanika Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, predsednika i dva potpredsednika Republike Srpske, 83 poslanika u Narodnoj skupštini RS, te za Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH 98 poslanika koji su i kandidati za kantonalne skupštine.
Na glasačkim listićima ove godine naći će se 127 političkih subjekata - od čega 72 političke stranke, 17 nezavisnih kandidata i 38 koalicija. Tu su i imena 7.258 kandidata - za Predsedništvo BiH 10, za Predstavnički dom parlamenta BiH - 752, Narodnu skupštinu RS - 1.429, Predstavnički dom parlamenta FBiH - 1.230, za predsednika i potpredsednike Republike Srpske 31 i skupštine kantona u FBiH - 3.806 takmaca!
Najveća politička bitka u Srpskoj vodiće se između vladajuće koalicije na čelu sa Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i opozicionog bloka koji predvode Srpska demokratska stranka (SDS) i Partija demokratskog progresa (PDP). Glavni izborni boj biće, ipak, za mesta predsednika RS i člana Predsedništva iz Srpske. Za poziciju predsednika RS koplja će ukrstiti Milorad Dodik, kandidat SNSD, i Jelena Trivić ispred opozicionog PDP, a za srpskog člana Predsedništva BiH Željka Cvijanović iz SNSD i Mirko Šarović iz SDS. Cenzus je tri odsto od ukupnog broja glasača u RS koji su izašli na birališta i ta brojka se godinama kreće oko 20.000 glasova.
Što se tiče Federacije BiH, najveća borba će se voditi oko bloka okupljenog oko Stranke demokratske akcije (SDA) i Bakira Izetbegovića i bloka koji predvodi Socijaldemokratska partija BiH (SDP). Za bošnjačkog člana Predsedništva BiH najozbiljniji kandidati su Bakir Izetbegović ispred SDA, Denis Bećirović (SDP) i Fahrudin Radončić, lider Saveza za bolju budućnost. Za hrvatskog člana nadmeću se Borjana Krišto potpredsednica Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ), i Željko Komšić, prvi čovek Demokratskog fronta.
Predsednik Centralne izborne komisije BiH Suad Arnautović kaže da će ove godine na praćenju izbornog procesa biti angažovano više od 50.000 redovnih i vanrednh službenika izborne administracije.
- Građani s pravom glasa moći će da se izjasne na 5.903 biračka mesta, od kojih je 5.418 redovnih, sedam za glasanje u odsustvu, 105 za glasanje na nepotvrđenim glasačkim listićima, 352 mobilna tima i 21 biračko mesto u diplomatsko-konzularnim predstvaništvima BiH u 15 država.
Arnautović je naveo da će izbore nadzirati više od 60.000 akreditovanih posmatrača i da će izbori koštati 12,5 miliona konvertibilnih maraka:
- Najveći troškovi su izdaci za naknade članovima i zamenicima članova biračkih odbora, i to oko 6.795.000 KM, za nabavku i štampanje glasačkih listića oko 1.500.000 KM i poštanski troškovi slanja glasačkih paketa u inostranstvo oko 1.270.000 KM.
Nevladin sektor u BiH je protekla tri meseca pratio rad partija i zabeležili su više od 2.000 primera korišćenja javnih sredstava za izbornu promociju. "Transparensi internešnel" u BiH navodi da je u istom periodu, kroz jednokratne pomoći različitim kategorijama stanovništva u BiH, podeljeno čak 278 miliona KM iz budžeta RS i FBiH.
- U istom periodu zabeleženo je i 345 započetih radova vrednih 1,1 milijardu KM, od čega se više od 900 miliona odnosi na dve deonice auto-puta, čiji je početak izgradnje tempiran pred izbore - ističu iz TI BiH.
ZA KAMPANjU SKORO DESET MILIONA
"TRANSPARENSI internešnel" je objavio i rezultate monitoringa troškova izborne kampanje, koji pokazuju da su stranke u prve tri sedmice potrošile oko 9,6 miliona KM. Ovaj iznos otišao je na bilborde, reklame u medijima, "Fejsbuk" oglašavanje i predizborne skupove. U TI BiH ističu da ovi iznosi nisu konačni, jer nisu uključeni troškovi oglašavanja i predizbornih skupova u poslednjoj sedmici izborne kampanje, kao ni drugi oblici oglašavanja koje TI BiH nije pratio, ali se već sada može reći da se radi o jednoj od najskupljih izbornih kampanja.