MINISTAR STEFANOVIĆ: Vučićev put jedini ispravan i častan za Srbiju

Njegovo saopštenje prenosimo u celosti.

- Iza važnih odluka u teškim istorijskim situacijama uvek su stajale jake ličnosti, državnici sa vizijom šta je najbolje za narod koji predvode. Njihova dužnost je bila da dobro vide u budućnost i da znaju šta će današnje odluke doneti sutra. Po toj sposobnosti istorija pamti velike državnike, ali pamti i one koji su umesto o svojoj zemlji, više brinuli o drugima.

Vinston Čerčil se pamti kao jedan od najvećih britanskih i svetskih državnika, između ostalog i zato što je u najtežem času za svoju zemlju išao “uz vodu”, imao je snagu da se odupre pritiscima i da sprovede svoju viziju borbe za slobodu i za nezavisnost svoje zemlje pod udarom nacizma. Trpeo je pritiske sa svih strana, i spolja, ali i iz svoje zemlje, čak i od sopstvene vlade, da uđe u razgovore sa Hitlerom i da pokuša da ga umilostivi da ne razori Britaniju. Kada je 1940. nasledio Nevila Čembrlena na mestu premijera, ostao je sam, imao je uz sebe samo svoju čvrstu viziju slobode i demokratije, koju je, uprkos svima oko sebe, hteo da brani po svaku cenu. Istorija ga zbog toga pamti kao ličnost koja je odredila sudbinu i Britanije i cele Evrope u njihovim najtežim danima.

I Srbija je danas u teškom istorijskom trenutku. Pritisci na nju su ogromni, najveći od 1999. kada je nepravedno, nezakonito bombardovana puna tri meseca. Veći su i od onih kada su kosovski Albanci, ilegalno i nasilno, proglašavali nezavisnost, a za to momentalno dobijali međunarodno priznanje od najmoćnijih država Zapada.

Svi ti pritisci usmereni su u jednu tačku i zato su nikad jači. Oni žele da Srbija donese “lake” odluke. Da prizna takozvano Kosovo i da uvede sankcije Rusiji. Kažu, to vam je jedini izlaz, to je jedino rešenje za vašu budućnost. Ništa lakše, uradite to i sva vrata su vam otvorena. Moguće je da bi Srbija u nekoj drugačijoj preraspodeli čak i donela takve odluke, zato što su “lake”. Postoje i danas političari, ne samo u opoziciji, koji traže da krenemo tim putem, da skinemo teret s vrata. Uliva strah u kosti i sama pomisao šta bi ostalo od naše zemlje da su stvarno u prilici da donose odluke. Naša Srbija i naš narod bili bi žrtve beskičmenjaka koji ne mogu da se nose sa pritiskom, ne znaju šta im je dužnost i ne znaju kakvu svetinju brane.

Na sreću, nema mesta za takve strahove. Predsednik Aleksandar Vučić nas je nebrojeno puta uverio da Srbija sa njim na čelu ima samo jedan cilj i jedan interes, a to je Srbija i niko drugi. Uverio je nas, ali i ceo svet, poslednji put u Ujedinjenim nacijama, svojim istorijskim govorom koji stoji rame uz rame sa najvećim obraćanjima svetskih lidera otkako su UN osnovane. Neko je morao da podseti čitav svet da je zaboravio na temelje na kojima počivaju mir i međusobno poštovanje, a to su principi međunarodnog prava, zapisani u Povelji UN. Neko je morao da ih podseti da ne mogu da biraju čiji će suverenitet da podržavaju, a čiji neće i da ne može da prođe bez posledica ako podstiču i kasnije priznaju nelegalnu secesiju Kosova i Metohije, a da osuđuju kada se isto to dogodi u nekoj drugoj zemlji. Ovaj istorijski čas o pravu, pravdi i principijelnosti u međunarodnim odnosima ostaće dugo zapamćen, a mi u Srbiji treba da budemo ponosni što ga je održao baš naš predsednik.

Pritisci na Srbiju zato neće biti ništa slabiji, naprotiv. Oni će postati još jači, i tražiće još jače da donesemo “laka” rešenja. Ali i tu imaju problem svi oni koji od Srbije traže da ide tim putem. Na čelu Srbije je čovek koji dobro zna koliko se zamki krije iza svakog “lakog” rešenja i odluke, a još bolje zna da iza takvih rešenja nema koristi za Srbiju i za njen narod. Iza politike predsednika Vučića i njegovih odluka stoje samo Srbija i njena budućnost i ništa više. To je težak, najteži put, ali on je jedini ispravan i samo on može da očuva Srbiju kao jaku i slobodnu zemlju. Sve drugo je put bez povratka, gde će o Srbiji odlučivati neko drugi, a šta je najbolje za nas i za našu decu govoriće nam sa strane. To Srbija ne dozvoljava, to ne da predsednik Vučić i to je jedini razlog zašto su on lično i cela naša zemlja pod pritiscima kakve nismo videli decenijama.

Predsednik Vučić zato mora da dobije našu nepodeljenu podršku za politiku koju vodi, on ne sme da bude sam, kao što je bio Čerčil u najtežem času za svoju zemlju. Ne postoji izgovor za traženje drugačije politike, one koja bi išla lakšom stazom i u kojoj bi se odluke lako donosile. Put kojim Srbija ide ne sviđa se mnogima u svetu, a i u Srbiji bi neki rado da ga promene, ali to više nema veze sa Srbijom i sa njenim interesima. Naprotiv, ima veze sa interesima nekog drugog, ko ne želi dobro ovoj zemlji i njenim građanima. Naš narod ima mnoge nazive za takve ljude, ali pamti ih samo po jednom, po sramoti.

Kao neko ko ima privilegiju da dugo i izbliza prati i sledi politiku predsednika Vučića, imam obavezu da tražim od svih da ne štede ni snagu ni energiju da stanu iza te politike i svih odluka koje će Srbija i njen predsednik ubuduće da donose. Ja ću to raditi sve vreme, uporno i bez rezerve, kao i do sada, kao građanin, saborac i prijatelj. I iznad svega, kao jedan od mnogih koji dobro zna da je put koji imamo sa predsednikom Vučićem jedini ispravan, koristan i častan za Srbiju.