SANKCIJE RUSIJI ILI ZATVARAMO FABRIKE! Čelnici Evropske unije pojačali pritisak na Beograd, a prete i žestokom ekonomskom odmazdom

Novi - ogoljeni zahtevi i očekivanja isporučeni su u utorak, na radnom ručku koji je visoki predstavnik EU Đozep Borelj na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija organizovao za lidere Zapadnog Balkana.

- EU jeste jedan od ključnih i strateških partnera Srbije, ali se i ovom prilikom ponovila tema uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji. Pokušao sam da objasnim poziciju Srbije, koja je i dosledna i teška, ali za nas jedina moguća, jer Srbija nastavlja da vodi nezavisnu politiku u skladu sa principima međunarodnog prava - istakao je Vučić posle sastanka.

Premijerka Ana Brnabić navela je juče da Srbija trpi nikada veće pritiske, i to u dva pravca:

- Ti pritisci se odnose na dve tačke, jedna je da uvedemo sankcije Rusiji, kako bi moglo da se kaže kako ne postoji nijedna zemlja u Evropi koja to nije učinila i druga je finalno rešenje o Kosovu i Metohiji. Međutim, takvi pritisci na predsednika i našu zemlju mogu da budu samo kontraproduktivni, jer što su oni veći to se Srbija više udaljava od onoga što se želi postići tim pritiscima - navela je Brnabićeva.

Iz Boreljovog kabineta saopšteno je da je na neformalnom ručku sa liderima regiona glavna tema bila globalni i regionalni uticaj "ruskog ilegalnog i ničim izazvanog rata protiv Ukrajine". Navedeno je da je razmatrano kako zajednički rešiti štetne posledice ovog rata na cene hrane i energije i stabilnost i bezbednost u Evropi i globalno.
Da će se obruč politike Zapada po principu "ko nije sa nama, taj je protiv nas" sve više stezati oko Srbije, ukazuje i Ognjen Karanović, iz Centra za društvenu stabilnost, ali veruje i da će dometi takve strategije biti mali:

- Zapadu je i te kako stalo da Srbija stane u red zemalja koje neguju antirusku histeriju i da se pridruži sankcijama Moskvi. Iza tih pritisaka kriju se i njihove stvarne namere kada je reč o Zapadnom Balkanu i odnosima sa Srbijom. Očigledno je da se otvaraju brojna geopolitička žarišta i zato su ubrzali priču u vezi sa Kosovom. Jer, kako da svojoj javnosti objasne zašto tako žustro štite teritorijalni integritet Ukrajine, a u slučaju Srbije rade potpuno suprotno. Zato hoće pritiscima da izdejstvuju da Srbija prizna Kosovo. Međutim, ti pritisci neće uroditi plodom i naići će na bedem mudre državničke politike i diplomatije Vučića, koji ne reaguje na političke pritiske na način koji je za njih poželjan. Naravno, ti pritisci mogu da izazovu ozbiljne bezbednosne i političke probleme.

Dejan S. Miletić, iz Centra za proučavanje globalizacije, kaže za "Novosti", da će pritisci na Srbiju rasti kako se bude zaoštravala situacija u vezi sa ukrajinsko-ruskim sukobom:

- Naša država odoleva zahtevima da se priključi sankcijama. Do sada su ljudi koji vode državu pokazali veliku odgovornost u kritičnim momentima, i svaki potez bio je rezultat ozbiljnih procena i analize šta se svakom konkretnom odlukom dobija ili gubi. Treba verovati državi da će tako postupati i u budućnosti, da će znati kako da se postavi i dati joj podršku, a ne komplikovati stvari navijačkim i politikantskim pristupom.