DOKTOR FALKE UNIŠTIO ZDRAVLJE SRBA U HAGU: Brojni srpski pritvorenici u Sheveningenu neadekvatno lečeni, nisu imali pravo na preglede

Međutim, doktor opšte prakse Paulus Falke vedri i oblači u sheveningenskom pritvoru i često ne dozvoljava da se srpskim osuđenicima urade temeljne analize i na vreme otkriju bolesti. On se drži svojih izveštaja u kojima redovno umanjuje ozbiljnost njihovog zdravstvenog stanja, iako nije specijalista ni za jednu granu medicine.

Odbrana Ratka Mladića već godinama ukuzuje da generala u pritvoru ne leče adekvatno, da neke bolesti koje ima nisu na vreme dijagnostikovane, da je terapija započeta s velikim kašnjenjem ili čak da se insistira ne nekoj koja ne pokazuje rezultate. Zdravstvena ispitivanja najčešće su rađena tek posle više upozorenja srpskih lekara, koji su preko odbrane dobijali njegove nalaze s višemesečnim zakašnjenjima. Tako se gubilo silno vreme u lečenju. Čak su u jednom trenutku specijalisti iz Srbije zahtevali da se Falkeu ne dozvoli pristup Mladiću.

Pritvorski lekari su osporavali da je Mladić u ćeliji preživeo nekoliko blažih moždanih udara, iako su snimci magnetne rezonance glave pokazivali promene kojih ranije nije bilo. Ignorisali su i šumove na srcu, bol u grudima koji ima, blagu demenciju, jer bi to značilo da je nesposoban za suđenje, a to nisu hteli da priznaju. Krvni pritisak od 180 mu vode kao normalan. Više od dve godine ne mogu da mu reše problem anemije.

Ni generalu Zdravku Tolimiru nije dozvoljeno bolničko lečenje. Falke mu je čak ukinuo dva leka za srce, koja mu je propisao specijalista, kad mu je ugradio pejsmejker i četvrti dan posle toga Tolimir je preminuo od infarkta na hodniku.

Nemar sheveningenskih lekara nije zaobišao ni Stojana Župljanina. On je bio dobrog zdravlja i svakodnevno umereno vežbao, a onda je iznenada imao blaži moždani udar. Primetio je određene simptome, na koje je ukazivao doktoru, ali na to se uopšte nije reagovalo, niti je zvanično utvrđeno. Odbijen je i njegov zahtev da ga pregledaju srpski lekari. Mesec dana kasnije Župljanin je imao ozbiljan moždani udar, koji je jedva preživeo i zbog kojeg mu se oduzela desna strana tela.

I Vojislav Šešelj je vodio žestoku bitku oko svog zdravlja sa Falkeom i saradnicima. Kad su analize pokazale da boluje od raka debelog creva propisano mu je 12 doza hemioterapije, ali primio je samo jednu. Ostale je odbio, jer je prebačen u ćeliju bez prozora i svetlosti, kako bi ga izolovali od ostalih pritvorenika. Dve godine se lider SRS borio za svoje zdravlje i na kraju je pušten na slobodu da se leči, kad su haški doktori već bili ubeđeni da mu pomoći više nema.

Isto su postupili i s Goranom Hadžićem, kojem su prekinuli suđenje i pustili ga da se leči na slobodi tek kad su tumori na mozgu poodmakli i bolest bila neizlečiva. Hadžić je preminuo godinu dana kasnije.

Prvi sa čijim su se zdravljem u Hagu igrali bio je bivši srpski predsednik Slobodan Milošević. On se žalio da ga ne leče adekvatno, a odbijen mu je i zahtev da se leči u Rusiji. Analize su utvrdile prisustvo u organizmu antibiotika rifampicina, koji se koristi za lečenje lepre i tuberkuloze. Milošević je u pismenoj izjavi, kao i u pismu koje je tri dana pre smrti uputio ruskom Ministarstvu spoljnih poslova, negirao da je uzimao rifampicin, tvrdeći da mu ga je neko dao bez njegovog znanja. Čuvar ga je ujutru našao u ćeliji mrtvog, a zvaničan izveštaj je da je preminuo od srčanog udara.

Inače, svim zatvorenicima se samo donose lekovi u providnim kesicama i oni često ne znaju ni šta piju, ni zbog čega, jer im to niko ne govori, a lek moraju da popiju pred lekarom ili zatvorskim čuvarom. A za odbijanje puštanja na bolničko lečenje uvek je obrazloženje bilo da u pritvoru imaju adekvatan medicinski tretman.

ŠEŠELj: BITNO IM DA ŠTEDE

VOJISLAV Šešelj, za "Novosti", kaže da je glavni zadatak pritvorskog doktora Falkea da smanji troškove za zdravstvenu zaštitu pritvorenika:

- On to radi veoma ažurno. Ja sam godinu dana tražio kolonoskopiju, od kad sam prvi put uočio krv i on mi je to dozvolio tek posle tog protraćenog vremena, kada je rak već uznapredovao i postao maligan. Eto tako se tamo radi.

Komentarišući Brđanina, Šešelj kaže da su morali da ga puste na slobodu još pre tri godine, kada je po ustaljenoj sudskoj praksi izdržao dve trećine kazne:

- On je nevin osuđen i s tim zločinima iz Prijedora, koje su mu pripisali, nema nikakve veze. Za njih je odgovoran Simo Drljača, tadašnji šef policije.